1954

десно|безоквира|238x238п 1954. је била проста година.

Догађаји

Јануар 9. јануар — У Београду се отвара фабрика пеницилина, уз помоћ УНИЦЕФ-а. 10. јануар — БОАЦ Флајт 781: други млазњак Де Хавиланд Комет се распао у ваздуху - близу Елбе страдало 35 путника. 12. јануар — У лавинама на западном крају Аустрије страдало 125 људи. 12. јануар — У Египту забрањено Муслиманско братство након сукоба са провладиним студентима. 16 - 17. јануар — На Трећем, ванредном, пленуму ЦК СКЈ, након низа чланака у "Борби" и "Новој мисли", Милован Ђилас оптужен за "ревизионизам" и да је дао "основу" за ликвидацију СКЈ - искључен из Централног комитета и удаљен са свих функција, кажњен "последњом опоменом" (својевољно изашао из партије у априлу); следи чистка оних повезаних са Ђиласом (Владимир Дедијер, који га је једини бранио на пленуму). Изабрани су нови чланови Извршног комитета ЦК: Миха Маринко, Блажо Јовановић и Петар Стамболић. 17. јануар — Милован Ђилас је смењен са свих функција. Моша Пијаде наслеђује Ђиласа на месту председника Савезне скупштине. 21. јануар — Поринут УСС Наутилус (ССН-571), прва подморница са нуклеарним погоном (у служби од септембра). 25. јануар — Ернест Хемингвеј са женом доживео две авионске несреће у два дана, новине извештавале о његовој смрти. 25. јануар — 18. фебруар — Берлинска конференција Велике четворке, теме су Кореја, Индокина и Аустрија. 26. јануар — Након Бен-Гуриона, нови израелски премијер је Моше Шарет (Бен-Гурион се враћа 1955). 29. јануар — Јосип Броз поново изабран за председника Републике.

Фебруар

11. фебруар — Пилот ЈРВ пребегао у Италију (и још један почетком августа). 13. фебруар — Додељена прва НИН-ова награда: Добрица Ћосић, "Корени". 19. фебруар — Указ Президијума Врховног совјета СССР о преносу Кримске области из Руске СФСР у Украјинску ССР, поводом 300-годишњице Перејаславског споразума. 23. фебруар — 2. 3. — Пленум ЦК КПСС покреће кампању Освајање зирати, тј. Девичанска поља, привођења пољопривреди милиона хектара недирнуте земље у Казахстану, Поволжју и др. 24. фебруар — Званични почетак рада Клуба студената технике (КСТ) у Београду. 25. фебруар — Пуч у Сирији: војни владар Адиб Шишакли одлази у Либан, након што су се против њега побунили Друзи и разне политичке фракције. Враћа се стари председник Хашим ал-Атаси (до 1955).

25. фебруар — Југославија тражи од европских кредитора мораторијум од 15-20 година на дугове од 360 милиона долара.

25. фебруар — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер.

Март 1. март — Хидрогенска бомба Кастл Браво је детонирана на пацифичком острву Бикини, што је изазвало један од најгорих случајева радиоактивног загађења изазваног тестирањем нуклеарног оружја.

1. март — Цастле Браво - детонација хидрогенске бомбе на атолу Бикини снаге 15 мегатона, 2,5 пута више од предвиђене; озрачени морнари јапанске рибарице Даиго Фукурy Мари, радиоактивност повишена чак и у Европи. 1. март — Порторикански националисти отворили ватру у Представничком дому америчког Конгреса и ранили петоро људи. 4. март — Након Влка Червенкова, Тодор Живков је нови први секретар Бугарске КП (до 1989, такође и премијер 1962-71. и шеф државе 1971-89). 13. март — Комитет државне безбедности (КГБ) при Савету министара СССР настаје издвајањем из Министарства унутрашњих дела. Први шеф је Иван Серов (до 1958). 13. март — Почиње Битка за Ђиен Биен Пу на северозападу Вијетнама, која се убрзо претвара у опсаду француских снага. 16/17. март — Масакр на Маале Акрабим: у Негеву пресретнут израелски аутобус, убијено 11 путника. 21. март — Влада извештава да се у ФНРЈ 158 свештеника налази у затвору, 124 католичка, 32 православна и 2 протестантска. 25. март — 26. додела Оскара: најбољи филм је "Одавде до вечности", има укупно осам награда од 13 номинација; Волт Дизни добио четири оскара. 29-30. март — 4. пленум ЦК СКЈ, Ранковићево излагање о дезоријентацији у спровођењу одлука 4. конгреса СКЈ, комунисти имају право и дужност да утичу на даљи развитак у свим областима. Броз тврди да и Исток и Запад желе да скрену Југославију од јединственог пута ка социјализму.

Април

3. април — Совјетски обавештајац Владимир Петров пребегао у Аустралију. 7. април — Амерички председник Двајт Ајзенхауер излаже "теорију домина" о опасности напредовања комунизма у Индокини и Азији. 8. април — Соутх Африкен Аирвејс Флајт 201: још један Де Хавиланд Цомет се распао и пао у море, код Напуља - флота приземљена до 1958, када је полетела нова верзија. 12 - 18. април — Председник Броз у посети Турској - разговара се о војном пакту. 14. април — Дубл Жарко Долинар и Вилим Харангозо освојио златну медаљу на Свјетском столнотенисачком првенству у Лондону. 15. април — САД даје још 10 милиона долара помоћи ФНРЈ из раније одобрених фондова. У току су "тајни преговори" о тршћанском питању. 17. април — У Румунији стрељани Луцреиу Патрациану (рехабилитован 1968) и Ремус Кофлер. 18. април — Пуковник Гамал Абдел Насер први пут постаје председник владе (1954-62. и 1967-70) - истискује Нагибове присталице. 19. април — Георге Георгију-Деж препустио вођство Румунске КП Георге Апостолу, али враћа се 1955-65. 19. април — Милован Ђилас напушта СКЈ. 24. април — Мау Мау устанак: Британци започели операцију Анвил у Најробију, масовни претреси и затварања осумњичених. 26. април — Отворена међународна конференција о Кореји и Индокини у Женеви. 28. април — Броз уверава сељаке да више неће бити одузимања земље ни принудног откупа (раније извештавано да гомилају жито). 29. април — У Пекингу потписан споразум Пет принципа мирољубиве коегзистенције између НР Кине и Индије.

Мај 1.мај — Почиње генерални штрајк у Хондурасу који ће трајати до јула - компанија Унитед Фруит и влада су прихватили многе радничке захтеве. 4.мај — Генерал Алфредо Стреснер извео војни удар у Парагвају - у августу постаје председник и то остаје до 1989. 6.мај — Завршено је четвороседмично саслушање о Роберт Опенхајмер пред Комисијом за атомску енергију - 27-ог је донесена одлука да му, мада је лојалан и дискретан, буде одузето сигурносно одобрење. 7.мај — Одлучујући пораз Француза у двомесечној битци/опсади код Дијен Бијен Фуа води самосталности Француске Индокине. 7. мај — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини. 10. мај — Бил Хејли и Комете су објавили -{Rock Around the Clock}-, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ листама. 13.мај — Нереди кинеских ученика у британском Сингапуру поводом регистрације за војни рок. 14.мај — Потписана Хашка Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба (на снази од 1956). 15.мај — Основана Латинска унија (распуштена 2012). 16.мај — Фудбалска утакмица Југославија - Енглеска у Београду, 1:0 за Југославију пред 60.000 гледалаца. 16.мај — Побуна у радном логору Кенгир у Казашкој ССР: угушена је тенковима месец дана касније. 17. мај — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 19.мај — Споразум САД и Пакистана о сарадњи у одбрани: Пакистан добија помоћ а САД базу за извиђање. 21.мај — Италијанска топовњача заробила четири југословенска војника, након што су се укрцали на рибарски брод "близу Шибеника" - ФНРЈ оптужује Италију да подржава кршење територијалних вода. 26.мај — У експлозијама на америчком носачу авиона УСС Бенингтон има 103 страдалих. 29.мај — Први састанак Билдербершке групе. мај — Броз у интервјуу: заинтересован за директну војну асоцијацију са водећим силама НАТО-а и индиректну сарадњу са НАТО-ом преко Анкарског споразума.

