Јужни Судан

Јужни Судан, или званично Република Јужни Судан (), је континентална држава источне Африке. Граничи се са Суданом, Етиопијом, Угандом, ДР Конгом, Кенијом и Централноафричком Републиком. Површина државе износи око 620.000 км², на којој живи 12.340.000 становника, по вери претежно хришћана и анимиста. Најбројније етничке групе у Јужном Судану су Динка, Нуер и Азанде. Главни и највећи град је Џуба, који се налази на југу државе. Јужни Судан је, пре стицања независности, у два наврата постојао као аутономни регион у саставу Судана. Последњих педесетак година пре проглашења независности Јужног Судана, ови простори су били захваћени грађанским ратом, који је однео око три милиона живота. Јужни Судан је једна од најмлађих независних држава, а самосталност је званично стекао 9. јула 2011. године, након успешног референдума о независности одржаног у јануару 2011. Јужни Судан је постао 193. чланица Уједињених нација 14. јула 2011. године. Одлуком у Адис Абеби, од 27. јула 2011. године примљен је у Афричку унију као 54. чланица. Јужни Судан је једна од најсиромашнијих држава света и има једну од најгорих хуманитарних ситуација., приступљено дана 9. новембра 2011. године

Име Званичан назив државе је Република Јужни Судан, а проистекао је из назива некадашњег аутономног региона Јужни Судан, под којим је ова територија постала општепозната. Пре проглашења независности било је неколико предлога за промену имена, као на пример: Азанија, Република Нил, Република Куш (према античком краљевству) и Џувама (према почетним словима три највећа града — Џуба, Вав, Малакал).

Географија

Јужни Судан је као део некадашњег Судана био у северној Африци, али је отцепљењем природно постао део источне Африке којој гравитира. Главни разлог томе су и физичко-географске одлике, на првом месту субекваторијална клима, у којој се смењују кишни и сушни период, затим велики предели под водом и мочварама (Суд) и бујне тропске шуме на крајњем југу. За Јужни Судан се може рећи да је смештен на реци Бели Нил, која је најдужа и најзначајнија река ових предела.

Положај Државе са којима се Јужни Судан граничи су: Судан (члан Арапске лиге), Етиопија, Кенија, Уганда, Демократска Република Конго и Централноафричка Република. Површина државе износи 619.745,304981. Јужни Судан се налази у источној Африци између Судана на северу, Етиопије на истоку, Кеније, Уганде и ДР Конга на југу и Централноафричке Републике на западу. Смештен је на прелазу између регије Судан у екваторску Африку. У физичко-географском смислу Јужни Судан је централноафричка, екваторијална земља у долини Белог Нила. Простире се између 10° и 4° сгш и 25° и 35° игд.

Геологија и рељеф Геолошка подлога ових предела је од кристаластих шкриљаца, који су на југу прекривени вулканским изливима лаве, док на северу доминира мезозојски пешчарВујадиновић, С, 2009.. Главна рељефна одлика Јужног Судана је басен и долина реке Бели Нил. На ободима доминирају Бонго, Азандски праг, Планине Иматонг, Централноафрички праг и Етиопска висораван. Највиши врх Јужног Судана је Кињети, који се налази у близини границе са Угандом и има висину од 3.187 метараЈужни Судан: Планина Кињети (Британика), приступљено дана 9. новембра 2011. године.

Клима Клима Јужног Судана је субекваторијална-саванска. На крајњем југу и југозападу је утицај екватора изразитији, па се падавине крећу у просеку између 1.000—2.000 милиметара годишње, док остатак државе прима 500—1.000 мм талога. Средња јануарска температура је око 26 °C, а средња јулска 20—24 °C на југоистоку, а у остатку државе до 28 °C. Кишни период траје од априла до септембра.

Воде мини|Мост преко Белог Нила у Џуби Основицу хидрографске мреже чини река Бели Нил. Он прима велики број притока од којих су најзначајније Бахр ел Газал са леве и Собат са десне стране. Бахр ел Газал је дуг 716 km и прима неколико токова међу којима се истичу Џур, Гел и Бахр ел Араб. Улива се у Бели Нил код језера Но, недалеко од града Бентију. Собат се улива у Нил близу града Малакалa. Током кишне сезоне у сливу Белог Нила формира се највећа мочварна област на свету, позната под именом Суд. Њена површина у периоду април-новембар достиже 130.000 км², те је практично једна петина Јужног Судана поплављена.

