мини|249x249п|Римске рушевине са пророком, дело Ђованија Панинија, 1751. Уметничко културно наслеђе Римског царства послужило је као темељ за каснију западну културу, посебно кроз ренесансу и неокласицизам. Културна баштина, културно наслеђе или културно добро, подразумева добраКултурна добра - Закон о културним добрима која су наслеђена од претходних генерација или која настају у садашњости, а имају специфичну вредност за људе и треба да буду сачувана за будуће генерације. Ова добра најчешће су под режимом заштите, имају симболички значај у свести људи, а са економске стране представљају туристички потенцијал. Културна баштина утиче на идентитет одређеног насеља, региона или државе, а када су у питању објекти Светске баштине они имају посебну вредност за целокупно човечанство.
Подела културне баштине Културна баштина се дели на материјалну и нематеријалну. У материјалну културну баштину спадају: изузетне грађевине (сакралне или световне) споменици материјална уметничка дела У нематеријалну културну баштину спадају: усмене традиције и изрази, језик знања и вештине који се тичу природе и свемира друштвене праксе, ритуали и свечани догађаји извођачке уметности традиционални занати
Културна баштина се такође дели на непокретна и покретна добра. Непокретна културна добра су споменици културе просторне културно-историјске целине археолошка налазишта и знаменита места Покретна културна добра су уметничко-историјска дела архивска грађа филмска грађа и старе и ретке књиге
Надлежне институције Институција која је надлежна за заштиту непокретне културне баштине у Србији је Републички завод за заштиту споменика културе са седиштем у Београду и са подручним заводима у Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици, Косовској Митровици, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Краљеву и Смедереву.
На листи Светске баштине под окриљем Унеско-а налази се (2010. године) 731 локалитет културне баштине. Циљ програма је да попише, именује и чува места од изузетног интереса на основу постављених критеријума. Места која су на листи Светске баштине могу користити средства из Фонда светске баштине под одређеним условима. У Србији постоје четири локалитета на листи Светске баштине: Стари Рас и Сопоћани (од 1979. године), Студеница (од 1987. године), косовски манастири (Високи Дечани од 2004. године, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка од 2006. године) и Ромулијана (од 2007. године). Од 2010. године на прелиминарној листи за упис на листу Светске баштине по критеријумима културних вредности у Србији су Царичин град, манастир Манасија, тврђава у Бачу, Неготинске пивнице и тврђава у Смедереву, а од 2011. године и стећци на локалитету Мраморје у Перућцу код Бајине Баште. Међународне организације као што је Унеско, када је у питању култура, сарађују са националним институцијама у државама чланицама.
Види још Културна добра Србије Непокретна културна добра Србије Покретна културна добра Србије Непокретна културна добра Републике Српске Републички завод за заштиту културно историјског и природног наслеђа Републике Српске Еуропа Ностра
Природно добро Збирка великана српске хемије
Референце
Литература
Спољашње везе Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Завод за заштиту споменика културе града Београда Завод за проучавање културног развитка Србије Споменици културе у Србији Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Управа за заштиту културних добара Црне Горе UNESCO - Cultural Heritage Србија УНЕСКО
*