<font size="+1">Дражета Опис: лично име, презиме, бивше насеље Род имена: мушки Језик: српски, хрватски, бугарски Порекло значења: придев „драг“ Порекло имена: Балкан (јужнословенски простори) Први помен имена: 11. век Старији облик имена: Драже Распростирање презимена: Мошорин, Стари Бановци, Ивошевци, Ходиље, Јајце Народност: српска, хрватска Вероисповест: православље, католицизам, назаренство (раније) Крсна слава: Свети Стефан (православне Дражете) Изведени облици: Дражетин, Дражетић, Дражетич, (Дражетовић ?) Дражета је јужнословенско презиме (српско и хрватско) и лично име (српско, хрватско и бугарско), као и назив за некадашње насеље на подручју северне Далмације. Презиме је доста ретко и изворно га налазимо у пет места на подручју бивше Југославије; у селима Мошорин и Стари Бановци (Војводина), селима Ивошевци и Ходиље (Далмација) и у граду Јајцу (Босна). Дражете у Мошорину, Старим Бановцима и Ивошевцима су српске народности и православне вере, док су Дражете у Ходиљу и Јајцу хрватске народности и католичке вере. Дражете православне вере за крсну славу имају Светог Стефана.
Настанак и порекло имена и презимена Дражета
Пре него што је постало презиме, Дражета је било лично име, које се први пут помиње у 11. веку у византијском извору на подручју грчке Македоније,P. Lemerle, A. Guillou, N. Svoronos, D. Papachryssanthou Eds. Actes de Lavra Tome 1http://journals.uni-vt.bg/getarticle.aspx?aid=4450&type=.pdf док се на подручју бивше Југославије помиње од 12. века (други историјски помен овог имена везује се за простор Херцеговине). Име Дражета је настало као развојни облик имена Драже. Име је словенског порекла и настало је од описног придева „драг“.
Драже, старији облик имена Дражета, помиње се у документима од 11. века. Према Рељи Новаковићу, назив Драже се помиње на западнословенском простору. Новаковић на овај назив упућује као на могуће место порекла три словенска племена, која се помињу у запису у јеванђељу нађеном у рушевинама једног манастира у Чечеву, у подножју Коњуха, а која су, наводно, 641. године дошла у Дебрц. У питању је такозвани „Василијев запис“ или „Запис злог Василија“, а навод из записа гласи: „Родитељи наши дођоше из Древес и Дразгь“. Новаковић ове називе повезује са називима Древеш и Драже, на подручју Лабе и Одре.
Не може се тачно рећи када је и где настало презиме Дражета. Први подаци о презимену потичу из 16. века, али се директни преци данашњих породица са презименом Дражета могу са сигурношћу пратити тек од 18. века. У селу Десићи у Црној Гори је 1521. године забележена особа са именом Дражета Радивој (Дражета Радоња), али не можемо тачно рећи да ли је тој особи Дражета било име или презиме. Такође, у једном документу насталом у Загребу 1549. године помиње се особа са именом Иван Дражета, што би могао бити први сигуран помен презимена Дражета.
Порекло Дражета, сеобе Дражета и насеље Дражета мини|300п|Стари Бановци мини|300п|Ивошевци мини|300п|Ходиље мини|300п|Јајце мини|300п|Стара мапа далматинске Буковице из 1789. године, на којој је уписано насеље Дражете (-{Trasete}-) мини|300п|Стара мапа Далмације из 1860/1870. године, на којој је уписано насеље Дражете (-{Drasete}-) Мошорин и Стари Бановци Презиме Дражета се јавља у Мошорину од 1783, а у Старим Бановцима од 1805. године. Дражете у ова два села су једни друге сматрали рођацима и у прошлости су се посећивали. Према „Хроници Старих Бановаца“ (Сремска Митровица, 1989), Дражете су се у Старе Бановце доселиле са подручја данашње Хрватске. У матичној књизи умрлих у Мошорину, забележен је 1783. године Дражета Марко, син Григорија „шијака“. Називом „шијак“ су у то време означавани досељеници из Хрватске. Пошто на подручју Хрватске налазимо презиме Дражета у селу Ивошевци у северној Далмацији, можемо са великим степеном вероватноће претпоставити да су се Дражете у Мошорин и Старе Бановце доселиле из Ивошеваца. То потврђује и крсна слава, Свети Стефан, коју славе Дражете у сва три села. Занимљив је и навод др Душана Ј. Поповића (Срби у Војводини, књига друга, Нови Сад, 1990) да се у Мошорину и Вилову налазило нарочито много „шијака“ пореклом из Далмације и Хрватске.
