Хонгконг или Хонг Конг (, ), званично Хонгконг специјална административна област Народне Републике Кине (традиционални кинески: 中華人民共和國香港特別行政區, кантонски: , стандардни мандарински: -{Xiānggǎng}-, изговор: Сјангганг) град је који је заједно с Макаом, једна од две специјалне административне области Народне Републике Кине. Град има једну од најлибералнијих привреда на свету и велики је међународни финансијски и трговински центар. Један је од најгушће насељених градова на свету са 6.544 становника по квадратном километру 93,6% су етнички Кинези, а 6,4% остале групе. Некада је био британска колонија, а данас је под управом Кине, под политиком „једна земља, два система“. Граду је уставом додељен релативно висок степен аутономије; на пример, он задржава свој правни систем, валуту, обичаје, трговачка преговарачка права и имиграционе законе. Хонгконг је задржао чак и своје правило да се вози по левој страни улице. Једино су одбрана и дипломатски односи под управом централне владе у Пекингу.
Смештен на јужној обали Кине и окружен је делтом Бисерне реке и Јужним кинеским морем. Познат је по својој небодерској архитектури и великој природној луци. С површином од 1.104 -{km²}- и седам милиона становника, једно је од најгушће насељених подручја на свету. Хонгконшка Хан кинеска већина потиче углавном из градова Гуангџоу и Тајшан у суседној покрајини Гуангдунг.
Хонгконг је постао колонија Британске империје након Првог опијумског рата (1839–42). Изворно ограничене острвом Хонгконг, до 1898. границе колоније постепено су ширене на полуострво Каулун и Нове територије. У доба Другог светског рата, током Рата на Пацифику био је окупиран од стране Јапана. Године 1945. Британија је поново успоставила своју власт до 1997, када је Кина успоставила суверенитет. Област је током колонијалног доба прихватила политику минималне интервенције власти под етиком позитивног неинтервенционизма. То раздобље снажно је утицало на садашњу културу Хонгконга, који се често описује као место где се „Исток сусреће са западом“. Образовни систем је до реформи имплементираних 2009. био слободно утемељен на енглеском систему.
Иако је део Кине, Хонгконг функционише као самостална држава, са својим законима, валутом, спортским репрезентацијама, док према остатку Кине и данас постоје гранични прелази и наплата царине. Хонгконг има друкчији политички систем од континенталне Кине. Хонгконшко независно судство делује под системом обичајног права. Темељни закон Хонгконга је уставни документ који прописује „висок степен аутономије“ у свим питањима осим спољашњих односа и одбране, и управља политичким системом територије. Премда располаже с растућим вишестраначким системом, уски круг бирачког тела контролише половину легислатуре. Изборни одбор с 800 чланова бира шефа администрације Хонгконга, тј. шефа владе.
Као једно од водећих светских међународних финансијских средишта, Хонгконг располаже са значајном капиталистичком економијом услуга, коју карактеришу ниске пореске стопе и слободна трговина, док је валута, Хонконшки долар, према промету девета на свету. Недостатак простора условио је гушћу изградњу, што је Хонгконг развило као средиште модерне архитектуре и град с највећим постотком небодера. Збијен простор такође је довео до високо развијене транспортне мреже са стопом кориштења јавног превоза изнад 90%, највишом на свету.
Порекло имена Назив „Хонгконг“ је приближан фонетички израз кантонског назива „香港“, што значи „мирисна лука“ или „тамјанска лука“. Оригинална „мирисна лука“ је мали залив између острва Ап Леј Чау и јужно од Хонгконг острва, сада познат као лука Абердин, али још зван „Хонг Гонг Цај“ (Мали Хонгконг) на кантонском. Мирис је долазио од тамјана који расте на северу Каулуна и чуван је око Абердин луке за извоз, пре развоја луке Викторије. У селу Хонг Гонг Цун на Ап Леј Чауу је можда најраније забележено коришћење имена.
Мирис из назива може се односити на лучке воде освежене водом из естуарија Бисерне реке, или на тамјан из фабрика дуж обале северно од Каулуна, који је пре изградње у лике Викторија био ради извоза ускладиштен у околини луке Абердин. Године 1842, потписан је уговор у Нанкингу, те је име Хонгконга први пут забележено на службеним документима као назив целог острва.
