1966

1966. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је заузео прозападно држање. 2. јануар — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда. 3. јануар — Председник Горње Волте Маурице Иамеого приморан је на оставку народним протестима, заменио га је генерал Сангоуле Ламизана (до 1980). — Сами Иоунге млађи, црни студент, убијен је у Таскигију, Алабама, јер је користио тоалет само за белце; његова организација, Студентски ненасилни координациони одбор (Student Nonviolent Coordinating Committee), након овог догађаја је постала прва организација за људска права која се супротставила рату у Вијетнаму. 3. јануар — 15. јануар У Хавани је почела са радом Триконтинентална конференција у организацији Организације солидарности са народима Азије, Африке и Латинске Америке. 4. јануар — У Ташкенту се уз совјетско посредовање одржавао сусрет индијског и пакистанског премијера у ком је омогућен прекид рата између две земље. 9. јануар — На београдском Сајму одржана је прва Гитаријада (касније се Гитаријада одржава сваке године у Зајечару). 10. јануар — Индија и Пакистан су потписали декларацију из Ташкента чиме је окончан Индијско-пакистански рат из 1965. — У Индији је преминуо премијер Лал Бахадур Шастри, наслеђује га Индира Ганди, ћерка бившег премијера Џавахарлал Нехруа. 15. јануар — Војни удар у Нигерији, први у историји државе, збачен је председник Намди Азикиве; генерал Јохнсон Агуиyи-Иронси преузима власт у контраудару и постаје шеф државе (до јула). 16. јануар — Чикаго Булс, званично основан и постао члан Националног кошаркашког савеза (НБА). 17. јануар — У Нигерији друга војна фракција извршила контраудар. — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море код Паломареса у Шпанији избаци три мале хидрогенске бомбе, која нису експлодирале. Догађај је познат као Паломарески инцидент. 24. јануар — Индира Ганди је постала премијер Индије, (1966-77 и 1980-84). — Ер Индија Лет 101 срушио се на Монт Блан, погинуло је свих 117 путника, укључујући доктора Хоми Ј. Бхабха, председника Индијске комисије за атомску енергију. 26. јануар — Нови премијер Аустралије је постао Харолд Холт, такође либерал, после Роберта Мензиеса, у години пораста аустралијског ангажмана у Вијетнаму и поред великих протеста становништва. 29. јануар — Луксембуршки компромис враћа једногласно доношење одлука у Европској економској заједници, чиме је окончана блокада због француске Политике празне столице.

Фебруар 3. фебруар — Луна 9 била је прва летелица која се меко спустила на Месец. 5. фебруар — Добитник НИН-ове награде је Меша Селимовић за роман "Дервиш и смрт". Жири у саставу Велибор Глигорић (председник), Милош И. Бандић, Борислав Михајловић Михиз, Зоран Мишић, Мухарем Первић, Ели Финци и Петар Џаџић своју одлуку донео је једногласно. 12. фебруар — Јужновијетнамске и јужнокорејске снаге започињу масакре у селу Тај Винх, следећег месеца, 1.200 жртава. 14. фебруар — Уместо аустралијске фунте уведен аустралијски долар. — Совјетски писци Јулиј Данијел и Андреј Сињавски осуђени су на пет односно седам година због објављивања "антисовјетских текстова". — Жељезничка несрећа код места Каштел Стари (Хрватска), 29 мртвих. 17. фебруар — Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари. 22. фебруар — У Уганди је премијер Милтон Оботе преузео сву власт, свргао је председника Мутесу. — Британска влада у склопу политике смањења војних трошкова објављује намеру да напусти базу Аден истовремено са давањем независности Федерацији Јужне Арабије. Фронт за ослобођење Јужног Јемена који подржава Египат, води герилску борбу против британског гарнизона и постепено стиче надзор над великим делом државе. 23. фебруар — Сиријски пуч: председник Амин ел Хафез из "панарапског" крила партије Баас збачен је од левог "великосиријског" крила партије на челу са начелником генералштаба Салах Јадидом. На место председника постављен је генерал Нур ад-Дин ел Атаси (до 1970), Хафез ал-Асад је министар одбране. Традиционално руководство партије Баас је протерано. Дошло је до трајног раскола са ирачким огранком. Нову власт карактерисало је ватрено непријатељство према Израелу, а нова власт је успоставило блиске односе са СССР. 24. фебруар — Гана, војни удар, председник Кваме Нкрумах збачен је док је био у у посети Пекингу. Власт преузима и оснива владу генерал Јосеф Анкрах. Војска распушта Странку народне конвенције, укида устав и прогања присталице председника Нкрумаха. 25. фебруар — Мирослав Крлежа добија Његошеву награду за роман "Заставе". 25. фебруар — 26. фебруар — III пленум ЦК СКЈ - смањивање савезних инвестиција, подршка Привредној реформи.

