Комуникација Вишеград – Сарајево, као и цела источна Босна, била је у надлежности Трећег корпуса НОВЈ. Овај корпус међутим био је веома ослабљен услед непрекидних офанзива током 1944. и одвајања снага за борбе у Србији. Проводећи наређење Врховног штаба НОВЈ од 9. октобра, штаб Трећег корпуса НОВЈ наложио је 27. дивизији да изврши темељно рушење и ометање саобраћаја на комуникацији Вишеград – Сарајево. Штаб 27. дивизије решио је да задатак изврши на тај начин што ће се прво заузети Рогатица, а онда овладати друмом између Вишеграда и Соколца, да би се на њему могла несметано извршити темељита рушења. После тога, намеравао је да предузме напад на непријатељеве посаде у долини Праче ради рушења железничке пруге и друма.

Још у току борби за Србију, 10. октобра 1944. године, команда Југоистока је обратила пажњу командама Групе армија Е и Друге оклопне армије да морају имати у виду да пут и железничка пруга Босански Брод - Сарајево - Рогатица односно Вишеград - Ужице „могу играти пресудну улогу за снабдевање Групе армија Србија и Групе армија Е"Ратни дневник команде Југоистока, 10. октобар - Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII (немачки документи), књига 4 , Војноисторијски инстутут, Београд - прилог 1. Саобраћајница Вишеград – Сарајево са немачке стране била је у надлежности 5. СС брдског корпуса. Овај корпус такође био је знатно ослабљен услед издвајања трупа за борбе у Србији и Далмацији и услед распадања 13. СС дивизије. На наведеном правцу у октобру 1944. године били су распоређени делови 8. домобранске посадне и 1. усташке бригаде (здруга). Према подацима до којих су дошли партизански обавештајци, у Рогатици су биле главнине 2. и 3. бојне "Првог усташког дјелатног здруга“ (Црне легије) - укупно око 1.700 војника, подофицира и официра, а у Соколцу и Подроманији по чета из 1. бојне тог здругаЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV,. књига 30, документ 21 - Извештај обавештајног одсека штаба 3. корпуса обавештајном одељењу Врховног штаба, 5. 10. 1944..

Први напад на Рогатицу 20. романијска бригада била је активна на подручју Романије од 16. октобра. По пристизању 16. муслиманске бригаде, штаб дивизије испланирао је напад на Рогатицу за 22. октобар у 4 сата ујутро. У њему је требало да учествују обе бригаде. Штабови бригада примили су наређења 21. октобра, и покренути су маршеви ради досезања полазних позиција за напад.

Међутим, у току 21. октобра ситуација у Рогатици се знатно изменила. Тог дана из Сарајева је у Рогатицу 7. допунски батаљон 7. СС дивизије и чета 105. СС извиђачког батаљона 5. СС корпуса. Ове јединице имале су задатак да изврше препад на Вишеград који су од 9. октобра држале мање снаге 37. дивизије НОВЈ, и тако обезбеде прихват „Претходници Шојерлен“. С друге стране, већи део снага НДХ из Рогатице послат је истог дана у супротном правцу, према Травнику, услед кризе коју је изазвао напад Петог корпуса НОВЈ на Травник.

Обавештен од извиђача о пристизању јаче немачке групације, штаб 20 романијске бригаде одустао је од напада: Међутим, пошто није било међусобне радио-везе, 16. муслиманска бригада напала је на свом сектору 22. октобра у 4 ујутро. Њен Први и Трећи батаљон, извиђачка чета, топовски вод и чета Четвртог батаљона напали су на сам гарнизон. Други батаљон употребљен је за рушење друма и обезбеђење напада са правца од Вишеграда, док је Четврти батаљон (без чете) задржан у селу Шаторовићима ради заштите позадинских јединица и осигурања напада од Жепе. Батаљони 16. бригаде савладали су истурена обезбеђења, да би били заустављени на утврђеној линији унутрашње одбране. Пошто нису успели да наруше одбрану, и пошто је изостао напад 20. романијске, након неколико сати напад је обустављен, и јединице су се извукле из борбеног додира.

