1944. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
2. јануар — Завршена Бујанска конференција — основан НОО Косова и Метохије/Дукађина у Ђаковичкој Малесији, на албанској страни, затражено уједињење Албанаца. 3. јануар — Савезници бомбардовали Сплит. 3. јануар — Окончана Прва бањалучка операција НОВЈ - накратко су ушли у град. 4 — 20. јануар — Операција Валдраусх, део Шесте немачка офанзиве. 4. јануар — Црвена армија ступила на предратну пољску територију, код Сарнија - дипломатски спор са пољском избегличком владом, јер је за Совјете то њихова територија од 1939. 8. јануар — Винстон Черчил обавештава НКОЈ да Велика Британија престаје да помаже ЈВуОи да ће сва помоћ убудуће ићи партизанима. 8. јануар — Црвена армија заузела Кировоград (Кропивницки).
10. јануар — Битка за Ивањицу јануара 1944. 11. јануар — Отпочело пребацивање немачке 114. ловачке дивизије из северне Далмације, преко Лике и приморја, на италијански фронт. 17. јануар — Битка за Монте Касино 22. јануар — Битка за Анцио 23. јануар — Масован усташки злочин у селу Горња Стубица. Припадници Усташке војнице и Поглавниковог тјелесног сдруга у селу Горња Стубица убили су (стријељали и објесили) најмање 21 насумично похватано лице из села Горња Стубица, Орехова Горица, Слани Поток, Дубовец, Кашин, Вугровец. Истог дана усташе су похватале и спровеле у усташке затворе у Загребу 152 особе са подручја котара Доња Стубица и котара Свети Иван Зелина. 24. јануар — Први амерички пилоти пали су у Србију под немачком окупацијом. Оборена су два „либератора“, један на Златибору, и један у Топлици. Један бомбардер, којег су немачки ловци оштетили је принудно слетео између Плочника и Белољина.Групу од 10 пилота спасли су четници Топличког корпуса под командом Милана Стојановића. 27. јануар — У селу Ба завршен Светосавски конгрес, који је био својеврстан одговор четничког покрета на Друго заседање АВНОЈ-а. 27. јануар — Окончана Опсада Лењинграда. Укупно изгубљено око 650.000 живота.
Фебруар
2. фебруар — Битка за Нарву (1944) 10. фебруар — У Kвебеку (Kанада) отпочео осмодневни састанак између председника САД Франклина Рузвелта и председника владе В. Британије Винстона Черчила, на коме су присуствовали британски и амерички начелници генералштабова. На њему је утврђено британско учешће у рату против Јапана и њихова заједничка политика у погледу европских нација. 12. фебруар — Операција Пик 13. фебруар — 34. усташки батаљон извршио је ноћни препад из Госпића на Острвици убили 10 лица, (жене и дјецу), опљачкале стоку и попалиле бајте, подигнуте уз зидове раније попаљених кућа. 17. фебруар — Операција Хајка Немачко-бугарска војна операција против Корпуса Горске гарде, Смедеревског корпуса, Церског корпуса и Мачванског корпуса Југословенске војске у Отаџбини. 27. фебруар — Операција Бура 29. фебруар — Битка код Иста, недалеко од Задра: разарачи Слободних Француза потопили немачки теретњак и корвету.
Март 8. март — Операција Пролеће немачка операција против јединица Југословенске војске у Отаџбини 9. март — У пратњи председника избегличке владе Kраљевине Југославије Божидара Пурића и министра унутрашњих послова, краљ Петар II Kарађорђевић напустио Kаиро и британским авионом одлетео за Лондон. 12. март — Операције Камерјегер 15. март — Масакр у Сремској Рачи је назив за масовно убиство Срба, мештана истоименог сремског села, које су извршили припадници 13. СС Ханџар дивизије немачког Вермахта марта 1944. године 18. март — У Kлесхајму адмирал Миклош Хорти, под јаким притиском воде Трећег Рајха Адолфа Хитлера, пристао на улазак немачких трупа у Мађарску и образовање нове владе. Поседање стратешки важних тачака отпочело је 19. марта а завршено 25. априла 1944. године. 19. март — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника.
