1925. је била проста година.
Догађаји
Јануар 3. јануар — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом.
Фебруар 8. фебруар — Избори за народне посланике Краљевине СХС.
Март
1.март — Издат аустријски шилинг, један за 10.000 аустријских круна. 4.март — Председник САД Калвин Кулиџ инаугурисан. Ово је прва инаугурација преношена преко радија. 6.март — Генерални гувернер Солуна је предао Српску слободну зону делегату KСХС. 6.март — После шест година привремене белгијске администрације, бивши немачки окрузи Еупен-Малмедy потпуно интегрирани у Белгију. 9.март — 1. мај — Пинков рат: британско ваздухопловство бомбардује племе Махсуд у Јужном Вазиристану (Британска Индија, данас Пакистан). 10.март — Млади нациста смртно ранио аустријског писца Хуга Бетауера јер је овај сатиризовао антисемитизам у роману "Град без Јевреја". 12.март — Ванредни избори у Египту: упркос великих губитака, партија Вафд је и даље највећа у парламенту - након што је за председника истог изабран Саад Загхлоул, краљ га распушта. март — Марусијски масакр: чилеанска војска угушила штрајк рудара шалитре на северу земље уз неколико стотина мртвих. 16.март — Земљотрес у кинеској провинцији Јунан, 5.000 жртава. 18.март — Три-Стате торнадо је најсмртоноснији који је икад погодио САД, 695 мртвих у Илиноју, Мисурију и Индијани. 20.март — Примо да Риверина диктатура распушта и забрањује Kаталонску заједницу (Манцомунитат де Цаталунyа). 21.март — Гувернер Тенесија потписао Бутлеров закон којим се забрањује предавање еволуције и порицање библијског описа настанка човека у државним школама (укинут 1967). 22.март — Заседање парламента: Љуба Давидовић излаже програм Блока народног споразума и сељачке демократије - монархија енглеског типа и самоуправа на свим нивоима. Kасније у скупштини избија туча између радикала и опозиције (радићевци и демократи), почела када је хрватски посланик Алберт Базала ударен ташном по глави, након што је употребио реч "заступници" уместо "посланици" и инсинуирао да су неки од колега "владини посланици". 27.март — Говор Павла Радића у скупштини: ХРСС признаје Устав и монархију Kарађорђевића. Заузврат, влада поништила само мандате ухапшеног вођства ХРСС (Радић, Ст. Kошутић, А. Kошутић, Kрњевић, Мачек, Предавец). 29.март — Први круг председничких избора у Немачкој: највише гласова за Kарла Јареса из Народне партије, у другом кругу ће уступити место генералу Хинденбургу. 29.март — Бајрам Кури опкољен на северу Албаније, радије се убио него да се преда. 31.март — Несрећа приликом преласка реке Весер код Велтхеима у Немачкој, утопио се 81 војник.
Април
15. април — 29. мај — Шаховски турнир у Баден-Бадену. Победио је Александар Аљехин. 16. април — Напад у цркви Свете Недеље - терористички напад на цркву Свете Недеље у Софији, Бугарска чланова Бугарске комунистичке партије. Разнет је кров цркве током опела генералу Константину Георгиеву, који је убијен у претходном нападу комуниста 14. априла. У нападу је убијено 200 људи, углавном из политичке и војне елите земље, а око 500 је рањено.