Немачка борбена група кренула је 23. октобра из Рогатице у правцу Вишеграда. У току дана стигла је до рејона између Стрмца и Пешурића, око 10 km источно од Рогатице. Ту се зауставила, наишавши на порушен пут и мање делове 16. муслиманске бригаде.

Штаб 27. дивизије тих дана примио је више нетачних информација са терена. Према извештају 20. романијске бригаде, немачка групација пристигла је у Рогатицу из Вишеграда, док је у ствари било супротно. Било је такође непотврђених и нетачних информација о избијању Немаца у Горажде, из чега је штаб дивизије закључио да се можда ради о претходницама Групе армија Е. Због тога је наредио да се два батаљона 16. бригаде рокирају на пут Рогатица - Соколац, западно од Рогатице. Такође је упутио оштру критику штабу 20. бригаде због самовољног одустајања од напада.

Примивши к срцу ову критику штаб 20. бригаде послао је самоиницијативно два своја батаљона (Први и Трећи) у изненадни напад на Рогатицу 24. октобра изјутра. Пошто су Немци били напустили Рогатицу наступајући према истоку, у самом месту затекле су се само две чете усташа из "Првог усташког дјелатног здруга“ (Црне легије) и око 50 жандарма (укупно око 440 војника, подофицира и официра)Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV,. књига 31, документ 175 - Бојна релација 1. усташког дјелатног здруга, 23. 12. 1044. године, . Постигавши изненађење, батаљони 20. бригаде су за кратко време они су овладали Луњом и Захридом, најјачим упориштима у систему одбране. Главни посао ту су обавиле бомбашке групе. Изненађена одбрана брзо је попустила, и цела посада се распршила: једни су се извлачили према Жепи (где се налазила чета усташа), а други ка долини Праче, трпећи у том бежању знатне губитке и остављајући теже наоружање и сву опрему и велике количине хране у складиштима (3 митраљеза, 2 лака минобацача, 1.000 мина за минобацаче, 500 топовских граната, радио-станицу и друго). У борбама за Рогатицу батаљони 20. бригаде су имали само 4 рањена борцаЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 30, документ 75. Према бојној релацији Првог дјелатног здруга, усташе су имале 6 мртвих и 10 рањених, док је у извештају жандармеријског заповједништва из Горажда од 26. 10. 1944, наведено је да је у тим борбама погинуло 28 усташа и 14 жандарма, а да је нестало 46 жандармаЗборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том IV. књига 31, документ 175. Извештаји јединица НДХ познати су по знатном умањивању властитих губитака и преувеличавању противничких.

Борбе на Романији Обавештен о заузимању Рогатице, још истог преподнева штаб 27. дивизије наредио је да се 20. романијска бригада прикупи западно од града (у селима Враголови, Кукавице и Месићи) и да предузме напад долином Праче ради потискивања усташких посада из ње и рушења друмова и железничке пруге између станица Месићи и Реновица. Истовремено је 16. муслиманској бригади дао задатак да са делом снага остане у рејону Рогатице ради рушења путева, а да два батаљона упути на немачку колону на друму за Вишеград.

Покрети јединица почели су увече 24/25. октобра. Батаљони 16. бригаде16. бригаде избили су на Сјемећ рано изјутра, али нису наишли на непријатеља јер је немачка колона још претходног дана неометано стигла у Вишеград, где је наишла на порушени мост преко Дрине. Одмах су приступили рушењу друма (пропуста, мостића, подзида) и обарању великих стабала на њега. На другој страни, у долини Праче, 20. бригада је употребила два батаљона за извођење рушења на железничкој прузи код станица Бања Стијена и Судићи, а са дуга два батаљона кренула у напад на утврђења уз пругу. Без већих тешкоћа они су разбили снаге НДХ (око 130 жандарма и непознат број усташа) и заузели Реновицу и Прачу. Један оклопни воз који је учествовао у одбрани тих станица био је присиљен да се повуче према Сарајеву.

