1930. је била проста година.
Догађаји
Јануар 31. јануар — отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Уједињеног Краљевства, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.
Фебруар 18. фебруар — Клајд Томбо открио Плутон док је проучавао фотографије снимљене у јануару.
Март
1. март — Предсједнички избори у Бразилу: паулиста Хулио Престес побеђује кандидата Либералне алијансе Гетулиа Варгаса. 2. март — У "Правди" објављен Стаљинов чланак "Вртоглавица од успеха", упозорава на пребрзу и насилну колективизацију - притисак привремено попушта. 6. март — Kомунисти извели међународни дан протеста против глади и незапослености, сукоби са полицијом у Берлину, Њујорку, Лондону, Паризу, Вашингтону и др. 9. март — 19. април — Процес Савезу ослобођења Украјине у Харкову: монтирано суђење измишљеној организацији са 45 оптужених. 12. март — 5. април — Марш соли: Махатма Ганди са присталицама на походу од 390 км до мора, како би протестовао због британског монопола на сол. март - Корнелиу Зелеа Кодреану основао Гвоздену гарду као паравојни огранак Легије арханђела Михајла - касније ће и Легија бити називана Гвозденом гардом. 27. март — Немачки канцелар, социјалдемократа Херман Милер дао оставку јер се Велика коалиција распала по питању финансирања осигурања за незапослене а председник вон Хинденбург му није хтео дати ванредна овлашћења - крај последње владе засноване на парламентарној већини. 28. март — Турска влада тражи од међународне заједнице да се Kонстантинопољ и Ангора називају Истанбул одн. Анкара итд. 30. март — Хеинрих Брунинг из Партије Центра је нови канцелар Немачке (до 1932) - први "председнички кабинет", нема већину у парламенту већ управља путем председникових ванредних овлашћења. 31. март — Прихваћен Kодекс производње филмова (Хаyсов кодекс) који даје строге смернице за третман секса, насиља, религије и криминала у америчким филмовима (на снази од 1934. до 1968). 31. март — Битка код Дебре Зебита на равници Анцхем у Етиопији: снаге Тафари Маконнена односе победу над снагама наклоњеним царици Заудити, погинуо Гугса Wелле који је дигао побуну прошлог јануара. 31. март — Објављен извештај Схавове комисије о прошлогодишњим немирима у Палестини - као главни узрок се види арапски страх од јеврејског усељавања.
Април 6. април — Умро је српски патријарх Димитрије Павловић. 12. април — За патријарха Српске православне цркве изабран је а 1930. године. Варнава (Росић). 22. април — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.
Мај
6. мај — Земљотрес јачине 7,1 Mw у Салмасу потресао је северозападни Иран и југоисточну Турску, са максималним интензитетом Меркалијеве скале IX; до 3.000 људи је погинуло. 10. мај — У Вашингтону је основан Национални панхеленски савет. 15. мај — Медицинска сестра Елен Черч постаје прва стјуардеса на свету, радећи на тримотору компаније Боинг Ер Транспорт. 16. мај — Рафаел Трухиљо изабран за председника Доминиканске Републике. 17. мај — Француски премијер Андре Тардје одлучује да повуче преостале француске трупе из Рајнске области (коначно одлазе до 30. јуна). 24. мај — Ејми Џонсон слеће у Дарвин, у Аустралији, постајући прва жена која је самостално летела из Енглеске у Аустралију (отпутовала је 5. маја на лет од 11.000 миља).
Јун 7. јун — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама.
Јул 12. јул — У Монтевидеу је почело прво светско фудбалско првенство. 30. јул — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао Први светски шампион у фудбалу.
Август
Август — Вулканско острво Анак Кракатау почиње трајно да се формира у Сундском мореузу. 7. август — Р. Б. Бенет ступа на дужност једанаестог премијера Канаде. 12. август — Турске трупе улазе у Персију да би се бориле против курдских побуњеника. 16. август — Прве Британске империјалне игре отворене су у Хамилтону, Онтарио, Канада. 27. август — Војна хунта преузима власт у Перуу.
