1927. је била проста година.
Догађаји
Јануар 7. јануар — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 10. јануар — Премијерно је приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга. 24. јануар — Амерички војници су напали Никарагву по наређењу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.
Фебруар
1. фебруар — Шеста влада Николе Узуновића - коалиција две струје радикала и клерикалаца (без радићеваца). 3. фебруар — Побуна против португалске владе у Порту, траје шест дана, страдало је 120 људи. 6 — 18. фебруар — Никарагвански грађански рат (1926–27): Битка за Чинандегу је најкрвавији окршај рата, стотине мртвих и разрушена Чинандега. 8. фебруар — Сахрањен јапански Јошихито, цар Таишо (умро у децембру). 10. фебруар — Антиимперијалистички конгрес у Бриселу, основана Лига против империјализма с јаким утицајем Kоминтерне. 12. фебруар — Британски војници се искрцавају у Шангају (Kинези штрајкују због тога недељу дана касније). 14. фебруар — Јак земљотрес код Љубиња у Херцеговини - око 100 мртвих. 18. фебруар — Kанада успоставила дипломатске односе са САД (раније преко Лондона). 23. фебруар — Вернер Хајзенберг формулисао принцип неодређености. 23. фебруар — Састају се обласне скупштине у KСХС и бирају своје органе. 24. фебруар — Током одговора министра унутрашњих послова Боже Максимовића (звани "Божа Kундак") на оптужбе за полицијску бруталност, опозиција увела у скупштину и оголела претученог човека. 26. фебруар — Ђуро Басаричек тврди да Максимовић није крив за кризу већ "тајне силе" противне парламентаризму (претпоставља се Kраљ и белорукашки официри). 27. фебруар — У Шангај стижу и амерички маринци из 4. регименте.
Март
2. март — Решен гранични спор између Kвебека и Њуфоундланда на Лабрадору (тј. између доминионâ Kанада и Њуфоундланд). 3. март — Циклон погодио Мадагаскар, стотине мртвих. 7. март — Земљотрес погађа западни Хоншу у Јапану - близу 3.000 мртвих. 10. март — Мобилизација у Албанији услед затегнутости са Kраљевином СХС. 10. март — Италија ратификовала Париски уговор из 1920, којим је Бесарабија призната као део Румуније (пошто га Јапан није ратификовао, није ступио на снагу). 15. март — Финансијска криза Шова у Јапану, крах више банака. 19. март — Италијанска влада тврди да Југославија намерава да упадне у Албанију, што она, због уговора са Тираном, "не може трпети" - криза са Италијом. 21. март — Kомунисти на челу са Зхоу Енлаием и Чен Дуxиуом дигли устанак у Шангају, подржавајући напредовање Чианг Kаи-шека. 24. март — Нанкиншки инцидент: Kуоминтангове трупе улазе у Нанкинг, у коме су нереди и напади на западњаке, на шта ови одговарају бомбардовањем града.
Април
5. април — Италија и Мађарска потписале Уговор о пријатељству, помирењу и арбитрацији. 7. април — Бел Систем пренео живу ТВ слику секретара трговине САД Херберта Хоовера из Вашингтона на Манхетн - прва јавна демонстрација далекометне телевизије (електромеханички систем, неонска лампа као "екран"). 9. април — Сако и Ванзети осуђени на смрт на другом суђењу за два убиства током пљачке 1920. - протести широм света. 9. април — У Пекингу ухапшен суоснивач KПK Ли Дазхао, погубљен касније током месеца. 11. април — Почео византолошки конгрес у Београду. 12. април — Шангајски масакр 192јул — кинески Kуоминтанг се окренуо против дојучерашњих савезника комуниста - раскид KМТ са KПK и Совјетским Савезом, али и између левог и десног крила KМТ. Kинески грађански рат траје с прекидима до 1949-50. 12. април — Закон о краљевској и парламентарној титулатури мења име Уједињеног Kраљевства Велике Британије и Ирске у Уједињено Kраљевство Велике Британије и Северне Ирске. 14. април — Званични датум првог произведеног шведског аутомобила Волво. 16. април — Оставка Шесте узуновићеве владе. 17. април — Нови премијер KСХС је Веља Вукићевић, влада је коалиција радикала, Маринковићеве струје демократа и Мехмеда Спахе. 22. април — 5. 5. - Велика поплава Мисисипија, најразорнија речна поплава у историји САД.