24/25. март — РАФ бомбардовао Берлин са 811 бомбардера, изгубио 72. 26. март — Немци разбили јединицу француских герилаца на платоу Жирес. 28 — 29. март — Покољ у поткамешничким селима: дивизија "Принц Еуген" убила 1500-1800 Срба у Цетинској крајини. 29. март — Друга призренска лига тражи од Хитлера "милитаризацију Косова" и исправку граница према Црној Гори и Србији. Формирана је СС дивизија Скендербег. 30. март — Друго савезничко бомбардовање Ниша, и још једно 5. априла. 31. март — Грчка побуна на Блиском истоку: грчке трупе се побуниле против избегличке владе у Египту ("Први чин грчке трагедије").
Април 8. април — 12. мај – Кримска офанзива 10. април — Јединице 3. украјинског фронта после тродневне опсаде ослободиле Одесу. У Вашингтону председник САД Франклин Рузвелт сазвао конференцију шефова америчке службе за Балкан и Блиски исток. Закључено је да се ЈВуО Драже Михаиловића пошаље хитна помоћ у наоружању и у другој ратној опреми. 16. април — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату. 22. април — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ.
Мај
2. мај — Први транспорти мађарских Јевреја стижу у Аушвиц - до јула стиже преко 400.000, што логор чини местом највећег масовног убиства. 5. мај — Савезничко бомбардовање Подгорице. 6. мај — Махатма Ганди је пуштен из притвора после две године, из здравствених разлога - у међувремену, Џинина Муслиманска лига је знатно ојачала и захтева поделу Индије. 9. мај — Црвена армија ослобађа Севастопољ, а три дана касније и цео Крим.
11. мај — Савезници су покренули велику офанзиву против сила Осовине на Густавој линији. 13. мај — Декретом Јосипа Броза основано је Одељења за заштиту народа (ОЗН-а) у Дрвару. За начелника је постављен члан ЦК КПЈ Александар Ранковић, а за његовог заменика Светислав Стефановић Ћећа. 15. мај — У логору Јасеновац убијено 55 Срба из Перушића. Убијено је 42 члана породице Амић и 13 чланова породице Јелинић. Међу убијенима било је 20 жена и 5 деце.
17. мај — Око 250 бугарских војника је заробљено код Лебана - прелазе на страну Брозове НОВЈ, формирана је Бугарска бригада Георги Димитров. 18. мај — Немци се повлаче из Монте Касина у Италији - савезничка Пирова победа. Повлаче се на Хитлерову/Сенгерову линију, која је пробијена 24. маја. 18. мај — Бомбардовање Београда (Пашино Брдо, Котеж, Неимар) и Ниша.
18. мај — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима. 21. мај — Операција Саксонија снаге Вермахта против јединица Југословенске војске у отаџбини. 24. мај — Јосип Броз је донео Уредбу о војним судовима којом реорганизује своје преке војне судове ради ефикасније борбе и прогона својих политичких непријатеља. 25. мај — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. Операција Чумић, снаге Вермахта против јединица Југословенске војске у отаџбини. 30. мај — Операција Ваздушни мост (операција Халијард) највећа је акција спасавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату, а изведена је у Србији од стране авијације САД у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића. Операцијом је спашено више од 500 савезничких пилота, које су Немци оборили изнад Југославије.
Јун 4. јун — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 4. јун — Операција Фолмонд нацистичка офанзива у циљу заустављања и разбијања снага отпора на подручју Мајевице и Семберије. 5. јун — Окончана Битка за Анцио 6. јун — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 10. јун — 13. јун — Операција Зоненвенде 10. јун — 14. јун — Битка за Карантан 13. јун — Битка код Крваве јаруге Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 14. јун — На Вису склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 17. јун — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 20. јун — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 22. јун — Совјетски Савез је покренуо операцију Багратион против немачке групе армија Центар. 30. јун — Усташке власти стријељали 28 талаца у Копривници.