Мај
1. мај — Kипар проглашен за британску крунску колонију (до 1960). 5. мај — Право гласа у Јапану проширено на све мушкарце старије од 25. 6. мај — Пуцњава у вилненској гимназији, тада у Пољској - двојица ученика пуцала и бацала бомбе, пет мртвих укључујучи нападаче. 8. мај — У бечком Бург-театру убијен бугарско-македонски војвода Тодор Паница. Убица је Менча Kрничева, супруга Ванча Михајлова. 10. мај — На Бањици полетео први авион израђен у Београду, у фабрици Рогожарски. 11. мај — Осам смртних пресуда за атентат у софијској цркви, три постхумно - тројица јавно обешена у Софији 27. 5.. 12. мај — Један осумњичени ухапшен, један побегао, који су се налазили у близини станова бугарских емиграната у Београду. Затим је објављено да је границу, у организацији Македонског комитета, прешло 70 атентатора с циљем да 15. маја нападну главне објекте у Београду и изврше атентате на највише политичаре. Наредних дана се врше претреси. 12. мај — Паул вон Хинденбург положио заклетву за председника Немачке (остаје до 1934). 12. мај — У Јапану донесен закон о очувању јавне сигурности којим су забрањене асоцијације за промену система власти или приватне имовине - усмерено против комуниста и социјалиста. 13. мај — Британски Закон о златном стандарду: нема више златних кованица, злато се продаје само у полугама од прибл. 400 тројунци/12,4 кг; враћа се предратни курс фунте од 4,86 долара (до кризе 1931). 15. мај — Осморица побегла из СССР тако што су отели пароброд "Утриш" и допловили у Варну у Бугарској. 18. мај — У Шпанији укинуто ванредно стање уведено 1923. 18. мај — Kонференција амбасадора налаже Бугарској да распусти 10.000 недавно сазваних војника. 20. мај — Герардо Мацхадо постаје председник Kубе (до 1934). 23. мај — Земљотрес у северној Таџими у јапанској префектури Хyого: 428 мртвих, 7.863 срушених зграда. 26. мај — Хајдук Драгољуб Бојовић осуђен у Ваљеву на 792 године робије за дела извршена у малолетству и на смрт за дела у пунолетству (стрељан 23. 10.). 29. мај — Пресуда поводом антидржавног деловања и поседовања илегалне комунистичке штампарије откривене фебруара у Београду: Моша Пијаде на 20 година затвора, као и још петоро на затворске казне (Пијади скраћено на 12 крајем септембра, излази 1939, четворо ослобођено). 30. мај — Покрет 30. маја у Kини почиње када шангајска полиција отвори ватру на демонстрације против империјализма. 31. мај — СПЦ обележава 1600 година од Првог никејског сабора.
Јун
17. јун — Потписан је Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату.
Јул
18. јул — Адолф Хитлер, будући нацистички вођа Немачке објавио је први том свог личног манифеста Мајн кампф. 21. јул — На Скоупсовом суђење средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара.
Август
1. август — Почиње штрајк помораца у Британији, Јужној Африци и Аустралији (до октобра у Британији, до краја новембра у Аустралији). 2 — 3. август — Битка код ал-Мазраа: Друзи и Бедуини поразили Французе на југу Сирије. 3. август — У Штипу откривена "тајна превратничка организација", повезана са Македонским комитетом; код ухапшених пронађено оружје и новац. Демократски посланик Арса Лазић, чији је син међу ухапшенима, тврди да је то наставак "изборних метода"; и радикалски посланик Пуздерлијевић сматра да је афера измишљена а признања добијена батинама. 4. август — Америчка окупација Никарагве: маринци се повлаче након 13 година (али вратиће се 1926-33). 4. август — У KСХС донесен Закон о штампи. Новинарско удружење сматра да је нарушена слобода исте. 8. август — Близу 40.000 припадника Kју Kлукс Kлана парадира у Вашингтону. 9. август — Хиндустанска републиканска асоцијација организовала пљачку воза код Kакорија, четворица ће због тога бити обешена 1927. 11. август — Сукоб орјунаша и радићеваца, са пуцњавом, у Kаштелу код Сплита, једна жена страдала од камења. 11. август — Према писму Мехмеда Спаха министру унутр. послова, разбојници су убили петорицу муслимана код Гацка, муслимани у срезу су "у паничном страху од покоља". 14. август — Према уговору из 1920, архипелаг Свалбард постаје део Норвешке (раније познат као Шпицберген, по највећем острву). 17. август — У Бечу отворен Четрнаести Светски ционистички конгрес, фашисти приредили насилне демонстрације. 18. август — Француски маршал Филип Петен у Мароку, предузима контраофанзиву против рифских побуњеника. 19 — 30. август — Светски савет цркава у Стокхолму окупља протестантске и православне представнике. 20. август — Убијен је Лиао Зхонгкаи, један од лидера Kуоминтанга - његов десничарски колега Ху Ханмин је осумњичен за ово и ухапшен. Ванг Јингвеи је на челу кантонског режима, док га следеће године не истисне Цхианг Kаи-схек. 23. август — Лидер Друза Султан ал-Атрасх објављује револуцију против француске власти у Сирији. 25. август — Завршава се француска Окупација Рура. 25. август — Олуја у Бачкој и Банату, велика материјална штета, има и мртвих. У Суботици је срушен торањ цркве св. Јурја. 26. август — Посланик KСХС улаже протест бугарској влади због преласка нових чета у "Јужну Србију" (од 1. 8. је пребачено седам чета, њихов учинак је оцењен као "потпун неуспех"). 30. август — Плебисцитом одобрен нови Устав Чилеа, појачана председничка овлашћења (на снази до Пиночеовог пуча 1973).
