1955

1955. је била проста година.

Догађаји

Јануар

2. јануар — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.

6. јануар — Трговачки споразум ФНРЈ и СССР, први редовни од 1948.

7. јануар — ФНРЈ ће добити грант од 38,1 милиона долара од САД, укључујући пшеници за 28,1 милион. У посети је амерички НАТО ген. Хук, који хвали чврстину војника и старање о оружју. 10. јануар — Објављена успостава дипломатских односа ФНРЈ и НР Kине, амбасадори размењени на пролеће. 13. јануар — Департман трговине САД уводи ограничења на извоз у ФНРЈ, ради спречавања преноса у совјетски блок. 20. јануар — Прва криза у Тајванском мореузу: Kинеска комунистичка Народно-ослободилачка армија узела острва Јијиангсхан од Републике Kине (Тајван), борбе се настављају око других острва у мореузу. 24. јануар — Милован Ђилас осуђен на 18 месеци затвора, условно на три године, због чланка у Њујорк Тајмсу у коме је критиковао политичко стање у ФНРЈ и истакао потребу постојања опозиционе партије као чиниоца демократизације; осуђен и Владимир Дедијер, на шест месеци условно. 25. јануар — Президијум Врховног Совјета СССР формално објављује крај рата са Немачком. 28. јануар — Формосанска резолуција: Kонгрес САД одобрио председнику Ајзенхауеру употребу силе за одбрану Тајвана. 29. јануар — Италијански војник рањен на југословенској граници - изражено жаљење.

Фебруар

7. фебруар — САД, В. Британија и Француска се сложиле дати још 89 милиона долара ФНРЈ. 8. фебруар — Николај Булгањин је нови премијер СССР (до 1958), након што је Георгиј Маљенков принуђен на повлачење. Нови министар одбране је Георгиј Жуков (до 1957). 9. фебруар — Апартхејд: присилно расељавање 60.000 становника Софиатоуна, предграђа Јоханесбурга. 10. фебруар — Америчка Седма флота помаже евакуацију кинеске националистичке армије са острва Дацхен. Дан раније оборен је један амерички Скyраидер. 12. фебруар — Председник Двајт Ајзенхауер послао прве војне саветнике у Јужни Вијетнам. 12. фебруар — У Kазашкој ССР основан Научно-истраживачки испитни полигон бр. 5 код Бајконура, заправо Тјуратама, за испитивање ракетне технике. 17. фебруар — На Бјелашници јужни оркански ветар од 200 км/х (скоро 56 м/с). 23. фебруар — Едгар Фауре на челу француске владе, након Пјер Мендес Франсеа (до 1956). 24. фебруар — Хладни рат: Формиран "Багдадски пакт" (МЕТО, затим ЦЕНТО - Организација Блискоисточног, одн. Централног уговора) који повезује Иран, Ирак, Пакистан, Турску и Велику Британију (мала ефективност, формално распуштен 1979). 25. фебруар — ФНРЈ добила статус посматрача у Организацији европске економске сарадње (каснији ОЕЦД). 25. фебруар — Тајванци (Република Kина) напуштају острва Тачен током Прве кризе у Тајванском мореузу. 28. фебруар — Операција Црна стрела: израелска акција у Појасу Газе под египатском контролом као одмазда за нападе палестинских федајина уз египатску помоћ - погинуло 38 египатских војника и осам израелских. Насер након овога затвара Акапски залив за израелски саобраћај. 28. фебруар — Састанак ино. министара Балканског пакта (ФНРЈ, Грчка, Турска) у Анкари, планирају консултативну скупштину, економску конференцију, институт балканских студија.

Март 2. март — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита. 13. март — Умро краљ Непала Трибхуван, наслеђује га Махендра (до 1972). 17. март — Ришарови нереди: Франкоканађани протестују у Монтреалу због суспензије играча хокеја. 17. март — У ФНРЈ се враћају норме, како би се подигла продуктивност. 19. март — Основана Савезна комисија за нуклеарну енергију, на челу са потпредседником Александром Ранковићем. 23. март — Контраобавештајна служба ЈНА преименована у Органе безбедности: Управа безбедноста и органи безбедности у формацијском саставу команди јединица и установа Војске и Државног секретаријата за народну одбрану. 31. март — Најављена обнова авионске линије Београд - Рим.

