1896. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 4. јануар — Јута је примљена у Унију као 45. америчка савезна држава.
Фебруар 1. фебруар — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.
Март 1. март — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату. 1. март — Француски физичар Анри Бекерел је открио радиоактивност када је изложио фотографске плоче уранијуму.
Април 6. април — У Грчкој су отворене прве модерне Олимпијске игре. 7. април — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6' СГШ.
Мај
18. мај — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом.
Јун
3. јун — Потписан Ли-Лобановљев уговор, тајни и неједнаки уговор између Русије и Кине - војни савез у замену за руски уплив у Манџурији, тј. градњу железнице и употребу лука (Порт Артур). 3 — 11. јун — Одбрана Вана: Јерменски бранитељи су пристали отићи у Персију у пратњи османских војника, али је успут масакрирано неколико стотина. 4. јун — Хенри Форд направио свој први аутомобил - Форд Квадрикл. 4, јун — Савез борбе за ослобођење радничке класе Русије организовао штрајк текстилних радника у Санкт Петербургу. 6. јун — У београдској кафани "Код златног крста" (данас "Душанов град" на Теразијама) одржана прва биоскопска представа. Датум је узет за дан Југословенске кинотеке. 7. јун — Махдистички рат, Битка код Фиркета: британско-египатска војска на челу са Китченером поразила Махдисте у северном Судану. 8. јун — Подигнута Зграда Мађарског парламента (завршена 1904). 9. јун — Споразум Јамагата–Лобанов о сферама утицаја Јапана и Русије у Кореји. 9. јун — Сверуска изложба у Нижњем Новгороду представља индустријска достигнућа Русије, нпр. Шуховљева дела, прву хиперболоидну грађевину и прву тензилну структуру. 15. јун — Земљотрес Меији-Санрику у Јапану: у земљотресу магнитуде 8,5 и два цунамија погинуло најмање 22.000 људи. 16. јун — Британски пароброд Драмонд Кастле ударио у гребен код француског острва Оуесант, троје преживелих и 243 страдалих. 17. јун — "Српске новине", званично гласило Краљевине Србије, донеле чланак "Најновији фотографски изналазак - Кинематограф". 22. јун — Француски мајор Жан-Баптист Марканд добија команду над Мисијом Конго-Нил, која ће две године касније довести до Инцидента у Фасходи са Британцима. 27. јун — Видовдан — Црногорски књаз Никола I Петровић у Београду, одушевљен дочек. 28. јун — Ђорђе Беровић постављен за валију на Криту, не би ли смирио ситуацију - Грци га поздрављају а Турци/муслимани су непријатељски настројени.
Јул
1. јул — Потписан уговор о оснивању Федерације Малајских Држава, савеза четири британска протектората на Малајском полуострву. 9. јул — Вилиам Џенингс Брyан кандидован од Демократске странке за председника САД; одржао говор "Крст од злата" у корист биметализма и слободног сребра и против златног стандарда ("нећете разапети човечанство на крст од злата"). 11. јул — Вилфрид Лауриер постаје први франкофони премијер Канаде (до 1911). 26. јул — Четврти конгрес Интернационале у Лондону, "најбурнији од свих конгреса". 29. јул — Анадолска железница продужена до Конyе.
Август
26. август — Јерменски покрет за ослобођење од Османске власти подигао је устанак у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло око 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена, починивши Геноцид над Јерменима.
27. август — Почео је и завршио се Енглеско-занзибарски рат, најкраћи рат у историји ратовања.
Октобар
9. октобар — Цар Николај II у посети Паризу, говори о братству по оружју са Француском (ове јесени је посетио и Аустроугарску, Немачку и Британију). октобар — Поводом двестогодишњице династије Петровић-Његош, пренети су остаци митрополита Данила Петровића из Цетињског манастира у Маузолеј на Орловом кршу изнад Цетиња. Истим поводом је установљен и Орден Петровић Његош. октобар — Збор приштинских Албанаца у Пиринас-џамији, противе се Портиним реформама, нападнуте неке српске куће. 17. октобар — Праизведба Чеховљеве драме "Галеб" у Санкт Петербургу - прво вече је лоше прошло. 18. октобар — Отворен Споменик цару Вилхелму на Порта Вестфалика, висок 88 метара - превазићи ће га само Споменик Бици народа у Лајпцигу 1913. 23. октобар — Уговор из Адис Абебе је и формалан крај Италијанско-абисинског рата: призната независност Етиопије, догодине ће и Французи и Британци закључити уговоре с њом као с једнаким партнером. 24. октобар — Венчање Јелене Петровић и италијанског престолонаследника Виктора Емануела (краљевски пар 1900-1946). 24. октобар — Ото вон Бизмарк објавио преко хамбуршких новина садржај Уговора о реосигурању из 1887. између Немачке и Русије. 26. октобар — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније.
Новембар
3. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке, Вилијам Макинли, победио је кандидата Демократске странке, Вилијама Џенингса Брајана. 3. новембар — Закон о изменама устројства Велике школе (припрема за Београдски универзитет). 7. новембар — У Бразилу отпочео Рат Канудоса. 7. новембар — Николај Мандић именован за митрополита дабробосанског. 11. новембар — Катастрофалне поплаве на Дрини и њеним притокама, потпуно прекривен Стари мост у Вишеграду и однесена ограда, поплављена Семберија. 16. новембар — Први пренос Теслине наизмјеничне електричне енергије, са Нијагаре до града Бафало. 21. новембар — У Хамбургу почиње штрајк лучких радника, траје до следећег фебруара. 24. новембар — Основан Педагошки музеј у Београду. 27. новембар — У Франкфурту изведена Штраусова симфонијска поема "Тако је говорио Заратустра". новембар — Након смрти скопског митрополита Методија, Цариградска патријаршија поставља опет Грка, Амвросија, митрополита охридског, али Срби га не прихватају.
Децембар
8. децембар — Немачки пароброд Салиер налетео на гребен уз северну Шпанију, страдало свих 279 особа. децембар — Представници 14 српских општина Босне и Херцеговине шаљу први меморандум дворској канцеларији у Бечу тужећи се на неправде и насиља и тражећи верску и школску самоуправу. децембар — Краљ Александар одликовао у Бечу Бењамина Калаја, министра финансија Аустроугарске и управитеља Босне и Херцеговине. 14. децембар — Глазговски метро је трећи најстарији на свету. 17. децембар — Никола Тесла почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности. 26. децембар — Оставка напредњачке владе Стојана Новаковића. 29. децембар — Ђорђе Симић председник владе у Србији - формално неутрална, преовлађује утицај радикала. 30. децембар — Погубљен филипински национални херој Хосе Ризал. 31. децембар — У Манаусу отворена опера Театро Амазонас.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Београд, одржана прва биоскопска представа у кафани „Код златног крста“ 6. јуна
Рођења
Јануар
1. јануар — Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универзитета и академик САНУ. 2. јануар — Ђузепе Енричи, италијански бициклиста. (†1968)
Фебруар
26. фебруар — Андреј Жданов, совјетски политичар. († 1948)
Април 3. април — Николај Сејмонов, руски физичар и хемичар. (†1986).
Јул
14. јул — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (†1936)
Август
15. август — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологију (†1957)
Новембар
20. новембар — Алија Алијагић, комунистички револуционар. († 1922)
Децембар 1. децембар — Георгиј Жуков, маршал Совјетског Савеза 27. децембар — Маурис де Вале, белгијски бициклиста. (†1952).
Смрти
Фебруар 8. фебруар — Георгије Николајевић митрополит СПЦ (†1807) 20. фебруар — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари председник Матице српске (*1824)
Мај 1. мај — Насир ел Дин Шах Каџар, персијски краљ
Јул
13. јул — Фридрих Кекуле, немачки хемичар (*1829)
Децембар
__NOTOC__
Категорија:1890-е 91896