1905

1905. је била проста година.

Догађаји

Јануар

1. јануар — Званично отварање Транссибирске жељезнице (Амурска железница, обилазница око Манџурије, направљена 1907-16). 2. јануар — Руско-јапански рат: окончање опсаде Порт Артура, самовољном предајом од стране команданта гарнизона, након што су јапанске мине уништиле три утврде. 17. јануар — 7. фебруар — Велики штрајк рудара у Рурском подручју Немачке - морају га прекинути, али у јуну ће законом добити уступке. 21. јануар — Услед масовних штрајкова, у Санкт Петербургу нема струје ни дистрибуције новина. 21. јануар — САД преузимају контролу над царином Доминиканске Републике ради отплате страних дугова, у земљи се 1905-37. користи долар уместо пеза. 22. јануар — Руска револуција 1905. довела је до успостављања уставне монархије у Руском царству. Револуцију су карактерисали масовни политички и друштвени немири, укључујући штрајкове радника, сељачке побуне и војне побуне усмерене против цара Николаја II, који је био приморан да прихвати оснивање законодавне скупштине Државне думе и додели јој одређена права. 26. јануар — У Риги убијено 130 демонстраната, у Варшави још стотину неколико дана касније. 26. јануар — У Јужној Африци нађен дијамант Кулинан, највећи икада пронађени дијамант драгуљарског квалитета (3.106,75 карата = 621,35 г). 26. јануар — 4. фебруар — Избори за Угарски сабор, први пораз владајућих либерала од 1875 и победа Партије независности.

Фебруар

2. фебруар — У Санкт Петербургу се срушио Египатски мост, када је преко њега прелазио коњички ескадрон. 4. фебруар — Иригоyенова Радикална грађанска унија и део војске покрећу побуну против аргентинске владе, али брзо је угушена. 17. фебруар — Убијен велики војвода Сергеј Александрович, непопуларни губернатор Москве и стриц руског цара. 20. фебруар — Експлозија у руднику Вирџинија (Алабама), 112 страдалих. 20. фебруар — Битка код Мукдена, одлучујућа у Руско-јапанском рату. 24. фебруар — Пробијен железнички Симплонски тунел између Швајцарске и Италије - 19,8 км, мимоилажење свега 20 цм. 27. фебруар — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.

Март 3. март — Цар Николај пристаје на оснивање Думе са консултативном улогом. 4. март — Теодор Рузвелт започиње пуни председнички мандат. 9. март — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 10. март — Јапанци заузели Мукден и јужну Манџурију; крај већих копнених борби, Запад шокиран победом Азијата. 17. март — Алберт Ајнштајн објављује рад О хеуристичком гледишту у вези производње и трансформације светлости - објашњава фотоелектрични ефект путем квантова светлости (фотона). 20. март — Експлозија парног котла, рушење зграде и пожар у фабрици обуће Гровер у Броктон, Масачусетс - 58 мртвих. 21. март — Бертеауxов закон у Француској уводи обавезан, једнак, двогодишњи војни рок, без изузетака, осим медицинских - основа регрутације у Француској до 1996. 23. март — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка. 23. март — Свечано почела градња луке Бар у Црној Гори. 26. март — Тибетанска побуна у провинцији Јунан против ћинговских кинеских власти и француских католичких мисионара, масакрирани тибетански преобраћеници. Почевши од маја репресију предводи кинески генерал Зхао Ерфенг. 27. март — Српска акција у Македонији — Битка на Табановцу: Турци пресрели српску чету која је носила оружје и муницију, руља у Куманову линчовала заробљене Србе. 31. март — Прва мароканска криза (Тангерска) почиње када кајзер Вилхелм II у посети Мароку изјави да подржава султанов суверенитет, што се сматра изазовом Француској.

Април 2. април — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом. 4. април — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи. 29. април — Битка на Челопеку

Мај 6. мај — Србија у Паризу закључила зајам за наоружање и изградњу железница од 110 милиона франака.

