Фудбалска репрезентација Холандије () је национални фудбалски тим који представља Холандију на међународним такмичењима и последњих деценија се сматра једним од најјачих фудбалских тимова света. Представља Холандију у мушким међународним такмичењима у фудбалу од 1905. године. Рад мушке националне селекције контролише Фудбалски савез Холандије, управно тело задужено за фудбал у земљи, које је члан конфедерације УЕФА, под окриљем светске организације ФИФА. Већину својих домаћих утакмица Холандија игра на стадионима Јохан Кројф арена, Де Којп, Филипс стадион и Де Гролс Весте.
У свакодневном говору тим се често назива -{Het Nederlands Elftal}- (Холандских једанаест) или -{Oranje}- (Наранџасти), по династији Орање-Насау и њиховим препознатљивим наранџастим дресовима. Клуб навијача ове репрезентације познат је под називом -{Het Oranje Legioen}- (Наранџаста легија).
Холандија је до сада учествовала на једанаест завршних турнира за Светско првенство, при чему је три пута стизала до великог финала — 1974, 1978 и 2010. године, и сва три пута је такмичење завршавала као вицешампион. Такође су забележили једанаест наступа на Европским првенствима, а највећи успех остварили су 1988. године када су освојили титулу на шампионату одржаном у Западној Немачкој. Поред тога, репрезентација је освојила три бронзане медаље на Олимпијским играма — 1908, 1912 и 1920. године. Холандија има дугогодишње и развијено фудбалско ривалство са суседним селекцијама Белгије (Дерби Ниских замаља) и Немачке, као и са јужноамеричком репрезентацијом Аргентине.
Историјат Почеци: 1905—1969 лево|мини|Састав репрезентације Холандије из 1905. године.
Холандија је своју прву међународну утакмицу одиграла у Антверпену против Белгије, 30. априла 1905. године, а фудбалере је бирала петочлана комисија Холандског фудбалског савеза. Након регуларних 90 минута резултат је био нерешен — 1:1. Пошто се утакмица играла за Куп Ван ден Абеле, ушли су у продужетке у којима је Еди де Неве постигао три гола, поставивши коначних 4:1 за Холандију. Међутим, поједини историчари један од тих погодака приписују Вилему Хеселинку.
Године 1908. Холандија је дебитовала на свом првом званичном такмичењу, узевши учешће на Летњим олимпијским играма у Лондону. Освојили су бронзану медаљу пошто су у полуфиналу претрпели пораз од Велике Британије, а затим у утакмици за треће место савладали Шведску резултатом 2:0. На Олимпијским играма 1912. и 1920. године, Холандија је такође такмичење завршавала са бронзаним одличјем, након пораза од Данске, односно Белгије у полуфиналним фазама такмичења.
мини|Фудбалери Холандије излазе на терен пред дуел са Швајцарском на Светском првенству 1934. године.
Холандија је стигла до полуфинала и на Летњим олимпијским играма 1924. у Паризу, након победа над Румунијом и Ирском. У полуфиналном окршају су испустили предност од једног гола, који је постигао Кес Пијл, и на крају изгубили са 2:1 од Уругваја. То их је по четврти пут одвело у борбу за треће место, где су након поновљене утакмице претрпели пораз од Шведске.
Након што су елиминисани већ у првом колу на Летњим олимпијским играма 1928. на домаћем терену, Холанђани су одлучили да пропусте премијерно Светско првенство 1930. године због превисоких трошкова путовања из Европе у Јужну Америку. Национални тим је свој деби на Мундијалима забележио 1934. године, када су одмерили снаге са Швајцарском. Кик Смит је остао упамћен као први стрелац за Холандију у историји Светских првенстава, али је његов тим елиминисан одмах на старту пошто је Швајцарска славила резултатом 3:2. Други узастопни наступ на Светском првенству 1938. такође је завршен елиминацијом у првом колу, овога пута након пораза од Чехословачке.
Након завршетка Другог светског рата, Холандија је успела да се квалификује за само два међународна турнира пре почетка седамдесетих година: за Летње олимпијске игре 1948. у Великој Британији и Летње олимпијске игре 1952. у Финској. Оба пута су претрпели ране елиминације — 1948. су изгубили од домаћина турнира, док их је 1952. године зауставио Бразил.
Тотални фудбал током 1970-их и прва златна генерација Током 1970-их година, репрезентација је усвојила стратегију тоталног фудбала (), чији је пионир био Ајакс, а коју су на терену предводили плејмејкер Јохан Кројф и са клупе селектор националног тима Ринус Михелс. Холандија је тада направила огроман искорак, квалификовавши се за два узастопна финала Светског првенства у тој деценији. Карлос Алберто Торес, капитен бразилског тима који је освојио Светско првенство 1970., изјавио је: „Једини тим који сам видео да ради ствари другачије била је Холандија на Светском првенству 1974. у Западној Немачкој. Од тада ми све изгледа мање-више исто... њихов стил игре у којем су се играчи стално ротирали као на вртешци био је невероватан за гледање и чудесан за сам фудбал.”
мини|Састав Холандије пре почетка утакмице у којој су поражени резултатом 1:2 од Западне Немачке у финалу Светског првенства 1974.
Године 1974, Холандија је у другој групној фази савладала и Бразил и Аргентину, пласиравши се у финале по први пут у својој историји. Међутим, у финалном окршају у Минхену претрпели су пораз од Западне Немачке, иако су повели са 1:0 раним поготком Јохана Нескенса из једанаестерца, пре него што је иједан немачки фудбалер уопште успео да додирне лопту. Ипак, изједначење Немцима донео је Паул Брајтнер такође из пенала, а победоносни гол Герда Милера обезбедио је титулу домаћину.
