Илијада је јуначки епски спев. Претпоставља се да је настао у 8. веку пре нове ере у грчким колонијама у Малој Азији. Облик у коме је Илијада дошла до нас добила је у 6 веку пре. н. е. у Атини у време Пизистрата (владао Атином са прекидима од 560. п. н. е. до 527. п. н. е.). Пизистрат је установио Панатински празник о коме су се рецитовале Хомерове песме. У ту сврху у атичкој редакцији припремљена су државна издања тих песама. Ауторство се приписивало Хомеру. Међутим, нема ниједног поузданог податка о животу Хомера због чега се у његову историчност сумња. У вези с тим настало је у науци хомерско питање.
Илијада је подељена у 24 књиге. Поделу су установили испитивачи Илијаде у Александрији.
Основни мотив Илијаде је срџба најбољег ахајског јунака, Ахила.
Време радње спева је 12. век п. н. е. у околини Троје, пред сам Тројански рат. Еп има 15.696 стихова, испеваних певним хексаметром. У спеву су присутни митови и стварност, хероизам и идила, трагика и комика, као и авантура и филозофија. мини|Ахилеј и Патрокле, слика са атичке вазе настале око 500. п. н. е.
Историјска позадина епа
Вероватно је у основи овог епа неки значајан историјски догађај, будући да у усменој традицији старих Хелена у вези са Тројанским ратом постоји велики број песама. У епу је приказана критско-микенска цивилизација.
Еп је назван Илијада по Илију, што је други назив града Троје.
Троја или Илиј је град из периода микенске културе у северозападној Малој Азији у области коју су Хелени називали Троада. Њени остаци су пронађени седамдесетих година 19. века приликом археолошких ископавања које је предузео Хајнрих Шлиман. Он је испод брежуљка Хисарлик пронашао трагове 9 насеља, једно поврх другог. За друго насеље одоздо сматрао је да је Троја. Шлиману се прикључио и његов рад наставио немачки археолог Дерпфелд који је установио да је Хомерова Троја шесто насеље одоздо. То насеље се у свему поклапало са Хомеровим описом Троје. Остатке тог насеља Дерпфелд је упоредио са Шлимановим археолошким налазима при ископавању Микене и Тиринта и том приликом утврдио да се они у потпуности поклапају и да је Троја била град из периода микенске културе.
Садржај Илијаде је преузет из прича о Тројанском рату. У старини се у историчност тог рата није сумњало. Вероватно је био у питању знатан догађај пошто је за њега везан велики број митова, који су послужили као грађа за велики број епова.
Постоји неколико претхомерских цикличких епопеја са тематиком из Тројанског рата – Кипарска песма, Етиопида, Илијада мала, Разорење Троје, Повратак. Ови циклички епови нису сачувани. О њиховом садржају налазимо обавештења у прозним изводима Граматичке хрестоматије неког Прокла, као и у тзв. Илијским плочама.
мини|Хелена, Evelyn de Morgan, 1898 мини|Хектора носе назад у Троју, римски мермерни рељеф са саркофага израђен у периоду око 180. и 200. године наше ере.
Структура и композиција
Према традицији Тројански рат је трајао десет година. Песник Илијаде приказује само краћи временски одсек из тог рата – догађаје из десете године рата, који обухватају период од 51 дана.
Основни мотив епа је срџба тесалског краља Ахилеја, највећег грчког јунака под Тројом (полубог, мајка му је Тетида, морска богиња, отац смртник Пелеј). Врховни заповедник Агамемнон отео му је лепу робињицу Брисеиду. Расрђен таквим поступком, Ахилеј се повлачи из боја. Грци долазе у тешку ситуацију, јер их Тројанци потискују и готово им освајају табор. Ахилеј се враћа у борбу тек пошто је главни тројански јунак Хектор убио Патрокла, Ахилејевог најбољег пријатеља. У двобоју Ахилеј убија Хектора. Спев се завршава његовим погребом.
Тај мотив, заједно са мотивом Зевсове одлуке да Ахајци претрпе низ пораза и тако освети повређена Ахилеја, (пошто Тетида измоли Зевса да освети њеног сина) даје јединство овом епу и унутрашњу повезаност радње.
