1956

1956. је била преступна година.

Догађаји

Јануар

1. јануар — У стампеду у јапанском храму Јахико страдале су 124 особе. 1. јануар — Англо-египатски кондоминијум завршава се у Судану после 57 година. 2. јануар — Одржани су превремени избори у Француској, последњи за парламент Четврте Републике: комунисти су били највећа појединачна странка, али није их било у коалиционој влади социјалисте Гyа Моллета. 3. јануар — Потписан је споразум у Москви о градњи експерименталног нуклеарног реактора у Југославији. 7. јануар — Броз је осудио Багдадски пакт, због чега је протестовало Уједињено Краљевство. 8. јануар — Операција Аука: Пет америчких евангелистичких хришћанских мисионара, Нејт Сејнт, Роџер Јудеријан, Ед Мекали, Џим Елиот и Пит Флеминг, убијени су због упада на туђи посед од стране народа Ваорани из Еквадора. 10. јануар — 6. фебруар — Пројекат Генетрикс: Американци су послали 516 балона за снимање комунистичких земаља, а са употребљивим филмом се вратио 31. На прољеће, у операцији "Хомерун", користили су авионе Б-47 за извиђања са Арктика. 12. јануар — У Београду је потписан споразум између СССР и ФНРЈ о совјетском кредиту од 110 милиона долара за градњу две фабрике гнојива и једне електране те реконструкцију три рудника. Након погоршања односа, Азотара "Панчево" је направљена направљена уз помоћ САД-а. 12. јануар — Неуобичајено јак земљотрес погодио је Будимпешту: било је двоје погинулих. 16. јануар — Египатски вођа Гамал Абдел Насер обећава да ће повратити Палестину. 19. јануар — ФНРЈ је добила још америчких вишкова (73 милиона долара), по Програму узајамне сигурности; београдски званичници су се жалили на кашњења. 25–26. јануар — Финске трупе поново окупирају Поркалу, након што совјетске трупе напуштају њену војну базу.

26. јануар — Отворене Зимске олимпијске игре 1956. у Кортини д'Ампецо, Италија. 30. јануар — Успостављени су дипломатски односи ФНРЈ и Еквадора. 31. јануар — Жуселино Кубичек је постао нови председник Бразила (до 1961); план је била градња Бразилије и развој индустрије, али по цену увећаних дугова.

Фебруар

3. фебруар — У Европи, с изузетком најјужнијих земаља, укинута је прва класа на жељезници, а друга/трећа постале су прва/друга. 5. фебруар — Инцидент на ториди у Боготи: агенти диктатора Пиниле премлаћивали су противнике режима. 8. фебруар — Шест од осам РАФ-ових Хокер хантера који су учествовали у вежби, пало је услед лоше видљивости и нестанка горива. 8. фебруар — Потписан је Лондонски уговор, на основу којег је Малајска федерација добила независност. 11–12. фебруар — Референдумом на Малти прихваћена је интеграција у УК (77% за; одзив 59%). Осамостаљење је било 1964. године. 12. фебруар — Сњежна лавина је затрпала градилиште хидроелектране "Маврово", околна села и караулу Жужња на граници са Албанијом; било је најмање 55 мртвих особа. 17. фебруар — ФНРЈ и НР Кина потписали су споразуме о трговини, плаћањима и научно-техничкој сарадњи. 18. фебруар — У паду авиона на Малти погинуло је 50 особа, углавном припадника РАФ-а на повратку из Суецког канала. 19. фебруар — Одржани су први парламентарни избори у Грчкој са женским правом гласа, а недавно постављени премијер Константинос Караманлис изгубио је мандате са новом партијом (Национална радикална унија) задрживши већину.

25. фебруар — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.

Март

2. март — Мароко прогласио назависност од Француске.

9. март — Совјетске оружане снаге су угушиле масовне демонстрације у Грузијској Совјетској Социјалистичкој Републици, реагујући на политику дестаљинизације Никите Хрушчова.

10. март – Фери Делта 2 обара светски рекорд брзине у ваздуху, подижући га на 1.822 км/х или 1,73 Маха, што је повећање од око 480 км/х у односу на претходни рекорд, и тако постаје први авион који је прешао 1.600 км/х у равном лету. 11. март – Након премијере у Лондону претходне године, филм Лоренса Оливијеа, Ричард III, адаптиран по Шекспировој драми, има своју америчку премијеру у биоскопима и на NBC-TV истог дана.

12. март – 96 америчких конгресмена потписало је Јужни манифест, протест против пресуде Врховног суда из 1954. године (Браун против Одбора за образовање) којом је десегрегирано јавно образовање. 13. март – Елвис Присли објављује свој први златни албум под називом Елвис Пресли у Сједињеним Државама. 20. март – Тунис стиче независност од Француске. 21. март – 28. церемонија доделе Оскара одржана је у Лос Анђелесу. Марти је награђен наградом за најбољи филм. 23. март – Пакистан постаје прва исламска република, а у земљи се обележава национални празник, укључујући и државу Источни Пакистан.

Април 1. април — Основана је западноњемачка обавјештајна служба Бундеснацхрицхтендиенст (БНД); први шеф је био Реинхард Гехлен (до 1968), чија је организација језгро нове службе. 5. април — Из одмазде за убиство тројице израелских војника, Израелци су гранатирали град Газа и усмртили 58 цивила. 2–6. април — Априлски пленум ЦК Бугарске КП: Тодор Живков остао је једини лидер партије. 6. април — У Пољској је објављено да је Владислав Гомулка, бивши генерални секретар, рехабилитован и пуштен из затвора – као и још известан број политичких затвореника. 7. април — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку. 10. април — Кју клукс је напао Ната Кинга Кола током концерта у Бирмингхаму (Алабама). 11. април — Хабиб Боургуиба постао је премијер Туниса. 11. април — Конгрес САД-а је одобрио Закон о акумулацији реке Колорадо; изградили су велике бране на горњем сливу Колорада (за хидроелектричну енергију, заштиту од поплава и акумулацију воде, уз значајне еколошке последице). 12. април — Соломон Бандаранаике је постао премијер Цејлона (спроводио је љевичарске реформе; убијен је 1959. године). 13. април — У Јужном Вијетнаму је ухваћен Ба Цụт, командант секте Хоа Хао. 15. април — У Новом Саду почело је прво Стеријино позорје. 17. април — Бугарски премијер Влко Червенков је смијењен као бивши стаљиниста (у парламенту је био присутан и Моше Пијаде). 19. април — Црквено вјенчање глумице Грејс Кели и Ренијеа III (кнеза Монака). 21. април — У Операцији Голд Совјети су разоткрили тунел којим су САД и УК 11 мјесеци прислушкивали комуникационе везе у источном Берлину. 21. април — Настао је Пакт из Џиде: војни савез Египта, Саудијске Арабије и (сјеверног) Јемена. 28. април — Последњи француски војник напустио је Јужни Вијетнам. 29. април — На Канском филмском фестивалу је приказан филм Д Мен Ху Њу Ту Мач, познат по пјесми Ке Сера, Сера.

Мај 1. мај — У Израелу је одобрено оснивање Ашдода, близу локације античког насеља. 8. мај — Индонезија се повукла из конфедералне уније са Холандијом. 7–12. мај — Броз у посети Француској, договара нове кредите. 11. мај — Француска јединица је у масакру усмртила 79 сељана Бени Оудјеханеа. 13. мај — Египат је признао НР Кину. 18. мај — Десила се заседа код Палестра у Алжиру: страдало је 20 француских војника (један је преживео). 20. мај — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини. 24. мај — Први пут је одржано такмичење Еуросонг; представници седам држава отпевали су по две песме у Лугану. 29–30. мај — На конференцији у Венецији о Спааковом извештају је одлучено да се организује Међувладина конференција о заједничком тржишту и Еуратому.