10. мај — Битка на Орешким ливадама између српских четника из Македоније и Бугара на простору западног Повардарја. Срби у овој борби нису имали губитака, док је 15 Бугара убијено, 30 рањено а петоро их је побегло. 11. мај — Алберт Ајнштајн подноси докторску тезу у којој објашњава Брауново кретање. 15. мај — Продајом 45 хектара земље у власништву железнице настаје Лас Вегас (инкорпориран 1911). 19. мај — Умро митрополит београдски Инокентије, наследиће га епископ шабачки Димитрије (митрополит Србије до 1920, први модерни патријарх српски 1920-30). 20 - 30. мај — Српско-турски оружани сукоби у селима пљеваљске и пријепољске казе и у Доњем Колашину (сукоби трају до јесени). 23. мај — Норвешки парламент доноси Закон о конзулатима, којим би та земља, део уније са Шведском, добила засебни конзуларни корпус. 23. мај — Султанова ирада признаје засебан Влашки, тј. цинцарски милет - долази до сукоба са грчким четама. Данас је ово Национални дан Аромуна. 25. мај — Битка на Великој Хочи, седмочлана четничка група Саватија Милошевића и Лазара Кујунџића страдала на пропутовању према Македонији. 26. мај — Основано "Српско књижевничко друштво" (од 1920 "Удружење српских књижевника", данас "Удружење књижевника Србије"). 27. мај — Шведско-норвешки краљ Оскар II од Шведске одбија да прихвати конзуларне законе - норвешка влада Кристиана Михелсена даје оставку. 28. мај — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 29. мај — Након Пашићеве оставке, по питању наоружања, нови председник владе је Љубомир Стојановић (мањински самосталац).

Јун 1. јун — Земљотрес код Скадра (М 6.6), разарања и људске жртве и у Црној Гори. 7. јун — Норвешки парламент је распустио Унију Шведске и Норвешке. јун — Сељачке побуне у Русији, заузимају племићку земљу и оруђе - у "Жакерији 1905-06" биће уништено скоро 3.000 властелинстава. 16. јун — Борба на Бељаковцу: војвода Чича Павле Младеновић и обавештајац Аксентије Бацетовић (Бацета Рујанац) гину опкољени од Турака недалеко од Куманова. 18. јун — Иштван Тиса се повлачи с чела угарске владе, наметнут је ген. Геза Фејерварy (до 1906), чију владу већина сабора сматра неуставном. 21 - 25. јун — Устанак радника у Лођу у Пољској. 26. јун — Марконијева компанија радио-таласима послала први телеграм на Исланд. 27. јун — Побуна морнара на руском бојном броду Потемкин у Црном мору. 27. јун — Морнари Црноморске флоте су се побунили против својих официра и преузели бојни брод Потемкин. 27. јун — У Чикагу основан радикални синдикални покрет Индустриал Воркерс оф тхе Wорлд. 30. јун — Алберт Ајнштајн објавио рад О електродинамици покретних тела - изложена специјална теорија релативитета. јун, крајем — Српски конзул у Приштини: нема дана да се не изврши једно или два убиства Срба, ништа се не ради против албанског бандитизма (реформске акције великих сила су ограничене на Македонију).

Јул

7. јул — Оклопњача Потемкин стигла у румунску луку Kонстанца - побуњеници добили азил а оклопњача враћена у Русију и мења име у "Пантелејмон". 7 — 31. јул — Јапанска Инвазија Сахалина - јужни Сахалин ће до 1945. бити јапанска префектура Kарафуто. 8. јул — Након периода напетости на ивици рата, Француска и Немачка се споразумели око међународне конференције о Мароку (одржана догодине). 9. и 23. јул — Два јака земљотреса на северозападу данашње Монголије. 14. јул — Амерички црнци основали Нијагарски покрет за грађанска права (Вилијам Едвард Бергарт и Вилијам Монро Тротер) - против сегрегације, за право гласа, насупрот помирљиве политике Букера Т. Вашингтона. 20. јул — У Немачкој Источној Африци избија Побуна Маји Маји (до 1907). 21. јул — Покушај атентата на султана Абдул Хамида II испред стамболске џамије Јилдиз - јерменски револуционари поставили темпирану бомбу али султан је закаснио, погинуло 26 особа. 22. јул — Потписан српско-бугарски трговински уговор - припремљен и царински савез, што ће бити објављено крајем године, повод за Царински рат Србије и Аустроугарске. 24. јул — Уговор из Бјоркоа: руски и немачки цар тајно договорили дефанзивни савез, али остаје мртво слово јер га њихове владе одбијају ратифицирати (Русија је у савезу са Француском). 27. јул — Тафт-Kатсурин споразум: размена мишљења функционера САД и Јапана о источној Азији. 27. јул — 2. 8. — У Базелу одржан први ционистички конгрес након Херзлове смрти, одбачен је Угандански план, да се Јевреји населе у "Уганди" (заправо Kенији). 30. јул — Основана Ликовна колонија Сићево, најстарија институција те врсте на Балкану. јул - Избори у Србији, Самостална радикална странка победила за једно посланичко место - то доводи до пада париског зајма и прихватања упоредних проба топова.

