Усора (латиница Usora) је општина у Зеничко-добојском кантону Федерације Босне и Херцеговине, ентитету Босне и Херцеговине. Граничи се са општинама Добој и Тешањ издвојена као засебна општина у току рата у Босни и Херцеговини. Име је добила по ријеци Усори. Прије рата у Усори је живјело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Сједиште општине је у насељу Омањска. Дан општине Усора је 5. мај.
Географија Општина Усора се налази у долини истоимене ријеке, на магистралном путу Добој-Тешањ-Теслић. Налази се на релативно добро повезаној саобраћајници, граничи се са општинама Добој, Добој-Југ и Тешањ. Сједиште општине је у насељу Омањска.https://www.usora.com/sections/144-O-Opcini-Usora
Насељена мјеста Алибеговци, Бејићи, Жабљак, Крашево, Лончари, Макљеновац, Миљановци, Нови Миљановци, Омањска, Сивша, Средња Омањска, Тешањка, Уларице
Становништво Популација Становништво насеља - Општина УсораНасеље1991.2013.Укупно5,0387,5681.Алибеговци1,4401,0342.Бејићи4242333.Жабљак8016594.Макљеновац3615.Омањска1,2339536.Сивша1,6091,2957.Средња Омањска8426938.Тешањка5319.Уларице1,147777
Етнички састав Етнички састав – Општина Усора2013.1991.Укупно6,603 (100,0%)5,038 (100,0%)Хрвати6,095 (92,31%)4,736 (94,01%)Бошњаци384 (5,816%)136 (2,699%)Срби61 (0,924%)43 (0,854%)Неповезани26 (0,394%)Роми19 (0,288%)Други9 (0,136%)47 (0,933%)Непознато5 (0,076%)Црногорци2 (0,030%)Албанци2 (0,030%)Југословени76 (1,509%)
Историја Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора. Био је настањен још у палеолиту (старије камено доба). Др Ђуро Баслер и Здравко Марић открили су у Макљеновцу људску насеобину у то доба праисторије.
Име Усора спомиње се први пут 15. маја 1225. године,https://kidsfest.ba/2025/09/18/andelic-pripadnost-zajednici-koja-je-pocela-davno-prije-nas-i-ne-zavrsava-s-nama-usora-obiljezava-800-godina-uz-vrtic-ceste-i-kulturni-centar/ у писму папе Хонорија III угарском краљу Андрији II. Простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.
Садашња општина Усора је основана захваљујучћи Закону о оснивању нових општина у Федерацији Босне и Херцеговине и измјени општина подјељених међуентитетским и међукантоналним линијама званично је успостављен 1998. године.
О имену Поријекло имена Усора је посебна мистерија. Лингвисти и историчари се значајно разликују у одређивању правог извора: од словенске ријечи В'СОР''' у значењу арогантан, горд, груб, љут, суров до покушаја да се њено име изведе из имена илирског племена Осеријата које је ту живјело. Наиме, одбацивањем илирског посесивног суфикса -ата, добијамо име ријеке Осер (-ис''), очигледно Усора. Занимљиво је да су сви старији становници овог краја реку Усору звали Усура, а град Добој Добуј.
Култура Дан општине Усора је 15. мај. На територији општине дјелује неколико удружења, културне групе које чувају традицију, обичаје и његују културу усорског краја Хрватско културно друштво Напредак - Подружница Усора у Жабљаку,https://www.poslovni-adresar.ba/hkd-napredak-podruznica-usora.html#gsc.tab=0 Културно-умјетничко друштво „Извор“ Жабљак-Усора, „Усорски обичаји“ из Сивше и „Јозо Џидо-Зубер“ из Омањске.
Вјерски објекти
Вјерски објекти у општини Усора највећим дијелом припадају католичкој цркви и један џемат МИЗ у Алибеговцима.
На територији општине Усора дјелују три римокатоличке жупе: Жупа Сивша, Жупа Уларице и Жупа Жабљак.
Жупа Сивша Жупа Сивша припада Врхбосанској надбискупији, деканату Усорском и самостанском подручју Плехан.
Жупа Сивша, као капеланија, основана је одвајањем од жупе Комушина 1784. године. Постала је самостална жупа 1802. године.
Жупна црква у Сивши је посвећена Светом Антуну Падованском. У Сивши је у почетку постојала само капела, а 1870. године и црква. Нова црква је саграђена 1911. године, а садашња је грађена од 1930. до 1934. године.
Поред жупне цркве, на територији жупе постоје и три филијалне цркве: Црква Светог Николе Тавелића у селу Омањска, Црква Светог Фрање Асишког у селу Алибеговци и Црква Узвишења Светог Крста у селу Блажевци (општина Тешањ).
У простору жупе Сивша налазе се три капелице: у Омањској (Нетача) капелица Светог Вида; у Средњој Омањској капелица Светог Матеја и капела у Јелечима. У жупи се налазе и четири гробља са својим капелама: у Сивши, Алибеговцима, у Бобарама (општина Тешањ) и у Лончарима (гробље Комин).
Жупа Уларице Жупа Уларице настала је 1977. године одвајањем дијела територија од жупа Добој и Сивша. Данашња црква - црква Светог Илије Пророка у Уларицама је изграђена 1983. године. Тешко је оштећена у рату 1992. године, а обновљена 2003. године.
Жупа Жабљак Жупа Жабљак је настала одвајањем од жупе Сивша 1863. године као самостална капеланија. Самосталном жупом проглашена је 1884. године. Данашња црква - Црква Свете Ане у Жабљаку изграђена је 1926. године. Од жупе Жабљак касније је основана жупа Јелах.
Џемат МИЗ у Алибеговцима
Образовање
Настава у општини Усора се реализује по Наставном плану и програму на хрватском језику.https://federalna.ba/pocela-skolska-godina-i-za-osnovce-i-srednjoskolce-u-opcinama-usora-i-zepce-du5iv
У општини Усора постоји 1. предшколска, 1 основна и 1. средња школа. Предшколска установа "Иванчица" у Жабљаку (Усора), Основна школа „Иван фра Франо Јукић“ у Сивши са подручним одјељењима у Алибеговцима, Жабљаку, Омањској и Уларицама, те Мјешовита средња школа Стјепана Радића у Жабљаку
Знаменитости Некропола стећака Уларице локалитет (археолошко налазиште) Грачац-Алибеговци
Значајне личности Иван Филиповић, кадетски репрезентативац Хрватске у рукомету, поријеклом из ових крајеваhttps://www.facebook.com/usora.ba/posts/ivan-filipovi%C4%87-porijeklom-usoranin-ovih-dana-sa-kadetskom-reprezentacijom-hrvats/1971834019583149/ Велечасни Младен Прањић, жупник у Фажани
Галерија
Види још Усора (област) Усора (река)
Референце
Литература
Спољашње везе Званичан сајт општине Усора
* Усора