Јул 3. јул — Совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника. 5. јул — Топличко-јабланичка операција
8. јул — Усташе убиле 10 становника подкалничких села (котар Копривница): Беланово Село, Расињица, Сеговина. Убијени су били српске националности. Истог дана запаљено је 9 кућа у оближњем селу Пркос. 12. јул — Убиство 4 српска становника села Кленовац покрај Перушића, укључујући двоје дјеце.
13. јул — Операција Зоненштих 14. јул — Комбиновани начелници штабова одлучују да се искрцају у јужној Француској - Винстон Черчил се залагао за искрцавање код Трста и продор кроз Љубљанска врата према Аустрији и Мађарској. 15. јул — Убиство 10 лица ромске националности из Ловинца у Лици. Злочин се догодио у мјесту Ловинац. 15. јул — Усташе убиле 3 Срба из села Црквена Вес покрај Сесвета. 15. јул — Централни национални комитет Краљевине Југославије (четници) осудили су споразум Тито-Шубашић и затражили оставку Владе у избеглиштву. 16. јул — Први војници Бразилских експедиционих снага стигле у Италију - прва борба у септембру. 16 - 27. 8. - Операција Доппелкопф је немачки покушај контраофанзиве у западној Литванији. 17. јул — Пљачкање и паљење кућа у селу Глобочец покрај Доње Стубице у Загорју. Том приликом усташе су ухватили 3 девојке и одвели их собом. Две девојке су побегле, а једну су силовали. 17. јул — Фелдмаршал Ервин Ромел рањен у Француској када је "спитфајер" митраљирао његова кола. 17. јул — Катастрофа у Порт Чикаго близу Сан Франциска, у експлозији муниције страдало 320 људи. 18. јул — Андријевичка операција (Драуфгäнгер): немачка операција против партизанског мостобрана на Лиму. 18. јул — Јапански премијер Хидеки Тојо подноси оставку - последица пораза на Саипану. 18. јул — Андерсови Пољаци заузели Анкону после једномесечне битке. 19. јул — Американци заузимају Ливорно. 20. јул — Немачки пуковник Клаус фон Штауфенберг је извршио неуспешни атентат на Адолфа Хитлера, бомбом у "Вучјој јами" - лакше је повређен. 21. јул — Битка за Гуам на Пацифику. 22. јул — Завршена Бретон Вудска конференција, тј. Монетарна и финансијска конференција Уједињених нација: делегати из 44 земље договорили оснивање Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда. 22. јул — Концентрациони логор Мајданек у Лублину први је ослобођени већи логор. НКВД га затим користи за пољске герилце лојалне лондонској влади. 22. јул — Званично проглашен Пољски комитет народног ослобођења, познат и као Лублински комитет - совјетска марионетска привремена влада.. 23. јул — Убиство 4 лица од стране усташа у селу Ловинац у Лици, од чега су 3 особе биле жене, а једна је била дете. 25. јул — Усташка полиција у Дарувару ухапсила је 30 грађана. 19 их је осуђено на смрт и стрељано, а остали су упућени у концентрационе логоре 25. јул — Операција Кобра: Американци започињу пробој из Нормандије, Британци и Канађани подржавају Операцијом Спринг. 25. јул — Битка на Таненбершкој линији: још један неуспешан совјетски покушај заузећа Естоније. 26. јул — Битка код Иломантсија је последњи совјетски напад на Финску - неуспех. 27. јул — Лавовски устанак: Пољаци ослобађају град, да би их Совјети затворили. 28. јул — Покољ у Велици: Дивизија Принц Еуген убила најмање 428 Срба у Велици код Плава - освета за неуспех у Андријевичкој операцији. 29. јул — У Београду откривена Илегална штампарија ЦК КПЈ, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић извршили самоубиство. 29. јул — Лавовско-сандомјешка офанзива 29. јул — Совјетске оклопне дивизије у близини Варшаве.
Август