Флора и фауна Вегетација Јужног Судана је разнолика. На северу и северозападу доминира нискотравна савана, која се наставља на високотравне пределе са галеријским шумама. За средиште земље у области Суд карактеристични су барска и мочварна вегетација. Крајњи југ Јужног Судана одликује се тропским кишним шумама. Доминантне врсте су акација, тврдолисно жбуње и разне врсте трава.

Фауна Јужног Судана је типично саванска. Истичу се слонови, жирафе, буфали, лавови, неколико врста антилопа (око 1,3 милиона јединки), дивље свиње и др. На југу има шимпанзи и других планинских мајмуна. Због изузетних природних одлика издвојено је и законом заштићено неколико области — мочвара Суд са долином Белог Нила, национални парк Бома и национални парк Бандингило.

Историја мини|Председник Салва Кир Мајардит

Током историје просторима данашњег Јужног Судана владале бројне државе и народи. Између 1000. п. н. е., па све до 350. године нове ере овим пределима доминирало је Краљевство Куш (Доња Нубија). Након распада краљевства територију су населили централно-суданска племена. Њих су потиснули народи попут Динка, Нуера, Шилука и др. Ове заједнице контролисале су просторе јужног Судана све до египатске и турске најезде у XIX веку. На почетку XX века северни и јужни Судан окупирала је Велика Британија и створила Англо-египатски Судан. Он је постојао све до 1956. и независности Судана. Већ 1955. почео је грађански рат чији је епилог био формирање аутономног региона на југу Судана, а затим и отцепљење 2011. године.

Рана историја Око 1500. године територија данашњег Јужног Судана била је под контролом говорника централносуданских језика. Ипак, највећи утицај оставили су Динке, Шилук и Луо. Они су дошли из мочварних предела Суда, а на основу археолошких истраживања утврђено је да су ови простори били насељени сточарима још око 3000. п. н. е. Нилотска експанзија повезана је са пропашћу Нубије и најездом Арапа.

Шилуци су доживели процват током 16. века нарочито за време вође Њиканга. Населили су просторе око леве и десне обале Белог Нила северно од данашњег града Малакала. Засновали су заједницу која се бавила сточарством, риболовом и гајењем житарица. Шилуци су били у честом сукобу са суседним Султанатом Фунџ. Током 17. века Шилуке је предводио краљ Одак Около. У том периоду они су ратовали на неколико фронтова и склапали бројне савезе. За време владавине краља Рета Тугоа Шилуци су установили централизовану државу са главним градом Фашодом (данашњи Кодок). Били су вешти у контроли речних токова и трговинских рута.

Азанде су дошли у Јужни Судан у 16. веку населивши тропске пределе око Маридија и Јамбјоа. Основали су једну од највећих држава тог доба у региону. Природна изолованост онемогућила је утицај исламских султаната са севера. Слично је било и са Динкама у мочварним пределима, док су народи на крајњем северу били под честим утицајем ислама.

Колонијални период Пре европске колонизације Африке на подручју данашњег Јужног Судана нису постојале државе. Регион су насељавале мање или веће етничке заједнице које су међусобно коегзистирале. Прву страну инвазију на ово подручје извршиле су 1820.-21 године турске трупе египатског паше Мохамеда Алија. Током честих упада, Турци / Египћани су бројно становништво са ових простора одвели у ропство. Иако је турско-египатска владавина овим просторима трајала преко 60 година, она није успела да потчини све становнике Јужног Судана, што није успело ни каснијем махдистичком режиму. Ови режими су, међутим, пљачкали богатства региона. Подручје Јужног Судана било је маргинализовано још током колонијалног периода, а после стицања независности власт у Судану преузима елита са севера. С обзиром да су остали без политичке и економске моћи, становници Јужног Судана подижу 1955. године побуну која прераста у 17 година дуг грађански рат.

Грађански рат и борба за независност

Први грађански рат између Владе Судана и Народног покрета за ослобођење Судана вођен је између 1955. и 1972. године и окончан је Споразумом у Адис Абеби. Тиме је Јужни Судан добио известан степен аутономије, али су ова аутономна права кршена од стране власти у Картуму. Због тешког положаја становништва јужног дела земље, избијају нове побуне 1962. и 1972. године, а потом и нови грађански рат (1983—2005), који се завршава мировним договором према којем је Јужни Судан добио самоуправу и право да на референдуму 2011. године одлучи да ли жели пуну независност. У међусобним сукобима зараћених страна током 50 година страдало је око 3 милиона људи.

Референдум о независности спроведен је између 9. и 15. јануара 2011. године са циљем да се донесе одлука о даљој судбини аутономног региона Јужни Судан. Коначни резултати објављени су 7. фебруара и према њима 98,83% гласача определило се за отцепљење. Независност је званично проглашена 9. јула 2011. године. Резолуција Савета безбедности ОУН 1999 Јужни Судан је 13. јула 2011. године постао пуноправни и 193. члан Организације уједињених нација.

Унутардржавни и гранични сукоби

Током маја и јуна 2011. године, месец дана пре проглашења независности, у региону Абјеј, на граници северног и Јужног Судана дошло је до оружаног сукоба, чији епилог је био око стотинак погинулих. Разлог сукоба био је то што у спорном региону који се налази у вилајету Јужни Кордофан (Судан) живи становништво које подржава Јужни Судан и жели да се прикључи његовим оквирима, приступљено дана 19. новембра 2011. године. Регион је демилитаризован, а УН су распоредиле своје мировне снаге.

У августу месецу 2011. године у вилајету Џонглеј, дошло је до локалног сукоба између јужносуданских племена Нуер и Мурле. Повод је била крађа стоке, а у овим немирима настрадало је око 200-600 људи. Сукоб је и даље у токуDeath Toll Passes 600 From Raid in South Sudan, приступљено дана 19. новембра 2011. године.

У циљу одржања реда и мира Уједињене нације одлуком Савета безбедности послале су мировну мисију сачињену од 7.000 војника са циљем да одржава ред и мир у новој држави на истоку Африке. УНМИСС има почетни мандат у трајању од годину данаWITH INDEPENDENCE LESS THAN A DAY AWAY, SECURITY COUNCIL AUTHORIZES UNITED NATIONS MISSION IN REPUBLIC OF SOUTH SUDAN, приступљено дана 19. новембра 2011. године.

Становништво мини|десно|250п|Припадник народа Динке мини|десно|180п|Припадник народа Нуер

Бројност и размештај Према проценама мисије Уједињених нација у Судану, Јужни Судан насељава између 7,5 и 9,7 милиона људи. На основу званичног пописа на територији Судана који је спроведен 2008. године, комисија је дошла до бројке од 8.260.490 становника у Јужном Судану, док су власти Јужног Судана наредне године дошле до бројке од 11-13 милиона.

Најгушће је насељен вилајет Централна Екваторија, у којем се налази и главни град Џуба и где живи преко 2,5 милиона људи или прецизније 109 становника по км². Са друге стране, најређе су насељени вилајети Источна Екваторија са 2,7 ст./км² и Западни Бахр ел Газал са 3,5 ст./км².

Градови

Главни град Џуба је највећи град Јужног Судана са 372.410 становника, према проценама из 2011. године. Следе га Jej (185.000), затим Малакал (165.637), Вау (151.320) и Румбек (100.000). Град Локални назив(и) Вилајет Број становника Џуба -{جوبا}-, -{Juba}- Централна Екваторија 372.410 Јеј -{Yei}- Централна Екваторија 185.000 Малакал -{ملكال}-, -{Malakal}- Горњи Нил 165.637 Вау -{واو}-, -{Wau}-, -{Waw}-, -{Wow}- Западни Бахр ел Газал 151.320 Румбек -{رمبيك}-, -{Rumbek}- Ел Бухајрат 100.000

Народи