1946. је била проста година.
Догађаји
Јануар 7. јануар — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 31. јануар — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република. Фебруар 1. фебруар — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом. 14. фебруар — На америчком универзитету Пенсилванија почео је да ради -{ENIAC}-, први електронски рачунар опште намене. 22. фебруар — Скупштина ФНРЈ донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је започето одузимање земље и непокретности широм земље (све преко 5 хектара, недостатак власника, власништво банака или верских организација...).
Март 5. март — Винстон Черчил је први пут употребио израз „Гвоздена завеса” у контексту хладноратовске поделе на говору на Универзитету Вестминстер у Фултону. 6. март — Француска признала Вијетнам као аутономну државу у оквиру Индокинеске федерације. 13. март — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.
Април 1. април — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. 8. април — У Женеви одржано последње заседање Друштва народа, чиме је формално укинута и замењена Уједињеним нацијама. 9. април — ФНРЈ је усвојила Закон о државним матичним књигама и Основни закон о браку након чега су матичне књиге рођених, венчаних, умрлих и др. су одузете од Цркве и верских заједница, грађански брак је уведен као обавезан и једини признат. 12. април — Сирија је добила независност од Француске.
Мај 9. мај — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 21. мај — Физичар Луис Слотин смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
Јун 1. јун — Погубљен је румунски диктатор Јон Антонеску, савезник нацистичке Немачке. По доласку на власт 1940. присилио је на абдикацију румунског краља Карола II Румунска. 2. јун — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 4. јун — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 27. јун — Министри спољних послова Совјетског Савеза, САД, Велике Британије и Француске одлучили су да Грчкој припадну Додеканеска острва у југоисточном делу Егејског мора, укључујући највеће Родос, која су од 1912. била италијански посед.
Јул 4. јул — Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД. 15. јул — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаиловићу и још двадесеттројици оптуженика. 17. јул — На основу судске пресуде, стрељан Дража Михаиловић - вођа четничког покрета у току Другог светског рата у Југославији. 25. јул — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.
Август
19. август — На дан Преображења епископ Иринеј док је предводио Свечану литију око цркве, нападнут је од стране групе скојеваца, који су бацали каменице на владику, свештенство и народ. Једна каменица је погодила владику у потиљак. Он је пао од ударца, а они су наставили да га са још већом жестином и бесом обасипају камењем и ударцима. 29. август — Усвојена је Резолуција Савета безбедности бр. 8, којом се предлаже пријем Народне Републике Албаније, Народне Републике Монголије, Краљевине Авганистан, Јордана, Ирске, Португалије, Исланда, Сијама (данашњег Тајланда) и Шведске у чланство у Уједињеним нацијама.
Септембар
1. септембар — Велика награда Торина, прва званична Велика награда Формуле 1, одржана је у Италији. 2. септембар — Привремена влада Индије преузима власт, са Џавахарлалом Нехруом као потпредседником, као део преласка са британског Раџа на пуну независност Индије и Пакистана. 4. септембар — Улично насиље између муслимана и хиндуса избија у Бомбају. 8. септембар — Бугарска је проглашена Народном Републиком након референдума; краљ Симеон II одлази. 28. септембар — Џорџ II од Грчке враћа се у Атину из егзила у Енглеској.
Октобар
2. октобар — На својој седници нова комунистичка власт у Петровграду одлучила је да промени име овог града по свом партијском функционеру Жарку Зрењанину (1902 — 1942), члану ЦK KПЈ, у Зрењанин. 12. октобар — Први напад на америчко-канадског епископа Дионисија објављен је у листу Борби. Јосип Броз га је оптужио да је заједно са епископом далматинским Иринејем, непријатељски настројен према комунистичкој Југославији, и затражио од Синода и патријарха да прекину везе с њима.