Садржај епа се може поделити на 4 дела. У првом делу Ахилеј се повлачи из борбе после сукоба са Агамемноном који му отима робињицу. До сукоба је дошло на скупштини коју је Ахилеј сазвао јер ахајску војску мори куга. Разлог томе је Аполонова освета. Наиме, Аполонов свештеник Хрис је грубо одбијен када је дошао да тражи своју ћерку а која је припала као ратни плен Агамемнону. У другом делу описане су 3 борбе између Тројанаца и Ахајаца. Тројанци долазе до табора Ахајаца и пале њихове бродове. У двобоју са Хектором гине Патрокло, Ахилејев најбољи пријатељ. Ахилеј се враћа у борбу да освети Патрокла.
У трећем делу је приказана освета Ахилејева и погибија Хекторова. Ахилеј скрнави мртво тело тројанског јунака. У четвртом делу Ахилеј предаје Хекторово тело његовом оцу Пријаму.
Приповедање почиње -{in medias res}-. Песник нас одмах уводи у средиште збивања обавештавајући нас о предмету певања. Аристотел такав начин истиче као одличан у својој Поетици.
Као устаљени део епа јавља се на почетку инвокација, молба упућена богињи певања да помогне песнику. У овом случају инвокација има императивни карактер – срџбу ми певај Ахилеја Пелеју сина...
На самом почетку је приказано како је дошло до сукоба и шта је изазвало Ахилејеву срџбу.
Даљи развој радње песник успорава средствима ретардације - дигресијама, поређењима, понављањима.
Садржај Књига I Песник на почетку зазива Музу да му пева о срџби Ахилејевој и о поразима који су због ње стигли Ахајце под Тројом. Затим прелази на приповедање догађаја залазећи одмах ин медиас рес: у ахајски табор долази Аполонов свештеник Хрис да откупи кћерку коју су Ахајци били заробили и дали је као почасни дар своме вођи краљу Агамемнону. Агамемнон га осорно прими и љутито одбије његову молбу. Повређени Хрис замоли Аполона да казни Ахајце. Аполон за казну пошаље кугу на ахајску војску, те настане грозан помор и људи и животиња. Да би умирио бога, Ахилеј сазове скупштину Ахајаца у којој врач Калхант на подстицај Ахилејев изјави да се Аполон разљутио на Ахајце зато што су увредили Хриса. Ахилеј тада позове Агамемнона да врати Хрису кћерку, а Агамемнон након врло оштре свађе с Ахилејем изјави да је спреман то учинити, али да ће у замену узети најмилију Ахилејеву робињу Брисеиду, коју је Ахилеј био добио од Ахајаца као награду за своје јунаштво. Премда се томе жестоко успротивио стари и мудри јунак Нестор, краљ Пилоса, Агамемнон ипак изврши своју претњу и нареди да се из шатора Ахилејева одведе лепа Брисеида. Ахилеј распаљен том неправдом одлучи да више неће помагати у рату ни Агамемнону ни његовој војсци. Ту му одлуку одобри и мајка, морска богиња Тетида, којој се јунак потужио на увреду, и уједно му обећава да ће га осветити. Тетида одлази на Олимп Зевсу и потужи му се због увреде нанесене њеном сину, а Зевс јој обећа да ће Ахајци дотле бити несретни у боју док се не помире с Ахилејем и док му не дају пуно задовољење за увреду. Међутим, то није по вољи богињи Хери, жени Зевсовој, која воли и штити Ахајце, и она се због тога стане жестоко препирати са Зевсом; то узбуни и ражалости све остале богове, али их напокон развесели Хефест.
Књига II Да би Зевс одржао обећање које је дао Тетиди и осветио неправду нанесену Ахилеју, шаље Агамемнону Сан. Он у Несторовом лику приступа Агамемнонову лежају и наговара га да што пре заметне бој јер ће освојити Троју. У зору сазива Агамемнон старешине у скупштину. Ту им открива свој сан и говори о потреби да се што пре спреми војска за напад. Но пре тога хоће да искуша расположење народа. Зато им неће рећи шта је управо сањао, него ће им рећи да је најбоље за Ахајце да се врате кући јер неће никада заузети Троју. Мислио је да ће Ахајци сматрати срамотом повлачити се од Троје, а да је нису заузели. То ће их, мислио је Агамемнон, још јаче подстаћи на борбу. Старешине се слажу с Агамемноновим предлогом. Након тога сазивају народ у скупштину, где Агамемнон спомиње тешкоће и подсећа их на децу и жене које их код куће чекају. На крају им предлаже да пођу кући јер им није суђено да заузму Троју. Против његовог очекивања, народ почне клицати од весеља, те сви појуре ка лађама да се спреме за дуго жељени повратак у домовину. По наговору Атене Одисеј, пун огорчења и боли, зауставља својом речитошћу народ који се враћа у скупштину. Народ се умирује, сви су заузели своја места, само се још буни Терсит који оштрим речима напада Агамемнона. Кад је Одисеј сурово ућуткао Терсита, настане у скупштини гробна тишина. Одисеј подстиче народ на храброст говорећи да ће им ипак успети освојити Троју. Након њега говори Нестор, који наговара народ да се стрпи и устраје у борби, а Агамемнона подстиче да спрема народ за борбу. Агамемнон наређује да сви добро припреме оружје и коње, а прети кукавицама и онима који буду избегавали борбу. Након оштрих његових речи Ахајци се разилазе ка лађама и почну спремати ручак. Агамемнон закоље бика у част Зевса и моли да им даде разорити Троју. Старешине се код Агамемнона часте месом и вином. Тада устаје Нестор и позива све да се прихвате ратнога посла. Вође се разилазе и уређују војску. Песник се спрема на бројање хероја и народа Хеладе и Азије који учествују у тројанском рату. Он сматра то врло тешким послом и зато у опширном облику зазива заносно у помоћ све Музе. Следи попис у којем се броје лађе, племена и вође који су с Агамемноном дошли под Троју. Из тог набрајања види се да је било 1.186 лађа на којима су се Ахајци довезли под Троју. У исто време спремају се у бој и Тројанци те се броје и њихове вође и чете.
Књига III Кад су се обе војске са својим вођама поређале, примакну се једна другој. Тада Парис (Александар) изазове на борбу најбоље ахајске јунаке. Менелај га угледа и сав срећан прихвати борбу. Чим Парис угледа Менелаја, побегне међу Тројанце. Брат Хектор га зато оштро изгрди. Парис тада замоли Хектора нека предложи Ахајцима да се помире с Тројанцима, а он ће изићи на двобој с Менелајем, па који од њих победи, њему нека припадне Хелена. Хектор износи тај предлог, који обе војске радосно прихвате. Но Менелај затражи да дође сам Пријам који ће се заклети чврстом вером да ће се уговор тачно извршити. Хектор пошаље у Троју два гласника да позову Пријама и доведу животиње које ће заклати као жртву у част боговима — сведоцима задате вере. У међувремену стигне Хелени Ирида и позове је да дође погледати двобој између њеног садашњег и пређашњега мужа. Она, обузета жељом за ранијим мужем, домовином и мајком, оде до Скејских врата и попне се на кулу, где се већ налазио старац Пријам с другим тројанским старешинама. Кад они угледају Хелену, позове је Пријам да им покаже поједине ахајске јунаке и каже њихова имена. Док она броји и показује ахајске јунаке, дођу гласници Пријаму те он оде колима на бојно поље. Ту им изађе у сусрет Агамемнон. Тада закољу жртву и изврше свечану заклетву према којој треба да Хелена припадне победнику па да се заврши рат. Парис и Менелај започну борбу. Менелај би био убио Париса да га не спаси Афродита. Она га обавије маглом и пренесе у његову кућу. Агамемнон тада објави победу Менелајеву и затражи да се све изврши онако како је заклетвом утврђено. Гробна тишина која завлада међу Тројанцима речити је доказ да је Агамемнон право рекао.
Књига IV Богови на Херин подстицај одлучују да Троја мора пасти. Богиња Атена сишавши с Олимпа на земљу у лику Лаодока, сина Тројанца Антенора, наговори Ликијца Пандара, гласовитог стрелца, који служи у тројанској војсци, нека устрели Менелаја па ће се тако још више прославити. Пандар, послушавши богињу, одапне, кршећи уговор, стрелу на Менелаја, али га не рани смртно, па му лекар Махаон брзо завије рану. Како је тиме уговор ипак прекршен, почну се обе војске спремати да ударе једна на другу. Пре битке обиђе Агамемнон ахајске чете те неке јунаке, као Идоменеја, Ајанта и Нестора, који су већ стајали у првим редовима спремни за борбу, хвали, а друге, као Менестеја, Одисеја и Диомеда, због њихове спорости и млитавости прекорева. Након тога обнови се бој, у којем падне велик број јунака и с једне и с друге стране. Тројанце подстичу на јунаштво од богова Арес и Аполон, а Ахајце уз остала божанства нарочито бодри Атена.
Књига V