1937

1937. је била проста година.

Догађаји

Јануар

2. јануар — Англо-италијански "џентлменски споразум" о интересима на Медитерану. 4. јануар — Патријарх Варнава у божићној посланици упозорава да се "...шири комунистички отров... нарочито омладини нашој...". 6. јануар — Попис становништва у СССР: резултати уништени, организатори послати у гулаге. 9. јануар — Лав Троцки стигао у Мексико. 15. јануар — Шпански грађански рат — Друга битка на Коруњском друму: националисти су га пресекли, али Мадрид није опкољен. 16. јануар — Састанак Милана Стојадиновића и Влатка Мачека код Брежица - без помака. Поплаве у осам држава САД, 333 мртвих, од чега 225 у Кентакију. 20. јануар — Инаугурација америчког председника Теодора Рузвелта за други мандат, први пут на овај датум уместо 4. марта. 23. јануар — Прва група југословенских добровољаца се придружила Интернационалним бригадама у шпанском рату. 23. јануар — Одлуком Краљевске банске управе Дунавске Бановине, у Новом Саду одобрен је рад и правила Хрватске културне заједнице у Суботици. 24. јануар — Уговор о вечном пријатељству Југославије и Бугарске. 26. јануар — Кошава од 20–25 м/с и хладноћа од -13 степени у Београду, бродови заробљени ледом на рекама. 23—30. јануар — Друго Московско суђење, Седамнаесторици из "Антисовјетског троцкистичког центра" (Карл Радек, Георгиј Пјатаков, Григориј Сокољников...) — тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе. 30. јануар — Хитлер отказао и последње обавезе према Версајском уговору, Рајсхтаг продужује Закон о ванредном овлашћењу из 1933. за још четири године. 31. јануар — Батаљон Димитров се придружио 15. интернационалној бригади, у њему је и 25 Југословена (Вељко Влаховић, Франц Розман...).

Фебруар

4. фебруар — Прва скупштина Српског културног клуба у Београду. 4. фебруар — Бомбардери безуспешно покушали разбити лед на Великој Морави код Драговца, у пожаревачком срезу су поплаве. 5. фебруар — Председник САД Рузвелт предлаже да се број судија Врховног суда САД повећа са 9 на 15 (реформа прозвана "план за паковање суда"). 7. фебруар — Основан Савез југословенске аеронаутичке индустрије. 3 - 8. фебруар — Шпански грађански рат – Битка за Малагу се окончава победом националиста и Италијана и заузећем града; убијене хиљаде републиканаца, отворена паљба и на колону избеглица. 6. фебруар — У Београду ради Одсек дечје полиције, за поступање са напуштеном децом и млађим малолетницима. 6. фебруар — 27. фебруар — Битка на Харами, источно од Мадрида: националисти постижу неке успехе али не успевају постићи пробој. 8. фебруар — Шпански грађански рат: Фалангистичке трупе заузимају Малагу. 8–27. фебруар — Шпански грађански рат – Битка код Хараме: Националистичке и републиканске трупе боре се у пат-позицији. 11. фебруар — Јоахим фон Рибентроп уручује у Лондону формални захтев за повратак бивших немачких колонија. Пре неки дан је направио гаф када се краљ Џорџ VI тргао од његовог нацистичког поздрава. 13. фебруар — Пожар у биоскопу у (Ш)Антоунгу у Манџурији, извештава се о 685 (или 658) жртава. 15. фебруар — Одбор за немешање у Лондону одлучио да се по земљама забрани регрутовање и слање добровољаца за Шпанију, од 20. фебруара, и да шпанске границе буду под међународном контролом. Афера Дијамантштајн — неуспели покушај подизања револуције у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године. Устанак су припремали југословенски комунисти охрабрени таласом социјалистичких револуција који је погодио Европу. 19. фебруар — Јекатит 12: Током јавне церемоније у Вицекраљевској палати (бившој царској резиденцији) у Адис Абеби, Етиопија, два еритрејска националиста покушавају да убију вицекраља Родолфа Грацијанија са неколико граната. 21. фебруар — Комитет за неинтервенцију Лиге народа забрањује страним држављанима да се боре у Шпанском грађанском рату. 25. фебруар — Земљотрес близу Чачка, има материјалне штете. 27. фебруар — Неколико студената франковаца упало у просторије "Хрватског дневника", блиског Влатку Мачеку. 28. фебруар — Пуштен у саобраћај подморски телеграфски кабл између Југославије и Француске, преко Игала и Туниса. 28. фебруар — Туча у Београду између студената комуниста и ЗБОР-ових "летећих одреда" испред биоскопа Триглав у Сарајевској.