Ивошевци и насеље Дражета Приликом утврђивања порекла Дражета из села Ивошевци у далматинској Буковици, важно је осврнути се на сродничку везу ове породице са породицом Вујасиновић. Наиме, Дражете и Вујасиновићи у Ивошевцима сматрају једни друге рођацима, а о овом сродству постоје различите приче. Према књизи „Вујасиновићи“ аутора Милана Вујасиновића, предак ивошевачких Вујасиновића рођен је у Лужанима, месту које се налази на путу између Дервенте и Српског Брода. Када се доселио у Далмацију 1699-1700. године, оженио се из Ивошеваца, из куће Дражета (које су, по овој причи, у Ивошевцима живеле пре Вујасиновића).
Према другој причи, која долази из усменог извора, а која има сличности са првом, Дражете и Вујасиновићи су се у Ивошевце доселили из села Лужаца код Санског Моста у западној Босни, а сродство ове две породице такође долази од тога што се предак Вујасиновића оженио из Дражета. Према непотврђеним причама из усмених извора у околини Приједора у западној Босни било је Дражета муслиманске вере, што може да говори у прилог тврдњи да Дражете воде порекло са овог подручја. У књизи Презимена Срба у Босни (Ђорђе Јањатовић, Сомбор, 1993), на подручју Приједора и Санског Моста налазимо презимена Вујасиновић и Вујасин, а обе породице за крсну славу имају Светог Стефана, што може ићи у прилог причи да Вујасиновићи у Ивошевцима воде порекло из тих крајева. У истој књизи стоји и да се ова презимена помињу и у другим деловима северне Босне, али да славе друге крсне славе. Једина подручја у Босни на којима су забележени Вујасиновићи који славе Светог Стефана су парохија Приједор (протопрезвитерат Приједор) и парохија Умци (протопрезвитерат Сански Мост).
Према трећој причи, која такође долази из усменог извора, Дражете потичу од Вујасиновића, односно, Дражета је првобитно био породични надимак за једне од Вујасиновића, а касније је постао посебно презиме. У прилог овоме може да говори и то што и Дражете и Вујасиновићи имају за крсну славу Светог Стефана, јер је код Срба раније постојао и обичај да се презиме промени, а крсна слава сачува.
На старим мапама из 18., 19. и 20. века, на подручју данашњег насеља Ивошевци, забележено је насеље под именом Дражета односно Дражете. На мапама је насеље забележено у различитим варијантама - -{Draseta}-, -{Drasete}-, -{Trasete}-, -{Trossete}-, Драшета. Најстарији помен овог насеља забележен је на мапи из 1789. године, у облику -{Trasete}-, а оно је забележено као једно од битнијих насеља у далматинској Буковици, при чему на истој мапи нису убележени Ивошевци. Насеље је последњи пут забележено на ћириличној мапи из 1917. године у облику Драшета. На новијим топографским картама, може се видети уписан назив топографског локалитета Дражета на подручју данашњих Ивошеваца. Према усменом извору, на подручју Ивошеваца и данас постоје развалине овог некадашњег насеља где су живеле Дражете.
Ивошевци спадају у насеља разбијеног типа и састоје се од више мањих насеља, односно заселака. Ови засеоци су названи по презименима људи који у њима станују или су становали. Тако поред већ поменутог насеља (засеока) Дражета, постоје и засеоци Вујасиновићи, Тишме, Королије, Руделе, итд. Насеље Дражета се, хронолошки посматрано, на старим картама јавља раније него насеље Вујасиновићи, што више иде у прилог причи да су Дражете на простору Ивошеваца живеле пре Вујасиновића, него причи да Дражете воде порекло од Вујасиновића.
