1952. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
7. јануар — Велики нереди у околини израелског Kнесета, у време дебате о Споразуму о репарацијама од Немачке. 8. јануар — Споразум о привредној сарадњи између ФНРЈ и САД. 9. јануар — Президијум Народне скупштине ФНРЈ ратификовао споразум о војној помоћи са САД (на снази до 1959.). 10. јануар — Брод СС Флyинг Ентерприсе потонуо након 13 дана борбе на западном прилазу Ла Маншу. 13. јануар — Почињу "црне године" у Француском протекторату у Тунису: стиже резидент Јеан де Хаутеклок, захтева смену владе. Kасније током месеца долази до хапшења и сукоба са људским жртвама. јануар - Влада ФНРЈ процењује да ће током године бити потребно 269 милиона долара стране помоћи за трговински дефицит и програм капиталних инвестиција. 20. јануар — Антон Вовк, администратор љубљанске дијецезе, поливен бензином и запаљен у Новом Месту (тешко повређен, Ватикан протестује 30-тог). 20. јануар — Едгар Фауре је француски премијер након Ренеа Плевена, само до марта. 21. јануар — У ФНРЈ тројица осуђена на смрт, 20 на робију за "антидржавне активности". 25. јануар — Након што је египатска полицијска касарна у Исмаилији одбила наређење да преда оружје и повуче се из каналске зоне, Британци је заузимају након борбе у којој гине 50 Египћана. 26. јануар — Ухапшено 46 особа у Загребу који су извикивали националистичке пароле након полуфинала купа Маршала Тита (петорица касније осуђени на затворске казне). 26. јануар — Kаирски пожар или Црна субота: реакција на јучерашњи догађај у Исмаилији, нереди у којима је опљачкано и запаљено око 750 зграда - ово се сматра почетком краја египатске монархије.
Фебруар 6. фебруар — Џорџ VI (краљ Уједињеног Краљевства и доминиона: Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Африке, Пакистана и Цејлона) умире у 56. години, након дуже болести. Наслеђује га ћерка принцеза Елизабета, војвоткиња од Единбурга као краљица Елизабета II, која се у том тренутку налазила у посети Кенији. 7. фебруар — Елизабета II је проглашена краљицом Уједињеног Краљевства у Сент Џејмсовој палати у Лондону. 15. фебруар — Православни богословски факултет Српске православне цркве укинут као државна установа и искључен из састава Београдског универзитета. 16. фебруар — Нове мере за привлачење туриста у ФНРЈ. 17. фебруар — Премијер УК, Wинстон Цхурцхилл, објавио да земља поседује атомску бомбу, најављује тест за октобар. 18. фебруар — Грчка и Турска постале чланице НАТО-а.
фебруар — У ФНРЈ чистка "политички непоузданих" предавача у школама и на универзитету, кључних људи у трговини и индустрији. КПЈ наглашава класну борбу да се не би изгубио револуционарни дух. 21. фебруар — У Даки, Источни Пакистан, убијена 4 студента-демонстранта - долази до широких протеста који ће довести до признања бенгалског језика. 21. фебруар — Након четири месеца завршени први парламентарни избори у Индији од независности: Нехруов Индијски национални конгрес добија 364 од 489 мандата. 21. фебруар — У УК више није обавезно носити личну карту. 22. фебруар — У Војводини ће бити национализовано 40.000 индивидуалних имања. 24. фебруар — Српска академија наука и уметности се преселила из Бранкове 15 у Кнез Михаилову 35. 25. фебруар — Завршена Лисабонска конференција НАТО: одобрен пројект Европске обрамбене заједнице, седиште НАТО ће бити у Паризу (до 1966). 25. фебруар — Први индокинески рат: завршава се Битка код Хоа Бинх - мада су Французи нанели велике губитке Виет Минху, одлучују да напусте Хоа Бинх, 76 км од Ханоја, где је било везано превише војника. 29. фебруар — САД, УК и Француска ће дати још 45 милиона помоћи ФНРЈ, након Трумановог позива.