Август

6. август — У Француској одржан први Светски конгрес есперантиста. 11. август — Белгијски краљ отворио жељезнички колодвор Антверпен-Центраал који се сматра једним од најљепших на свијету. 11. август — Анархиста пуцао на аргентинског председника Куинтану - преживео је али му нагомилани стрес руши здравље. 13. август — Норвешки референдум одобрава распуштање уније са Шведском са 99,95% гласова. 18. август — Уредба о верско-просветној аутономији Срба у Босни, после деветогодишње борбе. 19. август — Издат манифест о сазивању Државне думе Руске Империје, али протести и нереди се настављају. 20. август — Сун Јат Сен, Сонг Јиаорен и др. оснивају у Токију тајно друштво Тонгменгхуи - против династије Ђинг, за републику и једнаку расподелу земље (Kуоминтанг од 1912). 21. август — Представници пет племена на истоку данашње Оклахоме се окупили на уставној конвенцији на којој је израђен план за Државу Секвоја - одбијено у Kонгресу, Оклахома постаје држава 1907. 27. август — Први општи јавни раднички збор у Сарајеву - усвојена правила Главног радничког савеза (одобрено 21. 9. 1906, на челу Мићо Соколовић). 30. август — Тотално помрачење Сунца у Шпанији и северној Африци (70 - 80% у сх. земљама).

Септембар 1. септембар — Из Северозападних територија издвојене канадске провинције Алберта и Саскачеван. 2. септембар — У Кини прописано да од следеће године буду укинути царски испити. 5. септембар — Миром у Портсмуту, уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. 5. септембар — Демонстранти незадовољни условима мира са Русијом изазивају нереде Хибиyа у Токију, оштећене стотине зграда, 17 мртвих. Сматра се да је ово почетак 13-годишње Ере народног насиља. 8. септембар — Наоружани Албанци и турски аскери напали српске карауле код Куршумлије, убијена тројица српских војних лица. 8. септембар — Земљотрес на Калабрији, најмање 500 мртвих. 11/12. септембар — Експлодирао магазин јапанског бојног брода Микаса, 251 страдали (извучен и оправљен за две године). 15. септембар — "Црвени петак" у Будимпешти, 100.000 радника се окупило око парламента, мирно се разилазе. 27. септембар — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина .27. септембар — Прописане регистарске таблице у Аустрији: К - Аустријско приморје, М - Далмација (прве издате следећег јануара). 29. септембар — Аустријски парламент отворен након летње паузе, социјалдемократи, социјалхришћани и славенски националисти траже универзално право гласа.

Октобар

16. октобар — Вицекраљ Индије Лорд Цурзон спровео поделу Бенгала на хиндуистички и муслимански део - долази до кризе и отпора хиндуиста, подела поништена 1911. 17. октобар — Задарска резолуција српских заступника из Далмације и Славоније о сарадњи са Хрватима. 17. октобар — Руски император Николај II Александрович као одговор на Руску револуцију 1905. издао је Октобарски манифест. 19. октобар — Коиталел Арап Самоеи, лидер побуњеног народа Нанди у британској Кенији убијен на превару од кап. Меинертзхагена.