Део Вујасиновића у Ивошевцима који имају породични надимак Дражета у ствари потичу од ивошевачких Дражета, са којима су у блиском сродству по директној мушкој породичној линији. Ови Вујасиновићи сродство по мушкој линији са Дражетама не негирају, али тврде да је презиме њихових заједничких предака било Вујасиновић, а не Дражета. Међутим, увидом у матичне књиге, утврђено је да се њихови заједнички преци помињу под презименом Дражета.
Западна Босна и Црна Гора Према књизи Антропонимија Буковице (Живко Бјелановић, Сплит, 1988), становништво источног дела далматинске Буковице, у којем се налазе Ивошевци, доселило се на то подручје из западне Босне крајем 17. века. Ово такође може да потврђује да Дражете воде порекло из западне Босне. Према књизи Презимена Срба у Босни, највећи број презимена код Срба и Хрвата настао је у 16. и 17. веку, а то је време када су преци Дражета из Ивошеваца могли живети на подручју западне Босне, те би то отприлике могао бити временски и просторни оквир у коме је настало презиме Дражета.
У Антропонимији Буковице се наводи да је становништво западне Босне, Лике и Далмације, досељено у те крајеве током 16. и 17. века, директан потомак народа којем као извор миграција можемо означити Црну Гору и Херцеговину, посебно крај између Пиве, Таре, Лима и горње Неретве. Управо се на подручју Црне Горе, у селу Десићи, 1521. године помиње особа са именом Дражета Радивој (Дражета Радоња), али не можемо тачно знати да ли је тој особи Дражета било име или презиме.
Постоје и непотврђене приче из усмених извора по којима има и Дражета муслиманске вере у околини Приједора, у западној Босни, као и Дражета у Боки которској у Црној Гори, који су православне вере, што би могло да говори у прилог формирању презимена Дражета на овим подручјима. Међутим, ни једна од ових прича није потврђена. Постоји и могућност да је на овим подручјима презиме Дражета постојало раније, а да га данас више нема.
Ходиље и Јајце Што се тиче порекла Дражета католичке вере у Ходиљу и Јајцу, не може се тачно рећи да ли су ове две групе у међусобном сродству или у сродству са православним Дражетама. Према др Николи Звонимиру Бјеловучићу (Полуострво Рат (Пељешац), Насеља и порекло становништва, књига 11, Београд, 1922), Дражете су се у Ходиље доселиле пре 100 година (око 1822) из непознатог места. Постоји више прича из усмених извора о томе одакле су се могли доселити. У овим причама, као место порекла ових Дражета, помињу се Херцеговина, северна Далмација, Војводина, хрватско Загорје, итд. Међу овим усменим изворима, постоје и приче да су Дражете из Ходиља раније били или православне или муслиманске вере, а такође и приче да су се Дражете у Ходиљу раније презивали Дело или Руда. Ни једна од ових прича не може се са сигурношћу потврдити. За Дражете у Јајцу се не зна када су и одакле дошли у то место. Према једној причи из усмених извора, они потичу из јужне Далмације (Ходиље), а према другој причи из Војводине. Иако ни за једну од ових тврдњи нема потврда, могуће је да је вероватнија прича да потичу из јужне Далмације, будући да су Дражете у јужној Далмацији католичке вере, исто као и Дражете у Јајцу, док су Дражете у Војводини православне вере.
Име Дражета и слична имена и презимена
Постојање личног имена Дражета потврђено је у историјским изворима од 11. века, док је постојање од њега изведеног имена или презимена Дражетин потврђено у историјском извору из 14. века. Лично име Дражета се данас ретко користи, али није потпуно ишчезло из употребе; према телефонском именику Хрватске за 2004. годину у Книну је живела особа са именом Дражета Давидовић, док се особа са именом Дражета Дражетић помиње као аутор стручног рада у хрватском часопису -{Mljekarstvo}- (број 03. из 2003. године).
У матичним књигама у селу Мошорин презиме Дражета је бележено у четири различите варијанте: Дражета, Дражетин, Дражетић и Дражетич, иако нема сумње да је оригинални облик презимена гласио Дражета. Данас су се код Дражета пореклом из Мошорина за презиме задржали облици Дражета и Дражетин, док су облици Дражетић и Дражетич ишчезли. Облик Дражетин се такође повремено јављао и код Дражета у Старим Бановцима.