Септембар
3. септембар — Огромни ураган Сан Зенон на Карибима 1930. године уништава већи део града Санто Доминга у Доминиканској Републици. 6. септембар — 1930. Аргентински државни удар: Хосе Феликс Урибуру изводи војни удар, свргавајући Иполита Иригојена, председника Аргентине. 8. септембар — Селотејп, који је изумео Ричард Гурли Дру, први пут продаје компанија 3М у Сједињеним Државама. 14. септембар — Немачки савезни избори 1930.: Националсоцијалисти освајају 107 места у немачком парламенту, Рајхстагу (18,3% свих гласова), што их чини другом највећом странком. 17. септембар — Турци гуше курдску побуну на Араратском полуострву. 20. септембар — Формирана је Сиро-Маланкарска католичка црква Источног католичког обреда. 27. септембар — Исмет Инону формира нову владу у Турској (6. влада).
Октобар
5. октобар — Британски ваздушни брод R101, највећа до тада летелица на свету, срушила се у Француској на путу ка Индији, на свом првом прекоокеанском лету, што је резултирало губитком 48 живота, са шест преживелих. Међу погинулима је и британски министар ваздухопловства, Кристофер Томсон, први барон Томсон. 14. октобар — Отмица Столберга: Бивши и први председник Финске, Карло Јухо Столберг, и његова супруга, Естер Столберг, киднаповани су из свог дома од стране чланова крајње десничарског покрета Лапуа, али су пуштени неповређени. 20. октобар — Британска бела књига о Пасфилду захтева ограничења јеврејске имиграције у мандатну Палестину. 24. октобар — Бразилска револуција 1930: Гетулио Варгас свргава Вашингтона Луиса. 27. октобар — У Лондону су размењене ратификације првог Лондонског поморског споразума потписаног у априлу, којим је измењен Вашингтонски поморски споразум из 1922. Његове одредбе о ограничавању наоружања ступају на снагу одмах, чиме се додатно ограничава скупа трка у поморском наоружању између пет потписница (Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Јапанско царство, Француска и Италија).
Новембар
2. новембар — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије. 3. новембар — Гетулио Варгас постаје председник Бразила. 25. новембар: Земљотрес на полуострву Изу у Јапану убија 223 особе и уништава 650 зграда. Сесил Џорџ Пејн, патолог у Краљевској болници у Шефилду у Енглеској, постиже први забележени лек (од инфекције ока) користећи пеницилин.
Децембар
Децембар — Све одрасле турске жене добијају право гласа на изборима. 19. децембар — Вулкан Мерапи у централној Јави, Индонезија, еруптира, уништавајући бројна села и усмртивши 1.300 људи. 24. децембар — У Лондону, проналазач Хари Гриндел Метјуз демонстрира свој уређај за пројектовање слика на облаке. 29. децембар — Председнички говор Сер Мухамеда Икбала у Алахабаду представља теорију две нације, износећи визију за стварање Пакистана. 31. децембар — Папска енциклика Casti connubii, коју је издао папа Пије XI, наглашава светост брака, забрањује римокатолицима употребу било ког облика вештачке контроле рађања и потврђује католичку забрану побачаја.