Новембар
16. новембар — Патријарх Гаврило (Дожић) се враћа из заробљеништава у Немачкој, у Београд, Затекао је тешко стање у свим епархијама Српске православне цркве. 19. новембар — Авганистан, Исланд и Шведска придружили су се Уједињеним нацијама. 23. новембар — Бомбардовањем северновијетнамског града Хајфонга почиње Први индокинески рат. 1945, комунистички вођа Хо Ши Мин прогласио је север земље независном Демократском Републиком Вијетнам, док је југ остао под француском контролом.
Децембар 5. децембар — Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије донела је Закон о национализацији приватних привредних предузећа којим прелазе у државну својину сва приватна привредна предузећа општедржавног и републичког значаја у свим гранама привреде. 19. децембар — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Национализација имовине предратних индустријалаца. Википедија:Непознат датум — Основано електротехничко одељење на Универзитету у Београду. Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946.
Рођења
Јануар 1. јануар — Роберто Ривелињо, бразилски фудбалер 3. јануар — Џон Пол Џоунс, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као басиста и клавијатуриста групе -{Led Zeppelin}- 5. јануар — Дајана Китон, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, списатељица и фотографкиња (прем. 2025) 6. јануар — Сид Барет, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе -{Pink Floyd}- (прем. 2006) 8. јануар — Роби Кригер, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе -{The Doors}- 13. јануар — Соња Јауковић, српска глумица 16. јануар — Кабир Беди, индијски глумац 17. јануар — Мето Јовановски, македонски глумац (прем. 2023) 19. јануар — Џулијан Барнс, енглески писац 19. јануар — Доли Партон, америчка музичарка, музичка продуценткиња, глумица и списатељица (прем. 2026) 20. јануар — Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (прем. 2025)
Фебруар 1. фебруар — Елизабет Слејден, енглеска глумица (прем. 2011) 3. фебруар — Стивен Макхати, канадски глумац 4. фебруар — Уснија Реџепова, македонско-српска певачица (прем. 2015) 5. фебруар — Шарлот Ремплинг, енглеска глумица, модел и певачица 14. фебруар — Грегори Хајнс, амерички плесач, глумац, кореограф и певач (прем. 2003) 17. фебруар — Андре Дусолије, француски глумац 20. фебруар — Бренда Блетин, енглеска глумица 21. фебруар — Ентони Данијелс, енглески глумац 21. фебруар — Алан Рикман, енглески глумац и редитељ (прем. 2016)
Март 1. март — Јан Кодеш, чешки тенисер 6. март — Дејвид Гилмор, енглески музичар, најпознатији као гитариста и певач групе -{Pink Floyd}- 9. март —Бернд Холценбајн, немачки фудбалер (прем. 2024) 12. март — Френк Велкер, амерички глумац 12. март — Лајза Минели, америчка глумица и певачица 14. март — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2020) 19. март — Бигас Луна, шпански редитељ, сценариста, сликар и дизајнер (прем. 2013) 21. март — Тимоти Далтон, британски глумац 23. март — Мирко Алвировић, српски новинар и ТВ водитељ (прем. 2018) 23. март — Драган Кресоја, српски редитељ (прем. 1996) 31. март — Хашим Кучук Хоки, босанскохерцеговачки певач (прем. 2002) 31. март — Локица Стефановић, српска балерина, кореографкиња, балетска педагошкиња и архитекткиња
Април 1. април — Ариго Саки, италијански фудбалер и фудбалски тренер 2. април — Сју Таунсенд, енглеска књижевница (прем. 2014) 3. април — Бранко Милићевић, српски глумац и писац 6. април — Иван Бекјарев, српски глумац и радијски и ТВ водитељ (прем. 2020) 7. април — Јанко Луковски, македонско-српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2023) 10. април — Влада Јанковић Џет, српски музичар, новинар и радијски водитељ 12. април — Ед О’Нил, амерички глумац и комичар 13. април — Јосиф Татић, српски глумац (прем. 2013) 15. април — Марија Бакса, српско-италијанска глумица (прем. 2019) 19. април — Тим Кари, енглески глумац и певач (прем. 2026) 25. април — Владимир Жириновски, руски политичар (прем. 2022) 25. април — Талија Шајер, америчка глумица 30. април — Карл XVI Густаф од Шведске, краљ Шведске