Март 1. март — Венера-3 се срушила на Венеру, прва летелица која је дотакла другу планету. 2. март — Штампан први број листа Темпо, најстаријег спортског магазина на Балкану, (излазио до 2004. године). 2. март — Премијер Уганде Милтон Оботе збацио председника (и краља Буганде) Мутесу II. 3. март — Формирана Београдска аутобуска станица, (БАС). 3. март — 14. март — У Љубљани одржано Светско првенство у хокеју на леду, Совјетски Савез шампион. 4. март — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД. 5. март — Песма Евровизије 1966: победила је аустријска нумера, Југославију је представљала Берта Амброж с песмом "Brez besed", (што је била прва евровизијска песма на словенском језику) и заузела 7 место. 6. март — У Аустрији Народна странка осваја апсолутну већину на изборима. Прекинута је традиција коалиционих влада са социјалистима. 8. март — ФК Партизан у Београду победио прашку Спарту са 5:0 (у Прагу изгубио 4:1), и пласирао се у полуфинале Купа шампиона. 8. март — САД објавиле да ће знатно повећати број војника у Јужном Вијетнаму. 8. март — Ирски републиканци експлозијом преполовили Нелсонов стуб у Даблину. 8. март — 22. март — У загребачкој Galeriji suvremene umjetnosti одржана изложба Pop art. 10. март — У Финској на превременим политичким изборима велики успех су постигли социјалдемократи. 11. март — Завршетак III пленума ЦК СКЈ о смањивању савезних инвестиција и подршци Привредној реформи, одлучено да предузећа могу инвестирати било где у СФРЈ (не само у неразвијеним крајевима). 11. март — У Индонезији председник Сукарно предао извршна овлашћења генералу Сухарту. Индонезијски масакри 1965-66. се тек почињу да смирују. 11. март — Француски председник Шарл де Гол је објавио повлачење француских јединица из команде НАТО, али Француска је и даље формално чланица савеза. Америчке базе у Француској су распуштене. Главна команда НАТО је пресељена у Белгију. 12. март — Међународни Раселов суд заседао је у Стокхолму. 16. март — Gemini 8 (Близанци 8): Прво успешно спајање две летелице у свемиру. 26. март — Широм САД демонстрације против Вијетнамског рата. 31. март — Британски лабуристички премијер Харолд Вилсон је победом на изборима повећао уверљиву већину у Доњем дому парламента. 31. март — III пленум ЦК СКЈ, смањивање савезних инвестиција, подршка Привредној реформи, предузећа могу инвестирати било где у СФРЈ, не само у неразвијеним крајевима.

