Калафат () град је у крајњем југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Калафат је трећи по величини град у жупанији Долж. Име је добио (будући да се налази на Дунаву) по термину који означава "мајстора", који је члан бродске посаде, са улогом да поправља бродове и катранише пукотине.Радомир Јовановић: "Велики лексикон страних речи и израза", Београд 2007. године Град Калафат обухвата насеља Басараби, Голенци и Чуперчениј Веки.
Калафат је према последњем попису из 2021. године имао 10.866 становника.
Географија Град Калафат налази се у крајње југозападном делу државе, на самој граници са Бугарском. Град је смештен унутар покрајине Олтеније, мањег, западног дела Влашке. Од првог већег града, Крајове, град је удаљен 90 km југозападно.
Калафат се налази у области западне Влашке низије, на Дунаву, а наспрам бугарског града Видина. Положај града је изузетно повољан, будући да се на овом месту налази раскршће два велика европска коридора, Дунава и Коридора Софија - Крајова.
Територија града заузима површину од 138,05 -{km²}-.
Историја У Калафату се налазио око 1800. године, манастир Св. Аврамија где су непослушни и кажњени духовници били затворени, на епитимији.„Гласник друштва српске словесности” Београд 1874. године
У месту су Турци били укопани на положају према Русима, током тог рата 1853-1854. године. Ту су се одвијале велике битке.„Србски дневник”, Нови Сад 1854. године
Срби у Калафату Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године Године 1852. Срби становници места су свечано обележили рођендан аустријског цара. Организатор славља на којем су били угледни мештани свих нација, био је Јосиф Аврамовић родом из Новог Сада."Србски дневник", Нови Сад 1852. године Трговац из Калифата, Сима Пазарац узео је два егземплара српске историјске књиге о хришћанству у Темишвару 1855. године."Повест о првом васељенском сабору у Никеји држаном 325 године", Земун 1855. године Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.
Купили су Срби у Калафату 1870. године географско-статистичку књигу о Србији. Образован је претплатнички пункт у који су ушли све трговци: скупљач Јосиф Томић (родом из Панчева), Сима Пазарац, Јосиф Аврамовић, Сима Исајловић, Илија Ивановић, Никола Арнаудол, Максим Перовић, Јоца Барјактаревић, Ставра Становић, Сава Јосиповић, Лаза Лазаревић и Коста Узелац.Никола Никшић: "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Нови Сад 1870. године Четири месна претплатника су 1875. године узимали српски часопис "Отаџбину" у Београду.
Познати румунски песник Николае Вуловић (1877—1916) очигледно српског порекла, рођен је у Калафату, умро је прерано, током Првог светског рата. Објавио је две песничке књиге на румунском језику.
Србин радник у једној дрварској фирми у том месту, Велимир Мариновић се истакао 1900. године. Око Божића те године спасао се препливавајући огромни, надошли Дунав, који је сасвим потопио острво Калуди, где је он са другим радницима секао дрва.Цариградски гласник", Цариград 1900. године
Становништво
Калафат је трећи највећи град у жупанији Долж. Према попису из 2021. године у њему је живело 13.807 становника, за 3.529 мање (-20,36%) у односу на претходни попис из 2011. на коме је било 17.336 становника.
Румуни чине већину становништва Калафата, а од мањина присутни су само Роми. Пре Другог светског рата Јевреји су чинили значајан део градског становништва.
Насеља Град Калафат чине четири насеља. Насеље Румунски назив (2011) (2021) Басараби -{Basarabi}- 1.043 883 Голенци -{Golenți}- 539 454 Калафат -{Calafat}- 13.482 10.866 Чуперчениј Веки -{Ciupercenii Vechi}- 2.272 1.604 Град Калафат -{Municipiul Calafat}- 17.336 13.807
Галерија
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Румунији Категорија:Градови у жупанији Долж Категорија:Насељена места у жупанији Долж Категорија:Влашка Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији