1942

1942. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације. 2. јануар — Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина. Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари. 1.-3. јануар — Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац коју је могуће хронолошки лоцирати и структурисати на основу свједочења неколико преживјелих логораша. Према свједочењу више логораша, тих дана је у логору убијено око 262 заточеника српске националности. 4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација. 5. јануар — На основу споразума са нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке армије започео је, у Другом светском рату, окупацију југоисточне Србије. Егзекуције у Житковцу

4—9. јануар 1942: Убиство око 210 заточеника логора Јасеновац - болесника импровизоване логорске болнице, српске и јеврејске националности. Убистава извршена у три наврата: 4, 5 и 8-9. јануара 1942. 6. јануар: Убиство 66 становника српског села Сажије покрај Славонске Пожеге. Међу убијенима било је 34 жене и 5 дјеце. Село је у потпуности спаљено. Злочин су починиле усташе из Славонске Пожеге и околних села. Партизани извршили масакр већег броја цивила на пасјем гробљу у Колашину. Масакр у јужној Бачкој, познат и као Рација у јужној Бачкој над цивилним становништвом јужне Бачке, претежно Србима и Јеврејима, извршили припадници оружаних снага и војске Краљевине Мађарске (Хонвед) за време Другог светског рата током мађарске окупације. Рација у Жабљу Масакр у Чуругу Масакр у Госпођинцима Масакр у Ђурђеву Масакр у Тителу Масакр у Темерину 1—10. јануар: Страдање 40 становника Ласињског Сјеничака, села између Карловца и Вргинмоста, у вријеме усташко-домобранске офанзиве. Међу убијенима било је 6 дјеце. Публиковани су поименични подаци о страдалима 7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима. Покољ у Придворици усташе заједно са муслиманима из суседних села су побили комплетно српско становништво од око 180 мештана међу којима је било жена, деце и стараца. Убиства су чињена ватреним и хладним оружјем, а највећи део становника је убијен тако што је затворен у штале и запаљен.

11. јануар ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије). Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше. 12. јануар — Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства. Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић. 13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина. Јануарски покољ Срба од стране усташа у Кометнику, Добрићу и Воћину. У дводневном покољу убијена је најмање 261 особа. 14. јануар — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима. Масакр у Воћину усташе убиле 350 српских цивила у Воћину. Покољ у Драксенићу усташе убиле 207 становника села Драксенић.

15. јануар — Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез). 15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење. 19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала. 20. јануар — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања. Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге. 21. јануар — На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича. Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији. 21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој. 22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини. 23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју. Масакр на Успенском гробљу — Мађарски окупатори, су на новосадском православном гробљу за неколико сати побили 250 Срба са тог подручја. 24. јануар — Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију. Битка у Макасарском пролазу Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција). Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране. 25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи. 27. јануар — Игмански марш. Бечејска рација 29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација). Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве. Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану. 30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији. 31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.