Јун 2 . јун — Председник Броз у посети Грчкој, разговор о Балканском пакту. 3. јун — Совјетски МиГ пуцао близу Граца на белгијски теретни авион, упућен у Београд - принудно је слетео, погинуо радио-оператер. 5. јун — Поплаве у Југославији, 20 мртвих. 6. јун — Преносом манифестације „Фестивал цвећа” из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 11. јун — Амерички председник Двајт Д. Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 13. јун — Јанаонски пуч: присталице уједињења са Индијом преузеле власт у француској ексклави Јанам. 13. јун — Заплењена три италијанска рибарска брода због превоза цигарета. јун — ЦК КП Совјетског Савеза предлаже сређивање односа, признаје да у Југославији постоји социјализам. 15. јун — У Баселу основана УЕФА. 16. јун — 4.јул —  У Швајцарској одржан Светски куп у фудбалу: Западна Немачка прва, Мађарска друга, Југославија испала у четвртфиналу од шампиона. 18. јун — Пјер Менде Франсе је премијер Француске након Ланиела - залаже се за напуштање Индокине, Туниса и Марока и уступке у Алжиру. 24 - 29. јун — Битка на превоју Манг Јанг је последња у Првом индокинеском рату и француски пораз. 24 - 30. јун — Одржан први Филмски фестивал у Пули, највише гласова публике и критике добија филм "Весна". 26. јун — У руском граду Обнинск прикључена на мрежу прва нуклеарна електрана на свету. 27. јун — Пуч у Гватемали: Оборен председник Гватемале Јакобо Арбенз Гузман - окончан је период Гватемалске револуције, следи вишедеценијска нестабилност и грађански рат (1960-96). 30. јун — Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено 70-80% диска.

Јул

2. јул — Лавонова афера или Операција Сусанах, израелска операција под лажном заставом: детонирана бомба у александријској пошти, затим 14-ог у две америчке библиотеке у Александрији и Каиру. 4. јул — Укидањем рестрикција на трговину месом, коначно укинуто рационисање хране у Великој Британији, после 14 година. 7. јул — На снази је УН-ова Конвенција о политичким правима жена. 15. јул — Први лет млазњака Боеинг 367-80, основе за Боеинг 707 (у промету од 1958). 18. јул — Несрећа у руднику "Угљевик", окно у селу Мезграја - бујица воде убила 16 рудара. 20 - 26. јул — Цар Етиопије Хаиле Селасије у првој посети Југославији. 20/21. јул — Завршена Женевска конференција, крај Првог индокинеског рата; Вијетнам привремено подељен дуж 17. паралеле: Демократска Република Вијетнам (север Северни Вијетнам) под владавином Виетминх-а и Држава Вијетнам (југ Јужни Вијетнам) са премијером Нго Динх Дием-ом. 22. јул — 11. август — Индијски националисти стављају под контролу португалске енклаве Дадра и Нагар Хавели (де факто интегрисане у Индију 1961). 23. јул — Отто Јохн, начелник западнонемачког Савезног уреда за заштиту уставног поретка, појавио се у Источном Берлину - наизглед, пребегао је (враћа се на Запад пред крај 1955, где је осуђен). 27. јул — Народна скупштина републике Србије донела је Закон о забрани држања коза („Сл. гл. НР Србије” бр. 37/1954) којим се забрањује држање и гајење коза на територији Народне Републике Србије. 28. јул — Англо-египатски споразум: британске снаге ће напустити зону Суецког канала у року од 20 месеци. 29. јул — Митрополит црногорско-приморски Арсеније Брадваревић осуђен на 11,5 година затвора (у кућном притвору 1958-60). 29. јул — Маганска несрећа у Израелу: мали авион пао у гомилу на церемонији, 17 погинулих. 30. јул — Почело пуњење Јабланичког језера.

31. јул — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 m.

Август

2. август — Балкански пакт: Грчко-југословенски протокол о заједничким одбрамбеним плановима на албанској и бугарској граници. 2. август — Светско првенство у једрилицама у Енглеској: у двоседима победили Звонимир Раин и Божидар Комац у Икарус Кошави. 9. август — Балкански пакт: Југославија, Грчка и Турска (чланце НАТО) потписале на Бледу Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи; уговор склопљен на 20 година предвиђа војну помоћ земљи која буде нападнута.