На Европском првенству 1976. године, Холандија је забележила свој дебитантски наступ на континенталним шампионатима. У полуфиналу их је након продужетака савладала Чехословачка. Холандија је на крају заузела треће место пошто је у утакмици за бронзу, такође након продужетака, победила домаћина Југославију.
Године 1978., Холандија је изборила пласман на Светско првенство у Аргентини. Јохан Кројф је донео одлуку да не путује на овај шампионат због покушаја киднаповања њега и његове породице који се нешто раније догодио у њиховом дому у Барселони, ставивши безбедност и добробит својих најближих испред фудбала. Наступ је одбио и Вилем ван Ханегем, након што је његов саиграч из АЗ-а Хуго Ховенкамп морао да се повуче због повреде, али и због сукоба који је имао са холандским селектором Ернстом Хапелом. Упркос томе, костур тима и даље су чинили асови са претходног Мундијала као што су Јан Јонгблод, Роб Ренсенбринк, Јохан Нескенс, Вим Сурбир и Руд Крол. Након што су групну фазу завршили као другопласирани у групи 4 иза Перуа, у наставку су забележили тријумфе против Аустрије и Италије, чиме су заказали финални окршај са домаћом Аргентином. Меч је почео контроверзама пошто су Аргентинци оспоравали гипс који је Рене ван де Керкхоф носио на зглобу руке, а након регуларног дела отишао је у продужетке. Холандија је на крају поражена резултатом 3:1, након што су мрежу затресли Марио Кемпес (два пута) и Данијел Бертони.
1980-е: Пад пре успона на европски трон Европско првенство 1980. било је последње такмичење на које се пласирала генерација која је играла тотални фудбал. Упркос томе што је формат турнира те године проширен, Холанђани нису успели да прођу групну фазу пошто су завршили иза Чехословачке због слабије гол-разлике.
Ветерани попут Крола и Ренсенбринка су се убрзо након тога повукли из репрезентације, а Холандија је упала у једну од највећих криза у својој историји. Пропустили су Светско првенство 1982. у Шпанији, Европско првенство 1984. у Француској и Светско првенство 1986. у Мексику. Континентални шампионат у Француској су пропустили на невероватан начин, због мањег броја постигнутих голова, након што је Шпанија у последњем колу квалификација савладала Малту са чак 12:1. Иако су оба тима имала идентичну гол-разлику (+16), Шпанија се квалификовала јер је постигла два гола више од Холандије. Током квалификација за Мундијал 1986. Холандија је заузела друго место у групи и изборила бараж против суседне Белгије. Након пораза у првом мечу у Бриселу од 1–0, у реваншу у Ротердаму су имали предност од 2:0 све до неколико минута пре краја. Погодак главом који је Жорж Грин постигао у 84. минуту донео је Белгијанцима пролаз на Светско првенство захваљујући правилу гола у гостима, чиме је Холандија поново елиминисана.
мини|усправно|Пехар шампиона Европе из 1988. године изложен у Амстердаму.
мини|усправно|Ринус Михелс
Ринус Михелс се вратио на клупу, заједно са својим техничким помоћником Нолом де Ројтером, како би предводио тим на Европском првенству 1988. у Западној Немачкој. Након пораза у првом колу групне фазе од Совјетског Савеза са 1:0, Холандија је успела да се пласира у полуфинале победама над Енглеском са 3:1 (уз хет-трик Марка ван Бастена) и Републиком Ирском са 1:0. У полуфиналу, Ван Бастен је постигао победоносни гол против домаћина у 89. минуту, чиме је елиминисана селекција Немачке. Холандија је тријумфовала у великом финалу реванширавши се Совјетском Савезу, а стрелци су били Руд Гулит поготком главом и Ван Бастен спектакуларним волејем. То је био први велики трофеј за холандску репрезентацију у историји.
Холандија је била један од главних фаворита уочи почетка Светског првенства 1990. у Италији, али су у групној фази у којој су играли са Енглеском, Египтом и Републиком Ирском приказали бледе партије. Након што су завршили такмичење са потпуно идентичним учинком, Холандија и Република Ирска су жребом одлучивали ко ће заузети друго место. Холандија је извукла тежег ривала у осмини финала — селекцију Западне Немачке, док се Ирска састала са Румунијом. Меч против Западне Немачке остао је углавном упамћен по инциденту са пљувањем у којем су учествовали Франк Рајкард и Руди Фелер, а Холандија је поражена резултатом 2:1.
Након тога, тим је стигао до полуфинала на Европском првенству 1992. у Шведској. Елиминисао их је каснији шампион Данска, пошто је Петер Шмајхел одбранио ударац Ван Бастена у пенал-серији. То је било последње велико такмичење за Ван Бастена, који је убрзо након тога претрпео тешку повреду зглоба и коначно се повукао из фудбала у 30. години, 1995. године. То је уједно био и последњи мандат Ринуса Михелса, који се вратио да још једном предводи национални тим, а по завршетку турнира је окончао своју тренерску каријеру.
Дик Адвокат је преузео репрезентацију од Михелса, уз првобитни договор да ће га наредне године заменити Јохан Кројф. Међутим, пошто су преговори између Кројфа и савеза пропали, Адвокат је остао на позицији селектора за Светско првенство 1994. у Сједињеним Америчким Државама. На овом Мундијалу Холандија није могла да рачуна на повређеног Ван Бастена, док је Руд Гулит такође пропустио турнир због сукоба са селектором; Денис Бергкамп је предводио напад постигавши три гола, а Холандија је стигла до четвртфинала, где је у сјајном мечу поражена од каснијег шампиона Бразила резултатом 3:2.
Друга златна генерација: 1996—2014 мини|Холандија на утакмици Европског првенства 1996. против Шкотске на стадиону Вила Парк у Бирмингему.