Март

4. март — У југословенским водама заустављен француски брод Ла Цорсе који је требао превести 400 добровољаца у Шпанију, међу ухапшенима је Адолф Мук, члан ЦK KПЈ.. 8. март — Битка код Гвадалахаре почиње италијанском офанзивом. 10. март — Објављена енциклика папе Пија XI, у којој се критикује нацистички режим. 15. март — 31. 5. - Панпацифичка мировна изложба у Нагоји. 16. март — Долази до крвавих нереда између де Ла Рошерових фашиста и комуниста у париском предграђу Клиши. 18. март — Експлозија гаса у школи у месту Њу Лондон, Тексас убија најмање 295 ђака и наставника (најсмртоноснија катастрофа у америчким школама). 18. март — Бенито Мусолини добио "Мач Ислама" у Триполију. 19. март — Папина енциклика Дивини Редемпторис против комунизма. 20/21. март — Kурди дижу побуну у турској провинцији Дерсим (данас Тунцели), током гушења долази до Дерсимског масакра. 21. март — Масакр у Понцеу: полиција убила 21 националистичког демонстранта на Порторику. 23. март — Шпанска влада односи победу у Бици код Гвадалахаре - подигнут морал републиканаца, бламажа за Мусолинија. 25. март — У Београду потписан петогодишњи уговор о ненападању и неутралности са Италијом (поштовање граница, повластице мањинама, ликвидација усташког проблема, признање италијанске власти у Етиопији...). 28. март — На локалним изборима у Софији први пут гласају жене. 29. март — Врховни суд САД са 5:4 потврдио уставност минималне плате у држави Вашингтон - ово се сматра крајем ере Локнер (од 1905. одн. 1897.) у којем су обаране мере економске регулације у савезним државама, као и одлуком која је одвратила Рузвелтов план реформе суда . 29. март — У лавини на Сторжичу код Тржича страдало девет скијаша. 31. март — Донете уредбе о оснивању Музичке академије и Уметничке академије у Београду, раде од следеће јесени (освећена 21. новембра, Универзитет уметности у Београду). 31. март — Шпански грађански рат: почиње Рат на северу, националистичка офанзива против северне републиканске ексклаве, прва фаза је Баскијска кампања. Бомбардовањем разорен баскијски град Дуранго, око 250 мртвих.

Април 1. април — Аден је постао британска крунска колонија.

5. април — Чехословачки председник Едвард Бенеш у посети Југославији, поздрављен војним дефилеом. 12. април — Цариградска патријаршија признала аутокефалност Албанске православне цркве, проглашене 1922; нови епископ је Христофор Киси. 14. април — Сукоб левичарских и франковачких студената у Загребу, убијен Крсто Љубичић. 17. април — Завршен Совјетски канал Москва-Волга, од 1947. Московски канал. 19. април — Франсиско Франко ујединио карлисте и фалангисте: Традиционалистичка шпанска фаланга и Комитети националне синдикалистичке офанзиве (ФЕТ y де лас ЈОНС) биће једина партија током диктатуре у Шпанији (Мовимиенто Национал). 23. април — Распуштен Савет одбране Мадрида (растуће тензије између комуниста и анархиста). 23. април — Мађарски фашиста Ференц Салаши осуђен на три месеца затвора због хушкања против државе и Јевреја. 25. април — У Совјетском Савезу објављено да су испуњени планови друге Петолетке.

26. април — Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата.

Мај 6. мај — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа. 12. мај — Крунисање краља Џорџа VI и краљице Елизабете у Вестминстерској опатији у Лондону. 27. мај — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај Голден гејт, један од највећих мостова у свету. 28. мај — Невил Чемберлен је постао премијер Уједињеног Краљевства, након пензионисања Стенлија Болдвина.

Јун

3. јун — Волис Симпсон се удаје за војводу од Виндзора, бившег Едварда VIII, у Француској. 8. јун — Ирски парламент усваја Закон о извршној власти којим се укида функција генералног гувернера Ирске слободне државе. 21. јун — Коалициона влада Леона Блума подноси оставку у Француској.