Заузимањем Рогатице и Праче, 27. дивизија НОВЈ је дошла у прилику да несметано врши рушења на друму Вишеград - Рогатица -Соколац и на жељезничкој прузи Вишеград - Сарајево. Да би проширио акцију рушења и на друм који од Горажда води према Сарајеву, штаб 27. дивизије наредио је да 16. муслиманска бригада с делом снага заузме Горажде. Она је са два батаљона и извиђачком четом, који су 26. октобра кренули из Рогатице, увече тог дана лако савладала групу од око 200 милиционера из Санџака, који су запосели ту варошицу када су је напустиле јединице 37. санџачке дивизије НОВЈ. При томе су батаљони 16. бригаде без губитака заробили 20 непријатељских војника с оружјем.

У то време је трећа бригада 27. дивизије, 19. бирчанска, долазила преко Кладња и Олова (у које је ушла уз слабије борбе са милицонерима и зеленокадровцима) у састав дивизије. С њом је дошао начелник штаба 3. корпуса пуковник Перо Косорић. Још 24. октобра штаб дивизије предвиђао је да та бригада прво овлада Соколцем, а онда да крене ка Црвеним стијенама на Романију. Међутим, командант корпуса Владо Поповић сматрао је да је боље прво заузети Црвене стијене. Зато ју је начелник штаба корпуса оријентисао ка масиву планине Романије. Изјутра 27. октобра она је кренула из села Ракова Нога и после дугог марша увече тога дана из покрета је напала посаду (делове 1. бојне Првог усташког здруга). Постигла је потпуно изненађење. Иако су се налазили у фортификацијски потпуно уређеним отпорним тачкама, које су биле заштићене жичаним препрекама, усташе су после краћег отпора напустиле ровове и бункере на Црвеним стијенама и повукле се према Мокром, да би избегли уништење.

На губљење тог упоришта штаб 5. СС корпуса је одмах реаговао. 27. октобра, на Пале су стигла две усташке бојне које су претходно учествовале у неуспешном противнападу против снага 5. корпуса НОВЈ у рејону Травника. Већ изјутра 28. октобра упућена је главнина 3. бојне Првог здруга према том најчувенијем положају на Романији. До пада мрака усташе су потиснуле 19. бирчанску бригаду на линију Стари Град - Зелена Вода. После краћег предаха, она је предузела ноћни противнапад на Црвене стијене. После више неуспешних покушаја збацивања усташа са тог положаја током ноћи, борба је настављена и наредног дана. 29. октобра су положаји на Црвеним стијенама три пута прелазили из руке у руку. У тим борбама су јединице 19. бирчанске бригаде имале 14 мртвих и 22 рањена борца. Током 29. октобра усташе су добиле појачање, тако да ни ноћни напад 19. бригаде 29/30. октобра није успео. 30. октобра напад је обустављен ради ангажовања 19. бирчанске бригаде у нападу на Соколац.

И поред успеха на Црвеним стијенама, ситуација усташке посаде у Соколцу била је тешка. Распоредом и борбом јединица 19. бирчанске бригаде на Романији ово усташко упориште нашло се изоловано. Да би се решио те претње, посади је у току ноћи 29/30. октобра наређено (2. бојни Првог здруга) да већим делом снага изврши препад на 19. бригаду на Романији. Та усташка група, која је кренула из Соколца, упала је у распоред 19. бирчанске бригаде, и то на месту на Равној Романији гдје су се налазили штаб бригаде (с којим су били начелник штаба 3. корпуса и заменик команданта 27. дивизије) и позадинске јединице. Услед небудности обезбеђења, постигнуто је пуно изненађење. Усташе су се кроз шуму неопажено провукле и налетеле на уснуле борце и старешине приштапских јединица и штаба бригаде. „Развила се огорчена борба прса у прса“ - забележено је у дивизијском операцијском дневнику. „Борбу су углавном водили приштапски делови борећи се на живот и смрт, док је интервенција батаљона касно уследила. У тој борби бригада је имала тешке губитке од 10 мртвих и 12 рањених, а изгубљен је већи дио бригадне коморе, 1 топ, 2 лака бацача, 1 ПИАТ (), радио-станица и радио-апарат, као и бригадна архива. Бригада је имала и 60 несталих, већином новомобилисаних бораца.