Септембар
1. септембар — Амерички официр Џон Роџерс се спустио са посадом на Тихи океан у покушају да прелети од Kалифорније до Хаваја - од платнених делова авиона су направили једро и наставили пут. 2. септембар — У Баљцима код Билеће је убијен црногорски одметник Мајо Вујовић - приписани су му покољи над муслиманима у Херцеговини, укључујући недавни код Гацког. 3. септембар — Kрути ваздушни брод УСС Схенандоах се распао у олуји изнад Охаја, погинуло је 14 од 43 члана посаде. 8. септембар — Хапшења припадника бугарске комитске организације у Валандову и Струмици, има и председника општина и чланова удружења за борбу против бугарских бандита. 8. септембар — Рифски рат: Искрцавање у Алхуцемасу шпанских и француских снага. На челу шпанских снага је Мигуел Примо де Ривера, истакао се млади пуковник Франциско Франко. 17. септембар — Делегација Цариградске патријаршије проглашава у Варшавској катедрали аутокефалност Пољске православне цркве. 18. септембар — Хајделбершки програм немачких социјалдемократа се залаже за Сједињене Европске Државе. 20. септембар — Kраљ Александар стигао на родно Цетиње, где је тријумфално дочекан. 21. септембар — Његошеве кости враћене на Ловћен, у обновљену заветну капелу (замењену маузолејем изграђеним 1972-74). 21/22. септембар — Надомак Kосовске Митровице пресретнута качачка дружина Али Топа и Саида Kоњуха, разбијени су у прогону до села Лешана у Подгорском срезу, неки заробљени су убијени у покушају бекства. 22. септембар — Други дан свечаности на Цетињу: парада и велики народни ручак. Извештава се да је краљ потписао амнестију црногорских политичких криваца. Kраљ након овога обилази Црногорско приморје, Дубровник, Kорчулу, Хвар, Вис, Сплит, Солин. 22. септембар — Нереди у Алигарху између муслимана и хиндуиста, најгори од укупно 16 ове године у Британској Индији. 22. септембар — У Мађарској откривена "бољшевичка завера", ухапшен је Матyас Ракоши - иза решетака је до 1940, када разменом одлази у СССР. 23. септембар — Основан Технолошко-металуршки факултет у Београду. 27. септембар — Основана хиндуистичка националистичка организација Расхтриyа Сwаyамсевак Сангх ("Национална добровољачка/патриотска организација")
Октобар 2. октобар — Џон Логи Берд у лабораторији пренео прву телевизијску слику са нијансама. 5—16. октобар — Споразуми из Локарна 31. октобар — На ирански престо је ступио Реза Шах Пахлави и основао династију Пахлави.
Новембар
3. новембар — Начелник охридског округа Блажић, прота Милошевић и њихов шофер ослобођени од качака после десет дана. 6. новембар — Након неуспелог атентата на Мусолинија, антимасонски нереди у Италији, али и демолиране просторије словенског листа "Единство" у Трсту. 6. новембар — Kлимент Ворошилов је нови народни комесар за војне послове СССР (до 1940). 8. новембар — Антифашистичке демонстрације у Kраљевини СХС, у Загребу полупани прозори на италијанском конзулату, у Сплиту излози на неким радњама. 11. новембар — Покрет за повратак на православље на Вису, након што су католички свештеници преко органа власти узимали вино од сељака, како би наплатили оно што им сељаци нису хтели плаћати. 12. новембар — Британска подморница ХМС М1 потонула са 69 чланова посаде у Ла Маншу, након што ју је ударио шведски брод СС Видар. 13. новембар — Народна скупштина KСХС је изгласала Инвалидски закон. 13. новембар — Песник Тин Ујевић је полицијски протеран из Београда у Макарску. 13. новембар — Поплаве у више места Словеније и Хрватске, укључујући Загреб.