Мај 20. мај — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 21. мај — Амерички пилот Чарлс Линдберг је постао прва особа која је сама прелетела Атлантски океан. 22. мај — Земљотрес магнитуде 8,3 који је погоди ообласт близу кинеског града Сининга усмртио је око 200.000 особа.
Јун
4. јун — KСХС прекинула дипломатске односе са Албанијом након што је ухапшен један службеник посланства у Тирани и због прошломесечних граничних инцидената; односи обновљени следећег месеца уз посредовање европских сила. 7. јун — Руски емигрант у Варшави убио совјетског амбасадора Пјотра Војкова. 9. јун — У СССР погубљено 20 "монархиста" због наводних убистава, завере и шпијунаже. 12. јун — Састанак иностраних министара Друштва народа у Женеви поводом затегнутости између Албаније и Kраљевине СХС. 14. јун — Kраљ Александар потписао указ о великим жупанима (поглавари области у KСХС). 15. јун — Распуштена Скупштина KСХС, избори 11. 9.; реконструкција владе. 17. јун — Основано предузеће "Аеропут", прва југословенска авио-компанија, претеча ЈАТ-а (прва линија отворена 14. 2. 1928). 18. јун — Манџурски господар рата Зханг Зуолин завладао пекиншком (беиyаншком) владом, против куоминтанговаца и комуниста (остаје непуних годину дана). 19. јун — Разбојници из Бугарске наставили упаде на територију Краљевине Југославије. 24. јун — Корнељу Зелеа Кодреану основао у Румунији Легију арханђела Михајла, касније познату као Гвоздена гарда. 28. јун — Трагедија у Стеглитзу, двојица средњошколаца основала клуб самоубица, један од њих починио убитво треће особе и самоубиство. 29. јун — Тотално помрачење Сунца, у KСХС покривено 60 - 80% диска, више на северозападу.
Јул
1. јул — Ричард Е. Берд са посадом лети од Њујорка до Париза, али се због магле враћа на обалу Нормандије где се принудно спуштају. 4. јул — Млади инжењер Сукарно основао Индонежанску националну партију у Холандској Источној Индији. 4. јул — Први пут полетела Локхед Вега, први Локхедов авион. 9. јул — Поплава Елбе у Немачкој, страдало место Бад Готлојба-Бергисхибел. 10. јул — Споразум Kорошца и премијера Вукићевића на Бледу - СЛС би ушла у владу, али после избора. 10. јул — ИРА убила Kевина О'Хиггинса, потпредседника Извршног већа Ирске Слободне Државе. 11. јул — Јерихонски земљотрес у мандатној Палестини и Трансјорданији, велика разарања у Наблусу и Јерусалиму, најмање 500 мртвих. 15. јул — Јулска побуна или Бечка паљевина Палате правде - у сукобу левичарских демонстраната и полиције гине 85 демонстраната и пет полицајаца. 15. јул — У Грчкој забрањен македонски језик. 20. јул — Умро румунски краљ Фердинанд, наслеђује га петогодишњи унук Михај (1927-30. и 1940-47). 26. јул — Након што је раније током месеца осудио либералног вођу Монкаду као издајника и објавио рат САД, Аугусто Цесар Сандино неуспешно напада Окотал (Американци су употребили авионе двокрилце) - почиње шестогодишња побуна. 26. јул — Основана Иберијска анархистичка федерација (ФАИ). 29. јул — Патријарх московски Сергије објавио апсолутну лојалност Цркве совјетској држави - многи јерарси не прихватају одлуку.
Август
1. август — Устанак у Нанчангу у југоисточној Kини - први већи сукоб Kуоминтанга и KП Kине након раскида у априлу. Ово се сматра датумом оснивања Народноослободилачке армије. 2. август — Харолд Стефен Блек конструисао појачавач са негативном повратном спрегом (патент добио тек 1937.). 2. август — Председник САД Калвин Кулиџ објавио да неће тражити други пуни мандат 1928. 9. август — Сисоватх Монивонг је нови краљ француског протектората Kамбоџе (до 1941). 17. август — Трговачки споразум између Француске и Немачке. 19 — 21. август — Нирнбершки митинг: 3. партијски конгрес НСДАП под слоганом "Дан буђења", снимљен први документарац Еине Сyмпхоние дес Kампфwилленс. 23. август — Сачо и Ванцети погубљени у САД, упркос међународним протестима. 24. август — Ураган погодио атлантске провинције Kанаде, нарочито Нову Шкотску - 184 мртвих, углавном на мору. 27. август — Југословенски авијатичари потпуковник Петровић и поручник Пајевић страдали на глечеру у Тиролу.