Рођења
Јануар 11. јануар — Род Тејлор, аустралијско-амерички глумац (прем. 2015) 13. јануар — Франсес Стернхејген, америчка глумица (прем. 2023) 19. јануар — Типи Хедрен, америчка глумица, активисткиња за права животиња и модел 20. јануар — Баз Олдрин, амерички астронаут, инжењер и војни пилот, други човек који је крочио на Месец 30. јануар — Џин Хекман, амерички глумац и писац (прем. 2025)
Фебруар 4. фебруар — Борислав Пекић, српски књижевник, сценариста и академик. (прем. 1992) 8. фебруар — Петар Банићевић, српски глумац (прем. 2006) 10. фебруар — Роберт Вагнер, амерички глумац 11. фебруар — Мери Квант, енглеска модна дизајнерка и модна икона (прем. 2023) 14. фебруар — Реља Башић, хрватски глумац (прем. 2017) 16. фебруар — Љиљана Јовановић, српска глумица (прем. 2012) 27. фебруар — Петар Бергамо, југословенски композитор (прем. 2022)
Март 1. март — Сава Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1998) 1. март — Гастоне Ненчини, италијански бициклиста (прем. 1980) 1. март — Мајда Потокар, словеначка глумица (прем. 2001) 7. март — Стенли Милер, амерички хемичар, познат по истраживању порекла живота (прем. 2007) 17. март — Џејмс Ирвин, амерички астронаут, ваздухопловни инжењер и војни пилот, осми човек који је крочио на Месец (прем. 1991) 22. март — Стивен Сондхајм, амерички композитор и текстописац (прем. 2021) 24. март — Стив Маквин, амерички глумац (прем. 1980) 27. март — Ернест Ачкун, југословенски и српски кларинетиста (прем. 2001) 30. март — Џон Астин, амерички глумац
Април 15. април — Вигдис Финбогадоутир, исландска политичарка, председница Исланда (1980—1996) 21. април — Силвана Мангано, италијанска глумица (прем. 1989)
Мај 4. мај — Миљан Миљанић, српски фудбалски тренер и функционер (прем. 2012) 8. мај — Олга Станисављевић, српска глумица (прем. 1987) 28. мај — Јован Личина, хрватски глумац и писац (прем. 2002) 30. мај — Живорад Ковачевић, српски политичар, дипломата и писац, градоначелник Београда (1974—1982) (прем. 2011) 31. мај — Клинт Иствуд, амерички глумац, редитељ, продуцент, музичар и политичар
Јун 2. јун — Пит Конрад, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, трећи човек који је крочио на Месец (прем. 1999) 12. јун — Столе Аранђеловић, српски глумац (прем. 1993) 14. јун — Бора Костић, српски фудбалер (прем. 2011) 24. јун — Клод Шаброл, француски редитељ, сценариста, продуцент и глумац (прем. 2010)
Јул 7. јул — Биљана Плавшић, српска политичарка, председница Републике Српске (1996—1998) 14. јул — Драгољуб Мићуновић, српски филозоф и политичар, председник Демократске странке (1990—1994). (прем. 2026) 24. јул — Предраг Ивановић, српски музичар (певач и трубач), композитор и аранжер (прем. 2010)
Август 5. август — Нил Армстронг, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, први човек који је крочио на Месец (прем. 2012) 13. август — Лена Политео, хрватска глумица 25. август — Шон Конери, шкотски глумац (прем. 2020) 28. август — Патријарх српски Иринеј, 45. врховни поглавар Српске православне цркве (прем. 2020)
Септембар 23. септембар — Реј Чарлс, амерички музичар и композитор (прем. 2004)
Октобар 1. октобар — Ричард Харис, ирски глумац и певач (прем. 2002) 10. октобар — Харолд Пинтер, енглески драматург, сценариста, писац, песник, редитељ и глумац, добитник Нобелове награде за књижевност (2005) (прем. 2008) 18. октобар — Томо Курузовић, српски глумац, редитељ и књижевник (прем. 2017) 22. октобар — Тодор Веселиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2017)
Новембар 19. новембар — Жижа Стојановић, српска глумица (прем. 2025)
Децембар 8. децембар — Максимилијан Шел, аустријско-швајцарски глумац, редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2014) 11. децембар — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, редитељ, сценариста и возач тркачких аутомобила (прем. 2022) 17. децембар — Армин Милер Штал, немачки глумац, редитељ, сценариста, сликар и писац 31. децембар — Ацо Јовановски, македонски глумац (прем. 2016)
Смрти
Јануар
Фебруар
21. фебруар — Ахмед-шах Каџар, персијски краљ
Март 6. март — Алфред фон Тирпиц, немачки велики адмирал 8. март — Вилијам Хауард Тафт, 27. председник САД 16. март — Мигел Примо де Ривера, шпански генерал и диктатор
Април
6. април — Српски патријарх Димитрије Павловић.
Јул
7. јул — Артур Конан Дојл, шкотски књижевник
Август
31. август — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник и политичар (*21. новембар 1844).
Новембар 5. новембар — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар.
Децембар
Нобелове награде Физика — Сер Чандрасекара Венката Раман Хемија — Ханс Фишер Медицина — Карл Ландштајнер Књижевност — Синклер Луис Мир — Надбискуп Ларс Улоф Натан Седерблом (Шведска) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
__NOTOC__
Категорија:1930-е 21930