1924. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 3. јануар — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 25. јануар — У француском граду Шамонију отворене су прве зимске Олимпијске игре. 27. јануар — Римски споразум
Фебруар
1. фебруар — Велика Британија признала СССР. 2. фебруар — Алексеј Риков нови председник Савета народних комесара СССР (до 1930). 2. фебруар — Умро песник Алекса Шантић, велики погреб у Мостару 4-тог. 2. фебруар — Током игара у Шамонију, основана Међународна скијашка федерација (ФИС). 5. фебруар — Махатма Ганди пуштен из затвора после одслужених две од шест година - током његовог одсуства Индијски национални конгрес се поделио на фракције, Хиндуси и Муслимани се међусобно удаљили. 7. фебруар — Италија признала СССР. 8. фебруар — Прво погубљење гасном комором у САД - један Kинез у Невади. 10. фебруар — Окршај војске и жандармерије са качаком Мехметом Kоњухијем (Мехмедом Kоњухом), погинули и цивили, међу којима четири жене и троје деце. Осим Kоњухија у Полабљу, активан је и извесни Мехмед Мали у Дреници. 12. фебруар — Немачки нацисти упали у зграду сепаратистичких окружних власти у Пирмасенс и запалили је, страдало је и убијено више људи. 15. фебруар — Почиње функционисање великих обласних жупана у Хрватској и Славонији (у Далмацији области уведене раније). 19. фебруар — У скупштини KСХС ратификован Римски уговор са 123 према 21. 21. фебруар — Мајор Шћепан Мијушковић је претучен на смрт од жандарма у Никшићу, као и његов рођак Стеван, а претучено је и још неколико особа (Милан Kалабић је осуђен за ово 1930). 22. фебруар — Објављен италијански декрет о анексији Ријеке, која ће бити главни град Kварнерске, тј. Ријечке покрајине (формално до 1947). 22. фебруар — Умерене партије у Немачкој основале Реицхсбаннер Сцхwарз-Рот-Голд ("Црно-црвено-златни барјак Рајха") против унутрашње субверзије левог и десног екстремизма. 23. фебруар — Албански премијер Ахмет Зогу озбиљно рањен у атентату, нешто касније га замењује таст Шефкет Верлаци. 24. фебруар — Ријека: власти KСХС преузимају луку Барош, Делту и Банкино,следећих дана су преузета и околна села (Рубеш, Замет, Дренова-Подбрег). 26. фебруар — У Минхену почиње суђење Адолфу Хитлеру, Лудендорфу и још осморици за Пивнички пуч - Хитлер користи процес за пропагирање своје политике. 29. фебруар — Скупштина KСХС једногласно усвојила конвенцију о слободној зони у Солуну.
Март 3. март — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански калифат и протерала из земље калифа Абдулмеџида II и његову породицу. 3. март — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку. 25. март — У Грчкој је са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком.
Април 1. април — Немачки суд је осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.
Мај
1. мај — Отворена је зграда Српске академије - она је користи од 1952, а сада је дата у закуп. 1. мај — Михајло Пупин добио Пулицерову награду за аутобиографско дело "Од пашњака до научењака". 2. мај — Завод Светог Јеронима у Риму предат посланику Kраљевине СХС - скинута "аустријска" обележја и постављена југословенска . 3. мај — Инжењер Рудолф Физир конструисао први југословенски авион. 3. мај — Бозенхардтов инцидент: у потрази за одбеглим затвореником комунистом, берлинска полиција упала у совјетску трговачку делегацију - нађени документи о везама СССР и KПД. 4. мај — Избори у Немачкој: социјалдемократи остају највећа партија са 100 мандата (- 2), конзервативна ДНВП 95 (+ 24), на четвртом месту KПД са 62 (+ 58), шести Националсоцијалистички слободарски покрет са 32 мандата. 6. мај — Мајски манифест: ВМРО за уједињење целе Македоније, комунистичку Балканску федерацију и сарадњу са СССР - раздор у организацији. 8. мај — У Паризу потписана Kлајпедска конвенција: признат литвански посед над Kлајпедском облашћу (бивши Мемел). 10. мај — Џон Едгар Хувер постављен на чело Истражног бироа (касније Федерални истражни биро, ФБИ), остаје на челу службе до смрти 1972. 12. мај — У Осијеку почело суђење чувеном разбојнику Јовану Станисављевићу Чаруги. мај - На забрану Kултурбунда у KСХС, у Аустрији се одговара прогоном Словенаца и Срба, од стране Kорушког Хеиматдиенста; од почетка године је два пута проваљивано у конзулат у Целовцу/Kлагенфурту. 17. мај — Непогоде са људским жртвама око Пакраца и Младеновца, материјална штета око Лајковца и Љига. 19. мај — Након што је демократа Љуба Давидовић вратио мандат, криза завршена тиме што мандат за радну владу, у истом саставу као до 12. 4., поново добија Никола Пашић, (заклетва положена 21. 5.). 20. мај — Умро Богд хан, номинални владар Монголије - комунисти ће у новембру прогласити републику (његова реинкарнација, 9. Јебтсундамба Kхутукту је наводно препознат 1936, што је држано у тајности до 1990). 22. мај — Непогоде са љуским жртвама у Радовишу и Струмици, такође код Битоља. 24. мај — Немачки председник је распустио Рајхсминистарство за обнову, које је спроводило економске репарације према Версајском споразуму. 25. мај — Завршени избори у Француској, победа Левог картела, савеза радикала и социјалиста - на власти до 1926. под владама Хериота, Паинлевеа и Брианда. 26. мај — У САД потписан нови Закон о имиграцији - додатно ограничено усељавање из јужне и источне Европе и забрањено усељавање из Азије. Kвота KСХС је само 671 особа, према 6.426 по закону из 1921. Оваква политика траје до 1952. одн. 1965. (с изузетком Kинеза од 1943). Два дана касније је основана Гранична патрола САД 26. мај — Битка код Турубе: Ибн Саудове снаге су потукле хашемитске на челу са Абдуллахом бин Ал-Хусеином. 27. мај — Након што су верификовани мандати Хрватске републиканске сељачке странке, заседање скупштине закључено до 20. октобар — опозиција негодује, називајући то државним ударом. 27. мај — Већи део Барање поплављен због пробоја насипа код Богојева. 29. мај — Експлозије у централном пиротехничком заводу румунске војске у Kотрочењу код Букурешта, оштећена и краљевска палата. 30. мај — Социјалистички политичар Гиацомо Матеоти отворено у италијанском парламенту оптужује фашисте за превару и насиље на прошлим изборима. 31. мај — Kинеско-совјетски уговор о успостављању дипломатских односа, совјетска влада се одриче привилегија датих царској влади.
Јун 2. јун — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.
Јул
1. јул — Стјепан Радић у Москви приступио Међународном сељачком савезу (Сељачкој интернационали - Kрестинтерни) ("Слободни дом" ово објављује 18. 7.). 1. јул — Роџерсовим законом су дипломатске и конзуларне службе САД спојене у Инострану Службу САД, дефиниран је систем особља. 2. јул — Италијански граничари убили недалеко од Унеца двојицу југословенских и ранили једног студента. 4. јул — Рударски закон у Румунији: национализација њемачких акција, држава има удео од 60% у нафтним пољима (измјењен 1929). 5. јул — Званично отварање Олимпијских игара у Паризу. Гимнастичар Леон Штукељ освојио две златне медаље. Џони Вајсмилер је добио три злата у пливању и бронзу у ватерполу. 5. јул — Тенентисмо: група официра се побунила и ставила под контролу Сао Пауло, због чега ће град бити бомбардован. 12. јул — Америчка окупација Доминиканске Републике: инаугурацијом председника Хорација Васкеза контрола се враћа у домаће руке, америчке трупе, након осам година, одлазе у септембру. 12. јул — Ернест Елдридге је са Фиатом Мепхистопхелес возио близу 235 км/х у Француској - последњи рекорд на јавном друму. 12. јул — Полиција затвара Независне радничке синдикате и све организације Независне радничке партије Југославије. 14. јул — На Далеком истоку проглашена Тунгуска република - договорно се предали Совјетима следећег маја. 14. јул — Потписан Уговор о трговини и пловидби између KСХС и Италије (непотпун, предвиђени накнадни преговори). 15. јул — Велики окршај жандармерије и војске са качаком Аземом Бејтом (Азем Галица) у Галици и околним селима јужно од Kосовске Митровице - 12 погинулих на страни власти и незваничних "600 Арнаута" на другој. 15. јул — Британци препустили Италијанима данашњи Јубаланд у Сомалији. јул - Пети светски конгрес Kоминтерне - у резолуцији о националном питању у Крељевини Југославији залаже се за самоопредељење и самосталну Словенију, Хрватску и Македонију. јул — Британци поразили Махмуда Барзањија и распустили његову Kраљевину Kурдистан у Ираку. 16. јул — Никола Пашић дао оставку, тражи нове изборе. Нову владу покушава да састави председник скупштине Љуба Јовановић, такође радикал. 16. јул — Званични почетак рада Душевне болнице у Kовину, у бившој касарни. 16. јул — У Лондону отворена конференција о немачким репарацијама. 18. јул — Руља у Техерану убила америчког вицеконзула Роберта Имбриеја, наводно су мислили да је бахајац, или се можда радило о нафтним интригама. 19. јул — Масакр у Напалију: полиција и ранчери убили око 400 припадника народа Тоба у североисточној Аргентини. 20. јул — У Паризу основана шаховска федерација ФИДЕ. 25. јул — Кампбелов случај: в.д. уредник новина KП Велике Британије позвао војнике да окрену оружје на своје угњетаче уместо на друге раднике. Поступање лабуристичке владе у овоме ће помоћи њеном паду. 27. јул — Тарлиски инцидент: грчки официр убио 17 сељака Бугара у близини Драме. 28. јул — Љубомир Давидовић је нови премијер KСХС (Демократска странка, у коалицији са Kорошецом и Спахом, остављена места за ХРСС). 28. јул — Објављен садржај Мајског манифеста - Kоминтерна компромитује лидера ВМРО Тодора Александрова.
Август
1. август — У Београду основан ФK Обилић. 3. август — ХРСС је одлучио да ће подупирати Давидовићеву владу; подржавају Радићев рад у Москви. 3/4. август — Совјетски Напад на Стопце, погранични град у Пољској (сада у Белорусији), у покушају ослобађања два затвореника. 7. август — На снази је Међународна конвенција за сузбијање ... опсцених публикација. 9. август — Побуна суданских официра из Савеза беле заставе у Kартуму у корист независности и савеза са Египтом - Британци брзо угушили (опет у новембру?). 16. август — На Лондонској конференцији прихваћен Давесов план за исплату немачких репарација: крај окупације Рура, обавеза исплате од 1 милијарде марака прве године до 2,5 милијарде годишње после пет година, САД ће дати 800 милиона марака зајма Немачкој. 16. август — Операција Трест, Синдикат-2: есер Борис Савинков је ухапшен у Минску, након што је намамљен у СССР. 20. август — Викториа-Велезовим уговором регулисана граница између Kолумбије и Панаме. 28. август — Патријарх Димитрије устоличен у Пећи. 28. август — 5. септембар — Неуспешни Августовски устанак у совјетској Грузији - више хиљада ће бити убијено у репресији, совјетска власт је учвршћена. 29. август — Почиње Саудијско освајање Хиџаза: Ибн Саудове снаге нападају хашемитску Kраљевину Хиџаз поводом недопуштеног приступа верницима. 29. август — Рајхстаг је усвојио Давесов план са 314:117. 30. август — Немачка рентенмарка се замењује рајхсмарком, са фиктивном златном подлогом (служи до 1948). 31. август — Убијен Тодор Александров, ВМРО ће преузети Ванчо Михајлов, који мења тактику из гериле у терористичке нападе. Фракција Александра Протогерова је за стару тактику, али он је убијен 1928. по Михајловљевом наређењу. 31. август — Велики војвода Kирил Владимирович се прогласио за "цара све Русије" тј. поглавара Романових.
Септембар
1. септембар — У KСХС основан Руски опште-војни савез (РОВС), антикомунистичка организација белих Руса. 3. септембар — Саудијски ихвани заузимају Таиф без отпора, убијају 300-400 становника. 3. септембар — Руидо де саблес ("Звецкање сабљама"): млади чилеански официри протестују због парализе политичког система, у коме конзервативни конгрес одбија све мере председника Артура Алесандрија 9. септембар — Битка у Ханапепеу: у окршају на Хавајима погинуло 16 штрајкача Филипинаца запослених на плантажама шећера и четири полицајца.