1948

1948. је била преступна година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Створена царинска унија Бенелукс уједињењем Белгије, Холандије и Луксембурга. 4. јануар — Бурма добија независност од Велике Британије. 14. јануар — 30. јануар — Махатма Ганди, вођа индијског ослободилачког покрета, убијен је у атентату у Њу Делхију.

Фебруар

10. фебруар — На тројном састанку у Kремљу, Стаљин наређује мању верзију Балканске федерације, са Југославијом и Бугарском. 10. фебруар — Ждановизам: совјетски Политбиро издаје резолуцију "О Мураделијевој опери Велико пријатељство": осуђује се "формализам" у музици, тј. "лажна оригиналност" која иде науштрб класичне руске опере, осуђена су шесторица композитора, међу којима Дмитриј Шостакович, Дмитриј Шостакович и Арам Хачатурјан. 10. фебруар — Француска је након скоро две године отворила границу са Шпанијом. 11/12. фебруар — На захтев Молотова, Едвард Kардељ потписује текст уговора о узајамном консултовању о спољнополитичким питањима. 12. фебруар — Француски Ле Фигаро извештава да су у Румунији из излога уклоњене Титове слике. 12. фебруар — Гандијев пепео је развејан на реци Ганг, пред милионском масом. 17. фебруар — Ромуло Галегос преузима положај председника Венезуеле, први демократски изабран у историји (оборен већ у новембру). Министар развоја Јуан Пабло Перез Алфонзо је ове године постигао "фифти-фифти" формулу поделе прихода од нафте са страним компанијама. 17. фебруар — Алвазирски пуч у Јемену, сукоб кланова: убијен је имам Јахyа Мухаммад Хамид ед-Дин. Након сукоба са око 5.000 мртвих, Ахмад бин Јахyа успева збацити пучисте и постати имам (до 1962). 18. фебруар — Ирски шеф владе Еамон де Валера губи власт након 16 година - нови "тиш'х" је Џон А. Костело на челу коалицине владе (до 1951. и 1954-57, де Валера се враћа 1951-54. и 1957-59. и као председник Ирске 1959-73). 18. фебруар — Уговор о сарадњи између СССР и НР Мађарске. 19. фебруар — У Нирнбергу окончано Талачко суђење: осморица немачких генерала осуђена за узимања талаца и стрељања цивила на Балкану, од седам година до доживотне казне, пуштени су почетком '50-тих. 20. фебруар — Некомунистички министри чехословачке владе дају оставке због поступака министра унут. послова Носека - очекују да их председник Бенеш неће прихватити, док се комунисти мобилизују за узимање власти. 22. фебруар — Експлозије у улици Бен Јехуда, изазване од Арапа и британских дезертера, убијају преко 50 људи - јеврејске групе криве Британце и убијају њихове војнике, укључујући 28 у возу у Реховоту 29-ог. 23. фебруар — 6. 3. и 20. 4. - 2. 6. - Лондонска конференција шест сила: западни савезници и земље Бенелукса без присуства Совјета одлучују о стварању Западне Немачке. 25. фебруар — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. 28. фебруар — Нереди у Акри, у британској Златној Обали, након што су убијена тројица ветерана на челу протеста за обећане пензије - преломна тачка према независности Гане 1957.

Март

1. март — Варнава Настић, администратор Митрополије Дабро-босанске, осуђен на 11 година тешког рада под оптужбом за антидржавну заверу (пуштен на слободу 1951). 3. март — Комунистички „Радио Слободна Грчка“ објављује да ће деца млађа од 15 година бити евакуисана из земље - процењује се да ће 28 - 32.000 деце отићи. 4. март — Економски и социјални савет УН гласа да нема надлежност над југословенском тужбом против САД за замрзавање средстава (и поново 9. 3.). 7. март — Додеканези су званично укључени у састав Грчке. 10. март — Чехословачки министар спољних послова Јан Масарик пронађен је мртав испод свог прозора. Наследио га је комуниста Владимир Клементис (свргнут 1950, стрељан 1952). 10. март — Накнадна Нирнбершка суђења, суђење Руша, разни расни програми СС-а, 13 од 14 оптужених осуђено. 12. март — Грађански рат у Костарики: избија након што је парламент поништио победу опозиционог кандидата на фебруарским председничким изборима, око 2.000 људи умире за 44 дана. 13. март — Кинески грађански рат: Комунисти заузимају упориште Сипинг у провинцији Ђилин на североистоку, два дана касније објављујући крај Зимске офанзиве у овом делу земље. Националисти губе 156.000 људи и 17 градова. 14. март — Експлозија угљене прашине у руднику Лабин, 88 рудара погинуло (власти тврде да је у питању саботажа, NYT 24. 3.). 15. март — Попис становништва у ФНРЈ: 15.772.098 становника. 17. март — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски споразум о оснивању Западноевропске уније. 18. март — Споразум о пријатељству и помоћи између СССР-а и Бугарске. 19. март — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена. 18-19. март — СССР повлачи војне и цивилне саветнике из Југославије. 19. март — Председник САД Хари Труман постхумно одликује Дражу Михаиловића Легијом заслуга I реда (одлука тајна до 1966, одликовање уручено ћерки 2005). 20. март — Тројна декларација: након што је СССР за пет месеци одбио 12 номинација за гувернера, САД, Велика Британија и Француска предлажу да се Слободна територија Трста врати под италијански суверенитет (у контексту италијанске предизборне кампање). 20. март — Последњи састанак целог Савезничког контролног савета за Немачку: Маршал Василиј Соколовски га напушта, тврдећи да западне силе крше Потсдамски споразум. 20. март — 20. додела Оскара: Најбољи филм је Џентлменски споразум, укупно три награде. 24. март — Потписана Хаванска повеља, тј. Завршни акт Конференције УН о трговини и запошљавању, којим би била основана Међународна трговинска организација (није ступила на снагу јер су САД одбиле да је ратификују 1950, ГАТТ је остао до 1995, затим СТО). 27. март — Конвој Јехијам: Арапи су пресрели и уништили конвој који је превозио помоћ кибуцу у Галилеји, убијено је 47 чланова Хагане. 27. март — Стаљин и његов најближи сарадник Вјачеслав Молотов шаљу оптужујуће писмо према Јосипу Брозу Титу, којим су практично прекинути односи између две партије и државе. 31. март — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.