Фебруар 1. фебруар — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату. 4. фебруар — Мисија Хидра мисија британскe Управe за специјалне операције (СОЕ) послата у Југославију током Другог светског рата да истражи судбину капетана Била Хадсона. 5. фебруар — Масакр у Пискавици и Ивањској масовно погубљење српског цивилног становништва од стране усташау околини Бање Луке, у селима Пискавица и Ивањска. Укупан број жртава у ова два села износи око 520. 7. фебруар — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности. 7. — 15. фебруара — Битка за Сингапур снаге Јапанског царства напале су утврђени савезнички град Сингапур. Борбе су трајале од фебруара и резултовале су јапанским заузимањем града и највећом предајом британских снага и њихових савезника до тада. 7—15. фебруар — Битка за Сингапур 8. фебруар — 21. април — Демјански џеп 9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „-{Chattanooga Choo Choo}-“. 11—13. фебруар — Операција Керберус 1942. 12. фебруар — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне. 16. фебруар — Масакр на острву Бангка - На острву Бангка, источно од Суматре у индонежанском архипелагу, трупе Царске јапанске војске убиле су 22 медицинске сестре аустралијске војске, 60 аустралијских и британских војника и чланове посаде брода Винер Брук, преживеле потоп од јапански бомбардери непосредно након пораза код Сингапура. Након што су се предали локалним јапанским снагама на острву Банка, које је тада било део Холандске Источне Индије, група и њени рањеници одведени су на плажу где су убијени бајонетима и митраљезима. 17. фебруар — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије. Велика група бугарских фашистичких војника почела је да упада у све куће грађана Бојника и да их без било каквог обазирања изводи напоље на фебруарски мраз док су иза њих куће пљачкали и палили. Све српске цивиле су низвели у центар вароши где су одвојили одрасле мушкарце од осталих. Након тога су одвели жене, децу и старце на периферију Бојника и у масовном стрељању све побили без обзира што се радило потпуно невиним цивилима. Лешеви су просто падали један преко другог. Побијено је између 500 и 700 цивила. 90 је било деце млађе од 14 година. 19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. 20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији. 27. фебруар — Битка у Јаванском мору Јединице Саве Ковачевића и Петра Драпшина, су на Радачком бријегу на Љубомиру, стрељали 21 сељака. 28. фебруар — Битка у Сундском мореузу

Март 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. 3. март — У Голобрђу, на Дивљакуши и у Мекој Груди, херцеговачки партизани су стрељали 41 особу. Масакр у Дракану 4. март — Страдање становништва села Црнаја, западно од Цазина. Злочин су извршили усташе и припадници Муслиманске милиције из села Штурлић. Село је опљачкано и спаљено, део становништва побијен, а остатак је избјегао на Кордун. Село Црнаја је током 1942. имало 77 жртава фашистичког терора. 4. март — Напад усташко-домобранских снага (4. посадни усташко-домобрански здруг под командом пуковника Ивана Мрака) на село Драготина, источно од Глине. Тог дана у Драготини убијено је око 50 становника. 5. март — Масакр у Реснику 9. март — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 15. март — Колективна депортација ромског становништва из околине Вировитице у логор Јасеновац. Из насеља Љешчаре одведено је око 140, а из Шпишић Буковице око 40 особа. Нико од њих није прежевио рат. 20. март — Битка на мореузу Бадунг јапанска победа у бици за Холандску Источну Индију. 21. — 22. март — Убиство 72 становника села Комесарац покрај Цетинграда (котар Слуњ). Међу убијенима било је 41 дијете. Злочин је спроведен на неколико локација у селу и околини. 22. март — Покољ у Старом Броду и Милошевићима Усташе под командом Јуре Францетића побиле око шест хиљада стараца, жена и деце са подручја Вишеграда и Рогатице. Бестијално иживљавање и клање српских стараца и деце, силовање српских жена и девојака догодило се истога дана у местима Стари Брод и Милошевићи, на обалама реке Дрине, у источној Босни. 23. март — Убиство 40 становника села Брезовац, недалеко од Раковице (котар Слуњ). Већина становника заклана је у Брезовцу,а један дио је убијен у Фурјану. Међу убијенима било је 14 дјеце. Село Брезовац је током Другог свјетског рата имало 69 жртава фашистичког терора, при чему су усташе побиле већину страдалих. Публиковани су поименични подаци о страдалима. 23. март — Убиство 52 српска становника села Фурјан покрај Слуња. Међу убијенима било је 23 деце. Село Фурјан имало је укупно 122 жртве фашистичког терора, при чему су већину жртава убиле усташе. 23. март — Једна од масовних ликвидација у логору Јасеновац. Убијено је 50-60 заточеника који су се као болесници налазили у импровизованој логорској болници. Најодговорнији за овај злочин био је управник логора Вјекослав Макс Лубурић. 25. март — Убиство 13 становника села Комић покрај Удбине.