Април

3. април — Луна 10 је прва летелица у Месечевој орбити. 4. април — Ступио на снагу Споразум између Југославије и Аустрије о регулисању запошљавања југословенских радника у Аустрији (→ гастарбајтер). 13. април — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату. 13. април — Председник Ирака Абдул Салам Ариф погинуо је у авионској несрећи, наследио га је брат Абдул Рахман Ариф (до 1968). 15. април — Међународни Раселов суд након заседања у Стокхолму осудио је америчке ратне злочине и страхоте у Вијетнаму. 15. април — У Уганди је објављен Нови устав, њим је држава постала унитарна, спојена је дужност председника Републике и шефа владе. 18. април — 38. додела Оскара, (прва преношена у боји); најбољи филм "The Sound of Music" "Моје песме, моји снови", укупно пет награда од десет номинација, запажен успех имао је и филм "Доктор Живаго". 19. април — У Аустрији је канцелар Јозеф Клаус саставио једностраначку владу. 21. април — Хајле Селасије је посетио Јамајку, растафаријанци то касније прослављају као "Grounation Day". 21. април — Андреј Громико. совјетски министар спољних послова у службеној посети Италији, потписан је споразум о повећању трговине између две државе. ФИАТ договара изградњу фабрике у СССР. 26. април — Ташкент, главни град, Узбекистана, разорен у земљотресу. 27. април — Састанак папе Павла VI и Андреја Громика совјетског министар спољних послова у Ватикану. 28. април — Први већи окршај у грађанском рату у Родезији назван Битка код Синоие (Chinhoyija), убијено је седам герилаца. 29. април — У Вијетнаму се налази 250.000 америчких војника. 30. април — Антон Лавеј (Anton LaVey) основао је у Сан Франциску Цркву Сатане.

Мај

3. мај — Објављен је први број музичког часописа "Džuboks" (часопис је излазио до 1986. а издавале су га горњомилановачке Дечје новине). 4. мај — Тајланд се уплиће у вијетнамски сукоб и шаље свој корпус у помоћ јужновијетнамској војсци. 8. мај — У Алжиру влада национализује руднике, потом банке и осигуравајућа друштва. 11. мај — Финале Купа шампиона 1966. у Бриселу: Реал Мадрид - ФК Партизан 2:1. 12. мај — У Северној Ирској почиње деловање лојалистичке паравојне јединице "Алстерске добровољачке снаге" (UVF). 15. мај — Индонезија позива Малезију на мировне преговоре. 16. мај — "Обавештење од 16. маја" означава почетак Културне револуције у Кини. Политбиро Комунистичке партије Кине је прихватио ставове Мао Цедунга, чиме је званично покренута Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба. 16. мај — "The Beach Boys" издају албум "Pet Sounds" а Боб Дилан "Blonde on Blonde". 16. мај — Избијају штрајкови британских помораца, блокиране су главне луке. 17. мај — Грчка и турска влада започеле су директне преговоре намерни да реше кипарско питање. 20. мај — Прстенасто помрачење Сунца, у Југославији прекривено 70-90% диска. 24. мај — Рок састав "Елипсе" свирао је пред Ј. Б. Титом – сматра се да је то био "пресудан тренутак за рокенрол у Југославији". 26. мај — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 27. мај — Вођа финских социјалдемократа Рафаел Пасио основао је леву владу коју су подржали и комунисти. 28. мај — Након мировних преговора између Индонезија и Малезије проглашен крај Konfrontasi-ја.

Јун 1. јун — ДР Конго: бивши премијер Еваристе Кимба и тројица министара обешени пред 50.000 гледалаца, осуђени због планирања пуча. — Крај емитовања америчке телевизијске sitcom серије "The Dick Van Dyke Show"-a. која се оригинално приказивала на CBS-у од 3. октобра 1961. до 1. 6. 1966, (творац серије Карл Реинер (Carl Reiner) и главне звезде Дик Ван Дјyк и Мери Тајлер Мур). Серија је имала приличан утицај на целокупну будућу TV-продукцију у САД 2. јун — Surveyor 1 је прва америчка летелица која се мекано спустила на Месец. — Шести конгрес ССРН Југославије. 10. јун — У одбрани од израелских напада на јорданској територији помаже ирачка и саудијска војска. Краљ Хусеин сиријској и палестинској војсци не одобрава приступ у страху од покушаја нарушавања власти. 13. јун — У случају Миранда против Аризоне Врховни суд САД пресудио је да полиција мора да обавести осумњиченог о његовим правима пре испитивања (-{You have the right to remain silent…}-). 14. јун — Конгрегација за наук вјере је укинула (Index librorum prohibitorum) Индекс забрањених књига.