Јун 1. јун — Вјачеслав Молотов је смењен с положаја министра иностраних послова СССР. 8. јун — Потонуо је бангладешки брод Бадора са 202 путника. 9. јун — Генерал Јуан Јосé Валле је извео неуспешну проперонистичку побуну против аргентинског диктатора Арамбуруа. 13. јун — Интерпол је добио име и усвојио устав. 13. јун — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. 18. јун — Последње британске трупе званично су напустиле Египат (базу у Исмаилији 14. априла). 20. јун — На лету 253 Линеа Аеропостал Венезолане авион се запалио и пао у море близу Њу Џерсија; страдале су 74 особе и то је најгора несрећа путничког авиона до тада. 21. јун — Московска декларација о односима СКЈ и КПСС, када је признато право на различите путеве у социјализам. 23. јун — Пуковник Гамал Абдел Насер је изабран за председника Египта. 26. јун — У Бриселу је започео рад Међувладине конференције о заједничком тржишту и Еуратому. 26. јун — Јосип Броз и Киву Стојка потписали су у Букурешту споразум о југословенско-румунским односима. 27. јун — Међународна комисија одлучила је да се јединица магнетне индукције назове тесла (Т). 28. јун — Сенат САД ће убудуће тражити од председника да оправда сваку даљу помоћ ФНРЈ. 28. јун-30. јун — Познањски јун 28. јун — Четрдесет девет комунистичких лидера у Египту осуђено је на дуге затворске казне. 28–30. јун — Познањски јун Побуна радника у Познању десила се због лошег животног стандарда, а угушена је уз много мртвих. 29. јун — Председник САД Ајзенхауер потписао је Закон о федералној помоћи ауто-путевима, којим је одобрено 25 милијарди долара за градњу 66.000 км Система међудржавних путева. 30. јун — Судар два путничка авиона изнад Великог кањона, уз губитак 128 живота, довео је до великих промена у системима контроле лета у САД-у.

Јул 1. јул — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос. 4. јул — Шпијунски авион Локхед У-2 први пут је летео изнад СССР-а, а убрзо је закључено да нема 'бомбардерског јаза' између САД-а и СССР-а. 7. јул — У Београду је одржана путујућа изложба "Савремена умјетност у САД-у", у организацији Музеја модерне уметности у Њујорку. 8. јул — Поводом прославе стогодишњице од рођења Николе Тесле, десио се први јавни бежични ТВ приенос у Београду. 9. јул — Земљотрес и цунами погодили су грчка острва Аморгос и Санторини; било је 53 мртвих. 11. јул — Генерални секретар ОУН Даг Хамаршелд је посјетио ФНРЈ. 14–25. јул — Одржан је 3. Филмски фестивал у Пули; Велика златна арена за најбољи филм није додијељена, а Бранко Бауер је добио златну медаљу за режију Не окрећи се, сине. 16. јул — Карело-Финска Совјетска Социјалистичка Република је враћена у статус аутономне ССР у саставу Руске Совјетске Федералне СР. 18. јул — Маћаш Ракоши је принуђен на повлачење с чела Мађарске радничке партије. 18. јул — Британске трупе су се повукле из зоне Суецког канала. 19. јул — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкој противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних. 26. јул — Египат је национализовао Суецки канал како би финансирао градњу Асуанске бране, што су УК и Француска сматрали непријатељским чином; канал је затворен за израелске бродове. 28. јул — Мануел Прадо Угартецхе је поново постао председник Перуа (до 1962). 31. јул — Отворен је Централни Лењинов стадион (данас стадион Лужњики).

Август

1. август — У Москви је потписан тространи споразум СССР–ФНРЈ–ДДР: 175 милиона долара дато је за градњу алуминијумског комбината у Црној Гори (стопирано 1958). 2. август — Потписан је споразум САД–ФНРЈ о наставку кориштења фондова у износу од 375 милиона долара. 7. август — Седам камиона са муницијом натоварених са 1.053 кутије динамита експлодира у Калију, Колумбија. Процене броја жртава крећу се од 1.300 до 10.000, у граду који је имао 120.000 становника. 7. август — Почела је примена Хашке конвенције. 8. август — 262 рудара (углавном италијански држављани) погинуло је у пожару у руднику угља Боа ди Казије, у Марчинелу, Белгија. 10. август — Бомбом франко-алжирског удружења убијена су 73 муслимана у Алжиру. ФЛН-овом Соумамском конференцијом од 20. августа одлучено је да неће бити примирја док Француска не призна независност. 17. август — Западна Немачка забрањује Комунистичку партију Немачке.17. август — У Западној Немачкој је забрањена Комунистичка партија Немачке усљед агресивних метода.