Мај 2. мај — Дејвид Суше, енглески глумац 8. мај — Боро Стјепановић, српски глумац 9. мај — Кендис Берген, америчка глумица и модел 10. мај — Душан Петричић, српски графичар, илустратор и карикатуриста 11. мај — Зоран Симјановић, српски композитор (прем. 2021) 14. мај — Слободан Тишма, српски писац и музичар 19. мај — Микеле Плачидо, италијански глумац и редитељ 20. мај — Шер, америчка музичарка и глумица 21. мај — Боба Стефановић, српски музичар (прем. 2015) 22. мај — Џорџ Бест, северноирски фудбалер (прем. 2005) 22. мај — Петар Божовић, српски глумац 30. мај — Драган Џајић, српски фудбалер
Јун 1. јун — Брајан Кокс, шкотски глумац 14. јун — Доналд Трамп, амерички предузетник и политичар, 45. председник САД 15. јун — Демис Русос, грчки певач (прем. 2015) 18. јун — Фабио Капело, италијански фудбалер и фудбалски тренер 27. јун — Мирољуб Лешо, српски глумац (прем. 2019)
Јул 1. јул — Слободан Сантрач, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016) 3. јул — Боло Јен, кинески глумац, мајстор борилачких вештина и бодибилдер 4. јул — Урош Маровић, српски ватерполиста (прем. 2014) 6. јул — Џорџ В. Буш, амерички политичар и бизнисмен, 43. председник САД 6. јул — Силвестер Сталоне, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент 9. јул — Бон Скот, аустралијски музичар, најпознатији као певач групе -{AC/DC}- (прем. 1980) 13. јул — Чич Марин, амерички глумац и комичар 15. јул — Линда Ронстадт, америчка музичарка 19. јул — Илије Настасе, румунски тенисер 22. јул — Дени Главер, амерички глумац, редитељ и политички активиста 22. јул — Пол Шрејдер, амерички сценариста, редитељ и филмски критичар 25. јул — Љупка Димитровска, југословенска певачица (прем. 2016) 27. јул — Раде Шербеџија, хрватски и српски глумац, редитељ и музичар
Август 8. август — Драгутин Шурбек, хрватски стонотенисер (прем. 2018) 11. август — Милан Гутовић, српски глумац (прем. 2021) 15. август — Тони Робинсон, енглески глумац, комичар, писац и ТВ водитељ 16. август — Лесли Ен Ворен, америчка глумица и певачица 19. август — Бил Клинтон, амерички политичар, 42. председник САД 24. август — Горан Марковић, српски редитељ, сценариста и продуцент 25. август — Бранко Цвејић, српски глумац (прем. 2022) 30. август — Пеги Липтон, америчка глумица, модел и певачица (прем. 2019)
Септембар 5. септембар — Фреди Меркјури, британски музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе -{Queen}- (прем. 1991) 15. септембар — Оливер Стоун, амерички редитељ, сценариста, продуцент и писац 15. септембар — Томи Ли Џоунс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент 18. септембар — Гејлард Сартејн, амерички глумац (прем. 2025) 23. септембар — Даворин Поповић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као певач групе Индекси (прем. 2001) 25. септембар — Бранко Кленковски, српски фудбалер (прем. 2013)
Октобар 4. октобар — Сузан Сарандон, америчка глумица 10. октобар — Чарлс Денс, енглески глумац, сценариста и редитељ 20. октобар — Лусин ван Импе, белгијски бициклиста 20. октобар — Елфриде Јелинек, аустријска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2004) 20. октобар — Марко Николић, српски глумац (прем. 2019) 27. октобар — Ајван Рајтман, канадски редитељ, продуцент и сценариста (прем. 2022)