Јул 4. јул — Покушај атентата на Салазара подметнутом бомбом - није повређен. 6 - 25. јул — Битка код Брунете: републиканци нападају западно од Мадрида, почетни успех се претвара у пораз. Учествују и плаћеници Батаљон Ђуро Ђаковић; члан Политбироа ЦК КПЈ Благоје Паровић погинуо првог дана. 7. јул — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат. 7. јул — Инцидент на мосту Марка Пола: сукобом јапанских и кинеских снага на Мосту Марка Пола отпочео Други кинеско-јапански рат (1937-45), највећи рат у Азији током 20. века. Прва је Битка за Пеипинг-Тјенцин. 7. јул — Британска Пелова комисија препоручује поделу мандатне Палестине на арапску и јеврејску државу - одбацују и једни и други. 8. јул — Садабадски пакт: у Техерану потписан пакт о ненападању између Турске, Ирака, Ирана и Авганистана (траје до 1948). 9. јул — Пожар у Фоxовом депоу у Литл Ферy, Њу Џерсију услед спонтаног сагоревања нитратног филма: изгубљена већина Фоx-ових немих филмова старијих од 1932. и многи материјали Едукешнал Пикчрса. 10. јул — Никола Тесла одликован југословенским и чехословачким ордењем, Белог орла одн. Белог лава. 12. јул — Отворен шпански павиљон на париској изложби и у њему први пут изложена Пикасова Герника. 14. јул — Совјетски пилот Михаил М. Громов са још двојицом постигао даљински рекорд авионом Тупољев АНТ-25, од Москве до Сан Јацинто, Калифорнија преко Северног пола, 10.148 км. 15. јул — Отворен Концентрациони логор Бухенвалд близу Вајмара. 19. јул — Седница Народне скупштине Краљевине Југославије о Конкордату, којом је започета Конкордатска криза. 20. јул — Земљотрес изазива материјалну штету на Хвару. 22. јул — Амерички Сенат одбио Рузвелтов предлог да се прошири Врховни суд. 23. јул — Народна скупштина (доњи дом Народног представништва КЈ) увече усвојила Конкордат са 167 према 129 гласова, али Стојадиновић одлучује да га још не шаље пред Сенат. У поноћ умро патријарх Варнава, после осмонедељног боловања. 25. јул — Битка код Брунете - стратешка победа Националиста над шпанском владом. 26. јул — Гуанганменски инцидент: напад на јапанску војску у Пекингу. 29. јул — Сахрана патријарха Варнаве на Врачару - Црква није хтела државну сахрану (министри и посланици присталице Конкордата ће бити искључени из Цркве). 29. јул — Јапанци улазе у Пеипинг/Пекинг. Побуна у Тонгзхоу: припадници Армије Источног Хопеиа напали јапанске војнике и цивиле. 30. јул — Јапанци заузели Тиањин, дан након бомбардовања у коме је уништен Универзитет Нанкаи. Отворили су пут за освајање Велике кинеске низине, Кинези се повлаче све до Таиерзхуанга следећег марта. 30. јул — Најинтензивнији период Велике чистке у СССР: НКВД-ово наређење № 00447, "О репресирању бивших кулака, криминалаца и других антисовјетских елемената", за шта су створене НКВД-ове тројке, вансудско средство за брзо погубљење и заточење (укинуте 1938).

Август

2. август — Закон о порезу на марихуану у Сједињеним Државама је значајан закон на путу који ће довести до криминализације канабиса. 5. август — Совјетски Савез започиње једну од највећих кампања Велике чистке, како би „елиминисао антисовјетске елементе“. У наредној години, најмање 724.000 људи је отпуштено по наређењу тројки, којима је руководио Јосиф Стаљин. 6. август — Шпански грађански рат: Фалангистичка артиљерија бомбардује Мадрид. 8. август — Јапан окупира Пекинг. 9. август — Николај Јежов потписује Пољску операцију НКВД-а (1937–38) као наставак Велике чистке. 13. август — Други кинеско-јапански рат: Почиње битка за Шангај. 24. август — Шпански грађански рат: Влада аутономне Баскије пристаје на предају националистима.