МДМА

МДМА, генеричко име метилендиоксиметамфетамин, познат и као екстази, у жаргону „ексер“, је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је слично допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 -{mg}- почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује od 3 do 5h.

Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.

Популарност Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом. Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.

Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985], Приступљено 11. 4. 2013.E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Приступљено 2011-06-11.

Штетне последице

Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже жен-шен, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users"

Ментални поремећаји

По свом саставу „екстази“ је сличан амфетамину и мескалину, па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне „креације“. Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.

На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су индивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају: страх, депресивност слусне и видне халуцинације токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксикације предиспониране да оболе од неке душевне болести

Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију).

Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристични по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.

Поремећаји раста

Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.

Смртни исходи такође су зле последице интоксикације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарицима.

Акутне интоксикације од страха до психичког слома Акутна интоксикација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се соматским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне. Пролонгирана интоксикација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми. Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксикација малом дозом супстанце (50 - 150 -{mg}-) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге. Акутна интоксикација средње великим дозама (250 - 300 -{mg}-) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу. Визуелне „искривљености“ манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су „хај“. Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести. Акутна интоксикација великим дозама (300 - 400 -{mg}-) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.

Доминирају следећи симптоми : анксиозност која често прераста у панику (праћену убрзаним срчаним ритмом ) психотична реакција параноидност и агресивност. Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве „слога“ или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...

Пролонгиране интоксикације губитак менталне бистрине Пролонгиране интоксикације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености. Могу се издвојити следећи симптоми: промене расположења емоционалну нестабилност анксиозност депресивност и теже менталне поремећаје типа психоза, које су праћене параноидношћу и насилничким понашањем.

Пролонгирана интоксикација малим дозама праћења је блажом психопатијом: губитак менталне бистрине и прибраности ментална конфузија нерасположење губитак мотивације дезоријентација заборавност и оштећење памћења.

Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.

Референце

Литература

</ref> | elimination_half-life = (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h<ref name="Toxnet MDMA">

David Pearce – "Utopian Pharmacology: Mental Health in the Third Millenium: MDMA and Beyond" (2008). Earth Erowid – "Do Antioxidants Protect Against MDMA Hangover, Tolerance, and Neurotoxicity?" Erowid Extracts (2001). Marsha Rosenbaum, Rick Doblin – "Why MDMA Should Not Have Been Made Illegal " SAGE Publications (1991). Nature News – "Ecstasy Could Augment the Benefits of Psychotherapy" (2008). Nature News – "Party drug could ease trauma long term" (2010). Reuters Health – "Ecstasy May Help PTSD Victims Get Better" (2009). The Economist – "Agony and Ecstasy: Ecstasy May Be Good For Those Who Can’t Get Over Something Truly Horrible" (2008). New Scientist – "Ecstasy's Long-Term Effects Revealed" (2009). Matt Palmquist Miller-McCune – "The Ecstasy and the Agony" (August 2009). Advisory Council on the Misuse of Drugs (ACMD) – "MDMA (Ecstasy): A Review of its Harms and Classification Under the Misuse of Drugs Act 1971" UK Home Office (2009). National Institute on Drug Abuse (NIDA) - InfoFacts – "MDMA (Ecstasy) " (August 2008).

Спољашње везе

Lečenje zavisnosti od ekstazi

Категорија:Дроге Категорија:Хетероциклична једињења кисеоника Категорија:Хетероциклична једињења (2 прстена) Категорија:Супституисани амфетамини Категорија:Еуфоријанти

Źródło i licencja