1911. је била проста година.
Догађаји
Јануар
4. јануар — Експедиције Амундсена и Скота: Британска експедиција Роберта Фалкона Скота „Тера Нова“ на Јужни пол стиже на Антарктик и оснива базни камп на Кејп Евансу на острву Рос. 14. јануар — Експедиције Амундсена и Скота: Норвешка експедиција Роалда Амундсена на Јужни пол стиже на Антарктик и оснива базни камп у Заливу китова на источној ивици Росовог леденог шелфа. 18. јануар — Јуџин Б. Ели слеће на палубу америчког брода „Пенсилванија“ стационираног у луци Сан Франциска, што је први пут да је авион слетео на брод. 21. јануар — Отворен први рели у Монте Карлу. 26. јануар Сједињене Државе и Канада објављују успешне преговоре о свом првом споразуму о реципрочној трговини.
Фебруар
5. фебруар — Револуција на Хаитију је угушена након што су владине трупе заробиле и стрељале вођу, генерала Монтреја Гијома. Генерал Милионард је погубљен два дана касније. 18. фебруар — Први званични лет авионске поште, други укупно, одвија се у Британској Индији од Алахабада до Наинија када Анри Пеке носи 6.500 писама на удаљености од 13 км. Јак земљотрес изазива клизиште које ствара Сарезско језеро у данашњем Таџикистану.
Март
25. март — Пожар у фабрици Трајангл Ширтвејст у Њујорку усмртио је 146 људи. 29. март — Војска Сједињених Држава усваја нови службени пиштољ, М1911, који је дизајнирао Џон Браунинг (остаје службени пиштољ САД 1974 године).
Април
3. април — Жан Сибелијус диригује премијером своје Симфоније бр. 4 у Хелсинкију. 8. април — Хајке Камерлинг Онес открива суперпроводљивост; представља своја открића 28. априла. 13. април — Мексичка револуција: Побуњеници заузимају Агва Пријету на граници Соноре и Аризоне. 18. април — СС Лузитанија, португалски путнички брод од 5.557 тона на путу од Мозамбика до Лисабона, удара у Белоуз Рок недалеко од Кејп Поинта и тоне. 19. април — Мексичка револуција: Трупе Франсиска Мадера опседају Сијудад Хуарез, али генерал Хуан Х. Наваро одбија његов захтев за предају. 22. април — Путнички воз из Порт Алфреда за Грејамстаун, Јужна Африка, искочио је из шина на мосту Блаукранц и уронио се у јаругу 61 метар испод, усмртивши 31 и тешко ранивши 23 људи. 27. април — Устанак у Хуангхуагангу: У Кини, побуњеници заузимају пет села у покушају да створе базу моћи за борбу против царске власти; они који погину памте се као „72 мученика“.
Мај
3. мај — Немачки државни секретар Алфред фон Кидерлен-Вехтер је у меморандуму изложио план за војну интервенцију у Мароку са циљем да се од Француске захтевају територијални уступци у колонијама. 10. мај — Никарагвански председник Хуан Хосе Естрада наредио је хапшење опозиционог генерала Луиса Мене, кога су подржавале Сједињене Државе. Војска је одбила послушност, а Естрада је поднео оставку и емигрирао у Сједињене Државе. Потпредседник Адолфо Дијаз постао је председник Никарагве. 14. мај — Андраша Ахима, вођу Мађарске сељачке странке, убила су браћа Зилински у Бекешчаби. 20. мај — Кинеска влада је потписала споразум са конзорцијумом британских, француских, немачких и америчких банака, којим се сва изградња железница у Кини преноси у стране руке. У земљи је почео покрет „одбране железнице“. 31. мај — Поринут је британски брод Титаник, највећи путнички пароброд на свету.
Jун
23. јун — Француски премијер Ернест Мониз поднео је оставку. 27. јун — У Француској је формирана влада на челу са Жозефом Кајом.
Јул
24. јул — Хајрам Бингам је пронашао Мачу Пикчу, изгубљени град „Инка“.
Август
21. август — Италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија.
Септембар
1. септембар — Сједињене Државе су одобриле зајам Никарагви. Према споразуму, амерички повериоци су добили 51% акција Националне банке Никарагве, а никарагванске царине су пренете под америчку контролу до 1928. године као залог за солвентност. 4. септембар — Настављени су преговори између Француске и Немачке о решавању Агадирске кризе. 14. септембар — Покушај атентата на председника Савета министара Руског царства, Петра Аркадијевича Столипина. 25. септембар — Један од највећих бродолома 20. века: експлозија у барутани француског бојног брода Либерте, усидреног у Тулону, однела је животе 210 људи; 184 је повређено. 29. септембар — Италија је започела војну акцију против Османског царства. Почео је Италијанско-турски рат.
Октобар 6. октобар — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.
Новембар 5. новембар — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполитанију и Киренаику.
Децембар
14. децембар — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол. 29. децембар — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија.
Рођења
Јануар
11. јануар — Вилим Гаљер Шишо, народни херој Југославије. (†1942) 11. јануар — Бруно Крајски, аустријски канцелар. (†1990) 14. јануар — Василије Ковачевић Чиле, дипломата, народни херој Југославије. (†1961) 16. јануар — Роже Лапебје, француски бициклиста. (†1996). 18. јануар — Шарл Делоне, француски писац о џезу. (†1988) 21. јануар — Саво Чоловић, народни херој Југославије. (†1944) 25. јануар — Хуго Крас, немачки генерал. (†1980)
Фебруар 6. фебруар — Георгије Богић, свештеномученик СПЦ. (†1941) 6. фебруар — Роналд Реган, 40. председник САД. (†2004) 13. фебруар — Јевгениј Иванов, совјетски конструктор авиона. (†1983) 15. фебруар — Григор Витез, хрватски дечји писац и песник. (†1966) 19. фебруар — Мерл Оберон, британска глумица. (†1979) 19. фебруар — Никола Херцигоња, српски композитор. (†2000) 27. фебруар — Момчило Ђокић, српски фудбалер и тренер. (†1983)
Март 3. март — Џин Харлоу, америчка глумица. (†1937) 16. март — Јозеф Менгеле, нацистички лекар. (†1979) 18. март — Лидија Шентјурц, народни херој Југославије. (†2000) 25. март — Џек Руби, убица атентатора на Џона Кенедија. (†1967) 26. март — Тенеси Вилијамс, амерички књижевник. (†1983) 27. март — Франц Розман Стане, генерал, народни херој Југославије. (†1944) 30. март — Иван Кркач, народни херој Југославије. (†1942) 30. март — Богдан Огризовић, хрватски комуниста и партизан. (†1943)
Април 1. април — Руди Чајавец, народни херој Југославије. (†1942) 7. април — Божидар Петровић, поручник ваздухопловства, шпански борац. (†1937) 11. април — Антео Цамбони, анархиста и атентатор на Мусолинија. (†1926) 11. април — Зденко Калин, словеначки вајар. (†1990) 24. април — Изидор Штрок, народни херој Југославије. (†1984) 27. април — Ђузепе Будицин Пино, народни херој Југославије. (†1944) 28. април — Ли Фолк, амерички аутор стрипа. (†1999)
Мај
8. мај — Роберт Џонсон, амерички блуз музичар. (†1938) 11. мај — Иванка Муачевић-Николиш, партизанка. (†1942)
Мај
11. мај — Давид Пајић, народни херој Југославије. (†1941) 13. мај — Коста Нађ, шпански борац, генерал ЈНА и народни херој. (†1986) 15. мај — Макс Фриш, швајцарски књижевник. (†1991) 17. мај — Морин О'Саливан, британска глумица. (†1998) 24. мај — Барбара Вест, путница са Титаника. (†2007) 25. мај — Данило Бракус, свештеник СПЦ. (†1941)
Јун 3. јун — Иван Морђин Црни, народни херој Југославије. (†1942) 12. јун — Милован Ђилас, комуниста, политичар и писац. (†1995) 15. јун — Хризостом Војиновић, браничевски епископ СПЦ. (†1989) 24. јун — Ернесто Сабато, аргентински књижевник. (†2011) 25. јун — Стеван Дедијер, српски нуклеарни физичар. (†2004) 29. јун — Пјер Мари Галоа, француски генерал. (†2010) 30. јун — Чеслав Милош, пољски књижевник и Нобеловац. (†2004)
Јул 5. јул — Жорж Помпиду, премијер и председник Француске. (†1974) 9. јул — Џон Вилер, амерички физичар. (†2008) 16. јул — Џинџер Роџерс, америчка глумица и певачица. (†1995) 20. јул — Жарко Мариновић, студент права и члан КПЈ (†1936) 26. јул — Машо Бргуљан, народни херој Југославије. (†1942) 27. јул — Николај Кузњецов, совјетски агент. (†1944)