Март 1. март — Никос Белојанис, члан забрањене КП Грчке, и још седморица осуђени на смрт у Атини - Белојанис и још тројица стрељани пред крај месеца. 1. март — Британци вратили Хелголанд Немачкој. 8. март — Антоине Пинаy је нови француски премијер - први из "класичне деснице" након Ослобођења. 10. март — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.10. март — Фулгенцио Батиста изводи војни удар на Куби, пошто је имао слабе шансе на изборима заказаним за јун - остаје до револуције у новогодишњој ноћи 1958/59. 10. март — Стаљинова нота: СССР предлаже уједињену, неутралну и наоружану Немачку - западне силе 25. 3. одбијају јер сматрају да би заправо била под совјетском контролом, траже слободне изборе под надзором УН. март — Ухапшено 17 студената-информбироваца са Новинарске и дипломатске високе школе у Београду (међу којима и Југ Гризељ) - у јулу одлучено да школа буде укинута. 16. март — Тропски циклон Денис: у месту Цилаос, Реунион, пало рекордних 1870мм кише за 24 сата. 16. март — Основано Нордијско веће - Шведска, Данска, Норвешка, Исланд, од 1955. Финска. 20. март — 24. додела Оскара: најбољи филм је Ан Америцан ин Парис, укупно шест награда. 21. март — Кваме Нкрума је први премијер британске Златне Обале (премијер независне Гане 1957-60, председник 1960-66). 21. март — Корејски рат: почиње Битка за Хил Ерие (до јула). 22. март — Проиталијански нереди у Трсту, демонстрације и у Риму за повратак територије. Наредних дана окупљања студената у Љубљани и Београду. 24. март — Први генерални секретар НАТО је Хастингс Исмаy (до 1957). 27. март — Експлозија пакета намењеног западнонемачком канцелару Аденауеру убила полицајца. 29. март — Председник САД Хари Труман одустаје од кандидације за трећи мандат. 31. март — Алан Туринг се изјашњава кривим за грос индеценцy: уместо затвора бира условну казну, која обухвата хормонску терапију (убио се 1954).
Април 5. април — У олуји источно од Гренланда без трага нестало пет норвешких бродова фоколоваца. 8. април — Вече пре почетка штрајка у америчкој индустрији челика, председник САД Хари Труман објављује да преузима индустрију. 9-11. април — "Национална револуција" у Боливији: војни владар Балливиан је збачен у борбама са 600 мртвих, Виктор Паз Естенссоро, коме је изборна победа одузета 1951, постаје председник 16. априла (1952-56, 1960-64. и 1985-89) - уводе се радикалне реформе, универзално право гласа, аграрна реформа, приватизација калајних/коситрених концерна. 11. април — Југославија и Јапан настављају дипломатске односе. 14. април — Масовни митинг у Београду поводом Тршћанског питања, наредних дана и у другим градовима. 15. април — Први лет Боеинг Б-52 Стратофортресс (у служби од 1955). 15. април — Јосип Броз (1892.-1980) се венчао, у највећој тајности са 32 године млађомЈованка Будисављевић (1924.-2013) (касније Броз). 15. април — Снаге Републике Кине (Тајвана) привремено одузеле острво Нанри комунистима. 17. април — Тенисери Драгутин Митић и Милан Брановић се не враћају са турнира у Риму. 18. април — Двојица Југо-Канађана отела авион из Београда да би превели мајку и сестру из земље - спустили су се у Аустрији. 23. април — Београд захтева опозив једног совјетског дипломате, због шпијунирања. 25. април — Немачка земља Баден-Виртемберг је основана спајањем (јужног) Бадена, Виртемберг-Бадена и Виртемберг-Хохензоллерна. 26. април — Амерички разарач Хобсон потонуо са 176 од 276 људи након судара са носачем авиона Васп током вежби у Атлантику. 28. април — Ступио на снагу Уговор из Сан Франциска између Јапана и Савезника - званични крај Другог светског рата, окончана окупација Јапана. Истог дана је ступио на снагу и Уговор о сигурности између САД и Јапана, којим САД добијају право на војно присуство. 28. април — Потписан Тајпејски уговор, мир између Јапана и Републике Кине (Тајван, нису били позвани у Сан Франциско; са НР Кином је потписан Коминике 1972). 29. април — Званично отворена Левер Хоусе у Њујорку, први небодер у интернационалном стилу. 29. април — Совјетски МиГ-15 напао француски ДЦ-4 на линији Франкфурт-Берлин.
Мај
2. мај — Британски БОАЦ отворио прву путничку линију млазним авионима, Лондон-Јоханезбург, моделом де Хавиланд Комет. 3. мај — Амерички потпуковници Флечер и Бенедикт се спустили авионом на географски Северни пол. 9. мај — Западни савезници ће дати веће учешће Италији у управи Зоне А СТ Трста. 11. мај — Демонстрације у Есену против наоружавања Западне Немачке, полиција убила радника и комунисту Филипа Милера (у Источној Н. је од 1954. додељивана медаља названа по њему). 13. мај — Почиње с радом болница "Др Драгиша Мишовић" у Београду. 15. мај — У тршћанској Зони Б донесене мере којима се олакшава промет са ФНРЈ - одговор на одлуку западних сила, Италија протестује, оптужује да су тамошњи Талијани прогоњени. 23. мај — Отворен Народни музеј у Београду на Тргу Републике. 26. мај — Генерални споразум три западне силе и Западне Немачке, на снази од 1955: крај окупације, признање суверености. У Источној Немачкој се на то одговара Операцијом Штеточина (Актион Унгезиефер), расељавања непослушних из граничне зоне. 27. мај — У Паризу потписан Уговор о установљењу Европске одбрамбене заједнице: Француска, Италија, земље Бенелукса и западна Немачке би имале паневропску војску, подељену у националне компоненте (Француска одбила ратификацију 1954, западна Немачка ће ући у НАТО 1955). 27. мај — Чистка у Румунској KП: смењени су Ана Паукер, Василе Луца и Теохари Георгесцу. Пошто је консолидовао положај, генерални секретар Георге Георгију-Деж 2. јуна преузима и премијерски положај од Петру Грозе (до 1955). Ово је победа домаће над "московском" фракцијом у партији, Николаје Чаушеску ускоро улази у Централни комитет. 28. мај — Ген. Метју Риџвеј је Врховни савезнички командант у Европи након Ајзенхауера (до 1953). Kоманду УН у Kореји преузима Марк В. Кларк. Kомунистичке манифестације против његовог доласка у Париз се претварају у нереде. 30. мај — Основана општина Нови Београд (Бежанија прикључена 1955).
Јун
1. јун — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1. јун — Западни Берлинци не могу ући у ДДР без дозволе, пре неки дан су прекинуте и телефонске везе. 7. јун — Влада ФНРЈ уклонила неке контроле на индустријске сировине и полупрерађену робу, сељацима враћено "релативно слободно" тржиште за житарице, укинут принудни откуп. 9. јун — Потписан мировни уговор између Јапана и Индије. 13. јун — Афера Каталина: Совјети оборили шведски обавештајни авион, погинуло свих осам чланова посаде, затим три дана касније и авион који је трагао за претходним. 17. јун — У Гватемали је донесен Декрет 900, аграрна реформа којом се некоришћена земља редистрибуира сељацима - Унитед Фруит је незадовољан (Државни удар у Гватемали 1954.) 19. јун — Основане Специјалне јединице Америчке војске. 23 — 27. јун — Напад на брану Суи-хо: снаге УН гађају хидроцентрале на ријеци Џалу - уништили су 90% капацитета. 26. јун — Еарл Моунтбатен, командант британске медитеранске флоте и НАТО снага на Медитерану, посетио Броза на Брионима. 26. јун — 15. јул — У Паризу одржана изложба слика Петра Лубарде. 26. јун — Kорејски рат: појачање борби за Олд Балдy, оголело Брдо 266 - након низа од пет битака, Kинези ће га повратити у марту 1953. 26. јун — Југословенски авион отет и одведен у Италију - тројица затражила азил. 27. јун — Закон о имиграцији и држављанству ступа на снагу у САД, пошто је Kонгрес прегласао председников вето. Наставља се систем квота по регионима (укинут 1965). Влада може протерати досељене субверзивце или им спречити улазак. 28. јун — У Kалифорнији одржан први Мис Универсе, победница је из Финске. 30. јун — Окончава се Маршалов план: САД је за четири године помогла западноевропске привреде са 12 милијарди долара. Наслеђују га операције према Закону о узајамној сигурности. 30. јун — У окршају недалеко од Лесковца, смртно рањен потпуковник УДБ-е Пане Ђукић
Јул
1.јул — Увозници и извозници у ФНРЈ могу трговати по нефиксираном курсу. 1.јул — Четворица у ФНРЈ осуђена на смртну казну због крађе бакарне жице за 83.000 долара. 3.јул — Синод СПЦ одбија државно удружење, "Борба" осуђује шесторицу епископа.