Април 1. април — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина. 3. април — Премијером драме Ивана Цанкара Краљ Бетајнове у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. 3. април — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 9. април — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела. 11. април — Почела је изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве. 13. април — ЦК КПЈ шаље писмо Москви у којем демантује све оптужбе изречене од стране Стаљина. 16. април — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој.

Мај 4. мај — Ново писмо Централног комитета Комунистичке партије СССР (Стаљин и Молотов) Централном комитету Комунистичке партије Југославије, оштрије од претходног, директно оптужујући Броза и Кардеља, потцењујући партизанске ратне напоре - тврди се да Комунистичка партија Југославије нема веће заслуге од других партија и да ју је Црвена армија довела на власт. 6. мај — Смењена су два министра у влади ФРНЈ: Сретен Жујовић (финансије) и Андрија Хебранг (лака индустрија, бивши шеф планске комисије), у вези са сукобом са Информационим бироом (ухапшен следећег дана). 6. мај — Разговори између четири силе о Аустријском уговору у Лондону одложени до даљњег због застоја око југословенског захтева за територијалним уступцима. 7. мај — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 7 - 11. мај — Хашки конгрес или Конгрес Европе. Черчил се залаже за уједињење континента, који би тако постао трећа сила. 8. мај — Партијска комисија (Б. Нешковић, И. Гошњак, В. Томшић) предлаже искључење Андрије Хебранга и Сретена Жујовића из странке и истрагу њиховог рада од стране надлежних органа (објављено 30. 6.). 10. мај — Током операције Јифтах, јеврејске снаге су заузеле Сафед, највиши град у Галилеји и Израелу, а заузето је и око 50 арапских села у источној Галилеји. 10. мај — У америчкој зони у јужној Кореји одржани су избори за уставотворну скупштину. У протеклих неколико месеци у терористичким нападима је погинуло око 600 људи, а сукоб на острву Чеде је такође у току. 13. мај — Масакр у Кфар Ециону: Трансјорданска арапска легија и локални Арапи заузели су кибуц у Јудејским брдима, убивши 129 бораца и цивила. 14. мај — Израел проглашава независност у Тел Авиву, неколико сати пре краја британског мандата. На челу привремене владе је Давид Бен-Гурион, затим Хаим Вајцман. САД додељују де факто признање, де јуре у јануару након израелских избора. Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел. 15. мај — Арапско-израелски рат почиње нападом арапских војски. 17. мај — СССР признаје Израел. 19. мај — Југославија признаје Израел. 20. мај — Заказан Пети конгрес Комунистичке партије Југославије (први од 1928. године, у Дрездену). 20. мај — Три поштара осуђена на смрт, а шест на затвор због крађе из пошиљки из САД у Југославију. (ЊT) 21. мај — Бивши краљ Петар II посећује председника САД ХаријаТрумана. 21. мај — Завршена национализација малопродајних објеката у Београду. (NYT) 22. мај — Сусловљево писмо Титу, у којем га позива у Букурешт на састанак Информбироа, које Тито одбија; подсећање да је Комунистичка партија Југославије критиковала Италијанску и Француску комунистичку партију прошлог септембра, а сада не жели да прихвати критике. 26. мај — Победа Националне странке над Уједињеном странком на изборима у Јужној Африци почиње ера апартхејда (до 1994). Данијел Франсоа Малан је премијер (до 1954), замењујући Јана Смутса. 31. мај — Конференција шест сила у Лондону: Западне земље одлучују да оснују демократску државу у западној Немачкој.

Јун 7. јун — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем би комунисти преузели власт у земљи. 18. јун — Комисија Уједињених нација за људска права усвојила је међународну Декларацију о људским правима. 21. јун — Продуцентска кућа Колумбија Рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 24. јун — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. 28. јун — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.

Јул

1. јул — Енвер Хоџа осудио све економске споразуме са Југославијом, наредио југословенском особљу да напусти Албанију у року од 48 часова. 1. јул — Совјети се повукли из берлинске командатуре, што је крај сарадње са западним силама у Немачкој. 1. јул — Франкфуртски документи: западне силе су предале лидерима својих окупационих зона препоруке за оснивање западнонемачке државе 2. јул — Офанзива грчких владиних трупа против прокомунистичке ДАГ, уз западну помоћ - завршна фаза Грчког грађанског рата. 4. јул — Операција Гвардијан: ухваћена последња група усташа убачених у Југославију, укупно 96 ухваћених. 4. јул — Судар авиона изнад Лондона, 39 жртава. 5. јул — Ступио на снагу Закон о Националној здравственој служби у Енглеској и Велсу. 6. јул — Совјети одбијају југословенску понуду партијског састанка. 9. јул — Судар возова на Kосмету, 20 мртвих, међу њима и неки који су протерани из Албаније. Машиновођа осуђен на смрт следећег месеца. 10. јул — Операција Данy: Израелци заузели Лyду (Лод) и Рамлу - нису успели заузети Латрун. 13. јул — Етиопска црква постигла аутокефалност споразумом са Kоптском црквом. 14. јул — Палмиро Тогљати тешко рањен у атентату, што изазива политичку кризу у Италији.