Август 6. август — Раде Кончар, народни херој Југославије. (†1942) 11. август — Гојко Николиш, народни херој Југославије, генерал, академик. (†1995) 13. август — Марко Белинић, народни херој Југославије. (†2004) 16. август — Ернст Фридрих Шумахер, британски економиста. (†1977) 17. август — Михаил Ботвиник, светски првак у шаху. (†1995) 20. август — Митрофан Матић, старешина манастира Чокешине. (†1941) 25. август — Андре Лероа Гуран, француски археолог. (†1986) 27. август — Рахела Ферари, српска глумица. (†1994)
Септембар 7. септембар — Тодор Живков, бугарски политички лидер. (†1998) 7. септембар — Осман Карабеговић, политичар, народни херој Југославије. (†1996) 9. септембар — Рихард Баер, нацистички командант логора Аушвиц. (†1963) 19. септембар — Вилијам Голдинг, британски књижевник и Нобеловац. (†1993) 24. септембар — Константин Черњенко, председник СССР. (†1985)
Октобар 2. октобар — Војислав Маринковић (фотограф), српски фотограф. (†2004) 2. октобар — Милан Купрешанин, генерал, народни херој Југославије. (†2005) 3. октобар — Видовита Ванга, бугарска пророчица. (†1996) 8. октобар — Велимир Јакић, народни херој Југославије. (†1946) 20. октобар — Мило Бошковић, народни херој Југославије. (†1944) 24. октобар — Бранко Богуновић, четнички војвода. (†1945) 26. октобар — Махалија Џексон, америчка госпел певачица. (†1972) 30. октобар — Рут Хаси, америчка глумица. (†2005)
Новембар 2. новембар — Одисеас Елитис, грчки песник и Нобеловац. (†1996) 11. новембар — Урош Дреновић, четнички војвода. (†1944) 19. новембар — Антон Бургер, нацистички командант логора. (†1991) 21. новембар — Александар Ивановић, црногорски и српски песник. (†1965) 26. новембар — Семјуел Решевски, шаховски велемајстор. (†1992) 27. новембар — Радоје Дакић, народни херој Југославије. (†1946) 27. новембар — Милосав Милосављевић, народни херој Југославије. (†1986)
Децембар 9. децембар — Бродерик Крофорд, амерички глумац. (†1986) 11. децембар — Нагиб Махфуз, египатски књижевник и Нобеловац. (†2006) 25. децембар — Луиза Буржоа, француско-америчка вајарка. (†2010) 26. децембар — Ренато Гутузо, италијански сликар. (†1987) 29. децембар — Илија Обрадовић, српски електроинжењер и академик. (†2010) 29. децембар — Клаус Фукс, немачки физичар и совјетски шпијун. (†1988) Непознат датум непознат датум — Википедија:Непознат датум — Благоја Јанков Мучето, народни херој Југославије. (†1944) Википедија:Непознат датум — Владо Ћетковић, народни херој Југославије. (†1944) Википедија:Непознат датум — Алекса Бацковић, народни херој Југославије. (†1944) Википедија:Непознат датум — Блажо Попивода, народни херој Југославије. (†1944) Википедија:Непознат датум — Михаило Јанковић, српски архитекта. (†1976)
Смрти
Јануар
9. јануар — Едвард Русјан, словеначки пилот. (*1886)
Фебруар
15. фебруар — Теодор Ешерих, немачки лекар педијатар. (*1857)
Март 1. март — Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф, холандски физикохемичар. (*1852) 4. март — Светозар Кушевић, српски политичар и властелин. (*1823)
Април 7. април — Лексо Саичић, капетан црногорске војске. (*1873) 19. април — Иван Грохар, словеначки сликар. (*1867)
Мај
18. мај — Густав Малер, аустријски композитор. (*1860)
Јун
15. јун — Јосип Сладе, хрватски архитекта. (*1828) 18. јун — Фрањо Ксавер Кухач, хрватски етномузиколог. (*1834)
Август 1. август — Едвин Остин Аби, амерички сликар. (*1852) 17. август — Петро Нини Луараси, албански православни свештеник. (*1864)
Септембар 4. септембар — Симо Баћовић, црногорски војвода. (*1828) 16. септембар — Едвард Вимпер, британски алпиниста. (*1840)
Октобар 1. октобар — Вилхелм Дилтај, немачки филозоф. (*1833) 29. октобар — Џозеф Пулицер, мађарско-амерички новинар. (*1847)
Новембар
26. новембар — Никола Христић, српски политичар и председник Владе. (*1818)
Децембар
17. децембар — Јосип Франк, хрватски политичар. (*1844) 23. децембар — Петар Велимировић, српски политичар. (*1848)