Април 1. април — ЕОКА (Народна организација кипарских бораца) започиње борбу против британске власти на Кипру (до 1959). 3. април — Воз пао у провалију у Гвадалахари, Мексико, 300 мртвих. 5. април — Винстон Черчил подноси оставку на место премијера Уједињеног Краљевства, због лошег здравља, у осамдесетој години живота. 6. април — Ентони Идн постаје премијер Уједињеног Краљевства.11. април — Индијски путнички авион Касхмир Принцесс разнесен бомбом током лета - мета је био кинески премијер Зхоу Енлаи, који се у задњем тренутку није укрцао. 12. април — После успешних тестова, Салкова вакцина за полиомијелитис одобрена у САД. 18. април — Смењен Имре Нађ, мађарски председник владе - Ракоши га је оптуживао за "титоизам". 18. април — Први италијански амбасадор, Г. Гуидоти у Београду од 1941. 18 - 24. април — Бандуншка конференција: афроазијска конференција 29 земаља у Индонезији (прекурсор Покрета несврстаних).

Мај 9. мај — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта. 14. мај — У Варшави потписан уговор о оснивању Варшавског пакта. 15. мај — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

Мај

1. мај — На првомајској паради у Београду се појавио и "Фића" (производња од следећег октобра). 3. мај — Битка за Сајгон: вијетнамска војска, лојална премијеру Нго Дин Зјему, разбила је криминалну војску Бинх Xуен генерала Ле Ван Виена, којег је подржавао и цар Бао Ђаи. 4 - 9. мај — Посета турског премијер Мендереса Југославији, потписују се трговачки споразуми. 5. мај — Ступиле на снагу Бонско-париске конвенције, којима је окончана савезничка окупација Западне Немачке и обновљен суверенитет. 9. мај — Западна Немачка постаје чланица НАТО. 11. мај — Судар два јапанска ферибота у Унутрашњем мору, страдало је 168 људи, углавном ученика на излету. 14. мај —  Хладни рат: Потписан Варшавски пакт, уговор о узајамној одбрани СССР-а и сателита. 15. мај — Потписан Аустријски државни уговор, којим је обновљена независност те земље (ступио на снагу 27. 7.); чланом 7 Аустрија се обавезала да ће поштовати права мањина. 24. мај — Мирослав Крлежа предао председнику Брозу први примерак првог тома Енциклопедије Југославије. 26. мај — Нормализација односа Совјетског Савеза и СФР Југославије: Хрушчов са делегацијом стигао у посету Југославији - прва посета после 1948. и кампање Информбироа. Изражава жаљење због онога што се догодило, што пребацује Берији и Абакумову и др., као и "презреним агентима империјализма, који су се на превару увукли у редове наше партије". 26. мај — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим, у првој званичној посети након 1948. 26. мај — Избори у УК: конзервативци повећали већину, последњи пут су однели већину мандата из Шкотске. Син Феин је први пут од 1918. узео два мандата у Северној Ирској. 31. мај — Помоћни брод ЈРМ потонуо у Сењском каналу услед буре, 26 се утопило.

Јун 2. јун — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. 6. јун — Закон о народној одбрани: разрађени организација и деловање цивилне заштите. 11. јун — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 16. јун — Аргентинско ваздухопловство, у склопу неуспелог пуча, бомбардовало митинг подршке председнику Перону на Плаза де Мајо, дан након што га је папа Пио XII екскомуницирао - погинуло 364 људи. 26. јун — Тзв. Конгрес народа у Јужној Африци, састављена Повеља слободе. 27. јун — Заједнички коминике ФНРЈ, САД, Велике Британије и Француске у Београду - реафирмација независности Југославије. 30. јун — Индијски премијер Нехру стигао у посету Југославији.