Географија мини|Подручја урбаном развоја и вегетације су видљиве у овој лажно-бојној сателитској слици. мини|лево|Каулун мини|Хонгконг острво
Хонгконг је смештен на јужној обали Кине, 60 -{km}- источно од Макаа на супротној страни естуара Бисерне реке. Окружен је Јужним кинеским морем на истоку, југу и западу, границом и градом Шенџеном у покрајини Гуангдунг на северу преко реке Шенџен. Површина територије од 1.104 -{km}-² се првенствено састоји од острва Хонгконг, острва Лантау, полуострва Каулун и Нових територија, као и још 260 мањих острва.
Већи део површине Хонгконга је брдовит са стрмим падинама, мање од 25% територије је развијено, а око 40% преосталог земљишта је задржано за паркове и заштиту природе. Већина територије урбанистичког развоја је на полуострву Каулун, уз северну обалу острва Хонгконг и распршена насеља на Новим територијама. Највиша надморска висина је Тај Мо Шану, чији врх је на висини 958 -{m}- изнад мора. Хонгконг има дуге и кривудаве обале са много увала, река и плажа.
Упркос репутацији Хонгконга да је експресно изграђен, много напора је учињено на очувању зелених површина подручја. Недавни пораст забринутости јавности је довео до знатних ограничења даљег крчења земљишта уз луку Викторија. Пораст свести о природној околини је директна последица растућег загађења Хонгконга, узрокованог географским положајем и високим зградама. Око 80% смога града потиче из других делова естуара Бисерне реке.
Клима Хонгконг који се налази јужно од раковог повратника, има суптропску климу. Лето је вруће и влажно са повременим пљусковима и олујом са грмљавином, и топлим ваздухом који долази са југозапада. То је такође време када су тропски циклони најчешћи, понекад са поплавама или одронима. Зимско време обично почиње сунчано и постаје облачније током фебруара, са повременим хладним фронтом који доноси јак, хладан ветар са севера. Најугоднија годишња доба су пролеће, иако је променљиво, и јесен, која је углавном сунчана и сува. Хонгконг у просеку има 1.948 сунчаних сати годишње, док су највиша и најнижа температура икада регистроване у Хонгконшкој опсерваторији 36,1 °C и 0,0 °C.
Историја Главни чланак: Историја Хонгконга Предколонијално доба мини|180п|Један од петроглифа откривен на подручју Хонгконга.
Археолошким истраживањима на простору Хонгконга, пронађени су на острву Чек Лап Кок остаци прачовека стари 35.000 до 39.000 година, и на полуострву Сај Кунг стари 6.000 година. Вонг Теј Танг и увала Три фантома две су најстарије локације људског боравка у палеолиту. Верује се да је у ували Три фантома постојало насеље у долини реке а Вонг Теј Танг с местом израде камених предмета. Пронађени неолитски артефакти упућују на културне разлике у односу на културу Лонгшана у северној Кини и насеља народа Јуе. Осам петроглифа, датираних у доба династије Шанг, откривено је на околним острвима.
Кинези су на тај простор дошли у доба династије Ћин у 3. веку п. н. е, када је 214 п. н. е, Ћин Ши Хуанг, први кинески цар, освојио стотину племена Јуе у подручју Јиаозхи (модерна област Лјангуанг), и први пут територију припојио кинеском царству. Локација модерног Хонгконга била је у оквиру заповедништва Нанхај (модерни округ Нанхај), крај древног главног града Пун Јуе. Подручје је уједињено под краљевством Нанве, које је након пада династије Ђин, 204. п. н. е. основао генерал Зао Туо. Када је 111. п. н. е. краљевство освојио цар Ву од Хана, земља је додељена заповедништву Ђаоџи под династијом Хан. Археолошки налази индицирају да је у то доба број становника растао и цветала је производња соли и вађење бисерних шкољака. Лука Таи По Хој на простору Хонгконга постала је највећи кинески извор бисера. Гроб Леи Ченг Ук Хана на полуострву Каулун верује се да је изграђен за време династије Хан.