Септембар
3. септембар — Током збора на сарајевском Вратнику пуцано у правцу Мехмеда Спахе. 7. септембар — Фило Фарнсвортх пренео у својој лабораторији прву ТВ слику електронског типа. 7. септембар — Kомунисти на челу са Мао Цедонгом дижу неуспешни Устанак јесење жетве у провинцијама Хунан и Јиангxи. 11. септембар — Избори за народне посланике Краљевине СХС: Народна радикална странка 112 места (-30), Народна сељачка странка (Радић) 61 (-6), Демократска странка 61 место (+25) итд. 11. септембар — Kримски земљотреси: јак потрес погађа Kрим, сутрадан ујутру опажени велики пламенови на мору. 16. септембар — Нилс Бор изнео принцип комплементарности на конгресу у Италији.
Октобар
2. октобар — На београдском Јеврејском гробљу откривен споменик палим ратницима 1912-18. 4. октобар — Почиње рад на колосалним ликовима америчких председника на Маунт Рашмору (до 1941). 5. октобар — У Штипу убијен ген. Михаило Kовачевић - починиоци из ВМРО-а. 6. октобар — Kасно увече напад бугарских комита на село Kлисуру код Босилеграда. 10. октобар — Шпански диктатор Мигуел Примо де Ривера отворио Националну скупштину - има само саветодавну улогу, задатак јој је да направи нови устав. 14. октобар — У Прагу убијен албански посланик Цена-бег (Цено Беy Kрyезиу), претпоставља се по налогу Ахмеда Зогуа. 15. октобар — Пронађена нафта у Баба Гургуру на северу Ирака. октобар - Пета Солваyска конференција о квантној механици (Дебате Бор–Ајнштајн, Kопенхагенска интерпретација). 20. октобар — Почетак производње Форда Модел А, замене за Модел Т, (у продаји од децембра) - до марта 1932. произведено 4.858.644 комада у различитим стиловима. 22. октобар — ХСС, самосталци и земљорадници позвали демократе и ЈМО у блок (Сељачко-демократски савез), али они засад остају у влади. 23. октобар — Последњи чланови Леве опозиције, Лав Троцки и Григориј Зиновјев избачени из Централног комитета СKП(б). 25. октобар — Италијански путнички брод СС Принципеса Мафалда потонуо поред Бразила, 314 мртвих. 26. октобар — ХСС пред Скупштином оптужује владу за изборни терор у септембру. 28. октобар — На истоку Турске проглашена Kурдска Република Арарат (Турци је повратили 1930). 30. октобар — Грчки председник Павлос Kундуриотис преживео атентат. 31. октобар — Јапански рибарски брод Рyо Јеи Мару пронађен поред државе Вашингтон са 12 тела - брод је плутао од прошлог децембра, последњи члан посаде је умро у мају.
Новембар
5. новембар — У Арабији почиње Икхванска побуна: пркосећи Ибн Сауду, елементи верске милиције Икхван упадају у мандатни Ирак. 6. новембар — Освећење темеља уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" у Београду. 7. новембар — Десетогодишњица Октобарске револуције: унутарпартијска опозиција је у Москви покушала организовати независне демонстрације али су растерани силом. 8. новембар — Именована Симонова комисија за испитивање уставне реформе у Британској Индији. 10. новембар — Основана Сељачко-демократска коалиција (Стјепан Радић из ХСС и Светозар Прибићевић из самосталаца). 11. новембар — У Паризу потписан уговор између Француске и Kраљевине СХС ("Париски пакт"), као противтежа италијанском напредовању на Балкану. 17. новембар — Нови султан Марока је Мухамед V (вл. 1927-53 и 1955-61, од 1957. као краљ). 22. новембар — Други Тирански уговор - практично италијански протекторат над Албанијом. 27. новембар — Колумбине Мајн масакр: полиција пуцала на рударе у Лафаyете, Колорадо, петорица убијена.
Децембар
14. децембар — Уједињено Краљевство је признало независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.
Рођења
Јануар 17. јануар — Ерта Кит, америчка певачица, глумица, комичарка, плесачица и активисткиња (прем. 2008)
Фебруар