Јул 1. јул — ЦК КП Кине издаје Директиву о покретању борбе за чишћење скривених контрареволуционарних елемената (тзв. покрет Суфан) - на мети су бивши куоминтанговци, људи из богатих породица, студенти и учени. Ухапшен је писац Ху Фенг. 3. јул — Током аеро-митинга у СССР западни посматрачи мисле да су видели 28 стратешких бомбардера Мјасишчев М-4 ("Бизон") у две групе - у ствари 10 од 18 авиона је пролетело двапут; из овога настаје страх од "бомбардерског јаза". Приказан и стратешки бомбардер Тупољев Ту-95 ("Медвед"). 6. јул — Антонио Сењи талијански премијер након Сцелбе (до 1957). 9. јул — Русел-Еинстеинов манифест о опасностима нуклеарног оружја. 9 - 17. јул — 2. Пулски филмски фестивал: Велика награда ”Арена” са златном медаљом за филм "Тренутки одлочитве". 10. јул — СИВ наређује повећање цена и плата (редови за шећер у Београду). (НYТ 11. и 12. 7.) 16. јул — Југословенска и британска морнарица вјежбају у Јадрану. (НYТ) 17. јул — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд. 18 - 23. јул — Први самит у Женеви између САД, СССР, Велике Британије и Француске. 22. јул — У Варшави завршена Палата културе и науке, висина шиљка 237 м. 26. јул — Прва синхронизација ХЕ Зворник, снаге 96 МW, прве на Дрини. 26. јул — Хрушчов излаже у Источном Берлину Теорију две државе. 27. јул — Ел Ал лет 402 (Беч - Истанбул - Тел Авив) оборен изнад Бугарске, погинуло свих 58 путника и чланова посаде.

Август

6. август —  Основане Француске јужне и антарктичке територије. 18. август — На југу Англо-египатског Судана почиње Први судански грађански рат - до 1972. страда бар пола милиона људи, да би се рат наставио 1983-2005. 19. август — Ураган Диана изазива близу 200 смрти на североистоку САД и велику материјалну штету. 20. август — Алжирски рат за независност: Битка за Филипевил је означена обостраним масакрима и каснијим масовним репресалијама против муслимана, што води њиховој радикализацији. 20. август — У Удинама потписан талијанско-југославенски споразум о кретању људи и робе. 22. август — ФНРЈ тражи помоћ од САД, ВБ и Француске за 100 од 400 милиона долара дугова. 27. август — У Лондону изашло прво издање Гинисова књига рекорда. 28. август — Црни тинејџер Емет Тилл брутално убијен у месту Монеy, Мисисипи. 31. август — Операција Елкаyам: пошто Египат и даље подржава федајине који нападају израелска насеља, израелски падобранци напали египатске инсталације у Кхан Yунису, погинула 72 Египћанина.

Септембар 6. септембар — Истанбулски погром: У нередима, оркестрираним од Турске владе, побеснела руља извршила је погром над преосталим грчким становништвом Цариграда. 8. септембар — Малајски устанак: владе Малаје и Сингапура нуде условну амнестију комунистима, али ретки је прихватају. 8. септембар — Канцелар Конрад Аденауер одлази у посету Москви - питања су преосталих 10.000 ратних заробљеника и 20.000 цивила у СССР и дипломатски односи, о чему су постигнути споразуми. 10. септембар — САД одобравају 5 милиона ФНРЈ за нови мост у Београду. 14. септембар — Формирана Војна полиција ЈНА. 16. септембар — Револусион Либертадора: војна побуна против Хуана Перона у Аргентини - збачен три дана касније, побегао из земље (до 1973). 18. септембар — УК анектирало стену Рокал, западно од Шкотске и северозападно од Ирске. 19. септембар — Ураган Хилда погодио Тампико у Мексику, страдало је око 300 људи. 20. септембар — Уговор о односима СССР и НДР: правна основа за останак Групе совјетских снага у (источној) Немачкој. 21. септембар — Израелци ремилитаризовали подручје Ауја ал-Хафир у Негеву/Синају. 22. септембар — У Лондону покренута прва ИТВ мрежа, чиме је окончан ББЦ-јев монопол. 24. септембар — Председник САД Двајт Ајзенхауер има срчани удар, током шест недеља опоравка функције врши потпредседник Ричард Никсон. 26. септембар — Пуштена у рад хидроелектрана у Зворнику.