У доба династије династије Танг, покрајина Гуангдунг развила се као регионално трговачко средиште. Године 736, цар Ксуанзонг од Танга основао је ради одбране обалних подручја у области, војни град у Туен Муну. Прва сеоска школа, Ли Јинг колиџ, основана је на Новим територијама око 1075. за време северне династије Сунг. Број становника повећао се у доба монголског освајања Кине кад у тај простор долазе избеглице из северних делова Кине. Током монголске инвазије 1276, двор јужне династије Сунг пресељен је Фујиан, потом на острво Лантау и касније у Сунг Вонг Тој (модерни Каулун сити), али је цар дечак Џао Бинг од Сунга након пораза у бици код Јамена заједно са својим поданицима извршио самоубиство утапањем. Хау Вонг, царев поданик, и данас је предмет обожавања у Хонгконгу.
Најранији забележени европски посетилац био је 1513. португалски истраживач Жоржи Алвареш. Након оснивања насеља у области, португалски трговци су почели да тргују у јужној Кини. У исто време, запосели су Туен Мун и тамо изградили војна утврђења. Војни сукоби између Кине и Португалије довели су до протеривања Португалаца. Средином 16. века биле су забрањене поморска трговина и додир са странцима, и такође су ограничене локалне поморске активности. Током периода 1661–1669, територија је била погођена великом евакуацијом обалних подручја Гуангдунга, по наређењу цара Кансија. Забележено је да је око 16.000 особа из округа Ксинан одведено у унутрашњост, док се, након што је евакуација повучена 1669, вратило се само 1.648 становника. Данашња територија Хонгконга, за време забране насељавања постала је углавном пустопољина. Године 1685. Канг-сји постао је први цар који је дозволио ограничену трговину са странцима, најпре на кантонској територији. Такође је наметнуо стриктне услове трговини, као обавеза страним трговцима да живе у ограниченим подручјима, с дозволом боравка само у сезонама трговине, забраном ватреног оружја, и с плаћањем искључиво у сребру. Британска источноиндијска компанија предузела је прво путовање у Кину 1699, те се убрзо потом нагло развила регионална трговина с Британцима. Године 1711. компанија је основала свој први трговачки пункт у Кантону. До 1773. Британци су у Кантону досегли трговину од 1000 сандука опијума, док је 1799. цела Кина годишње трошила 2000 сандука.
Британско колонијално доба лево|мини|180п|Поглед на острво Хонгконг из Каулуна 1840.
Године 1839, одбијање власти династије Ћинг да увози опијум резултирало је првим опијумским ратом између Кине и Британије. Острво Хонгконг британске су снаге окупирале 20. јануара 1841. те је првобитно предато под конвенцијом Чуенпи као део договора о примирју између капетана Чарлса Елиота и гувернера Квишана, али договор није никада био формално одобрен услед несугласица међу високим дужносницима обе владе. Тек је 29. августа 1842. уговором у Нанкингу, острво формално у трајну власт предано Уједињеном Краљевству. Британци су утемељили крунску колонију оснивањем града Викторија идуће године.
Година 1856—1860. водио се Други опијумски рат, те су након кинеског пораза, према Пекиншкој конвенцији полуострво Каулун и Oстрво стоункатера предати у трајну власт Британији 1898. године, према условима конвенције за проширење територија Хонгконга, Британија је испословала 99 годишњи најам острва Лантау и суседних северних земаља, касније познатих као Нове територије. Таква територија Хонгконга остала је непромењена до данас. Године 1894. се смртоносна трећа пандемија жлездане куге проширила из Кине у Хонгконг, узрокујући 50.000–100.000 смртних случајева.
Током прве половине 20. века, Хонгконг се брзо развијао као британска трговачка постаја на далеком истоку и слободна лука, служећи као -{entrepôt}- Британске империје. Британци су увели образовни систем утемељен на властитом моделу, док локално кинеско становништво није имало много контакта с европском заједницом имућних таи-пана насељених крај брда Викторија пик.