Карановац (Миросавац) је насељено мјесто и мјесна заједница у општини Петрово, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 1090 становника.

Географија Налази се на лијевој страни ријеке Спрече. Смјештен је на сјеверним падинама Острвице, односно планине Озрен. Од Петрова је удаљен 12, а од Добоја 18 километара.

Назив Насеље је у прошлости носило назив Миросавац које је добило по цркви Миросавки. Црква је у вријеме османлијске владавине разорена заједно са насељем. О настанку садашњег назива постоје два предања. Према првом, Миросавци су након страдања постали тужни, односно карни, те су по томе добили садашњи назив. Према другом предању, Миросавци су разарањем „завијени у црно“, те су прозвани Карановци према турцизму „кара“ (црно). Исто предање каже да су Турци камен порушене цркве одвукли у Грачаницу за градњу тамошње џамије.

Историја Карановац је на почетку Другог свјетског рата бројао 75 домаћинстава, из којих је 76 становника одведено у концентрационе логоре. Највећи број становника је страдао у усташком логору Јасеновац. Поред овога, 18 житеља је страдало у одбрани насеља које је у више наврата током Другог свјетског рата уништавано. Током распада Југославије, страдало је 19 становника Карановца. Карановац се од 1961. до 1992. године налазио у саставу општине Грачаница. У прошлости је у Карановцу постојало 7 воденица, а сада само једна (Симића млин) која је према подацима из 2011. стара око 200 година.

Култура Парохија Карановац припада парохији карановачко-сочковачкој Српске православне цркве. Садашњи храм Српске православне цркве је посвећен Светом пророку Илији. Изградња цркве Светог Илије је започета 2001, а завршена 2007. Током 1993/94. становници су изградили привремену капелу од дрвета, која је 2005. изгорила.

Старија црква „Миросавка“ се помиње у Источнику Српске православне цркве из 1894. године. Запис о цркви Миросавки је направио свештеник Митар Поповић из Бољанића када је 1894. обилазио цркве и црквишта озренског подручја. Ту је записано да су се остаци цркве Миросавке налазили на узвишењу окруженом гробљем, између Мале и Велике Прење. Записано је и да је цркву Миросавку порушио Ризван бег из Грачанице, који је од тог камена сазидао кулу у Грачаничком пољу, да би посље његове смрти камен био употребљен за изградњу џамије у Грачаници. У истом документу је записано да се на камену изнад улаза у џамију и подзиду налазио натпис на црквенословенском, те да је локално муслиманско становништво у више наврата кречило камен. Пошто би креч након наког времена отпао, камење са натписима на црквенословенском је избрушено. У Источнику из 1894. је забиљежено је да је приликом ископавања пронађен ћуп са кованим новцем и печат цркве миросавачке са ликом преподобног Лазара, који је касније продат у Броду.

Споменици У насељу се налази споменик страдалима из Другог свјетског рата, а у изградњи је споменик посвећен пострадалима током распада Југославије.

КУД Озрен Културно-умјетничко друштво Озрен (Карановац) је основано 1952. године.

Образовање Основна школа у Карановцу је подручно одјељење Основне школе „Свети Сава“ у Какмужу. До школске године 1998/99, подручно одјељење је припадало Основној школи „Петар Петровић Његош“ у Бољанићу. Обнова школе је завршена 22. октобра 1999, а настава се током обнове одржавала у Дому културе.

Привреда Становништво се највише бави узгојем пилића на приватним фармама. У Карановцу постоји неколико пилана за прераду трипца као и производња столица. Такоѓе постоји и фирма за производњу готових производа од лима а намјењених извозу.

Саобраћај Кроз Карановац пролази жељезничка пруга на линији Жељезница Републике Српске.

Становништво У насељу према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године живи око 1.100 становника у 367 домаћинстава.

Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 1.111 946 904 671 Југословени 27 57 Хрвати 10 7 8 11 Муслимани 6 10 8 9 Црногорци 2 Македонци 1 остали и непознато 22 8 12 3 Укупно 1.176 1.030 933 694

Презимена Најстарија презимана су Марушић, Трифковић, Лазаревић и Ђурић. Најчешће славе у Карановцу су Никољдан и Ђурђевдан. У мањем обиму се слави Свети Игњатије, Јован Крститељ и Архиђакон Стефан. Марушић Трифковић Лазаревић Ђурић Симић

Референце

Види још Општина Петрово

Категорија:Насељена места у Петрову Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини