десно|безоквира|257x257п 1736. је била проста година.
Догађаји
Јануар
јануар — Побуна у капетанату Шид у Подунавској граници. јануар — Управник Баната ген. Хамилтон затражио да се дозволи врбовање Личана и Примораца за насељавање у Банат - многи Личани и Крбавци продају стоку, земљу па и војне чинове. јануар — Надир Афшар одржао курултај на Муганској равници: пристали су на предлог да постане нови владар Ирана, уместо малог Абаса III, што је крај сафавидске династије. Надир захтевао да се сунитске праксе прихвате као легитимне. 26. јануар — Станислав Лешћински абдицира са пољског престола, чиме Аугуст III остаје неспорни владар Пољске. Станислав на пролеће напушта Кенигсберг и настањује се у замку Меудон у Француској.
Фебруар
фебруар — Сељаци, Срби и део Хрвата, побунили се на спахилуку Нуштар. 12. фебруар — Лотариншки војвода Франц Стефан се жени за аустријску принцезу Марију Терезију (владарски пар 1740-65). Ово је почетак владарског дома Хабсбург-Лотхринген, који ће владати Светим римским/Аустријским царством до 1918. 20. фебруар — Побуна српских сељака на спахилуку Вуковар, источно од Вуке - вође су биле у тамници годину дана, сељаци су добили неке олакшице.
Март
8. март — Надер-шах Афшар је крунисан за шаха Ирана (до 1747), сматрају га једним од највећих владара те земље. Афшаридска Монархија траје до 1796. март — Српски сељаци се побунили на спахилуцима Илок и Земун, интервенисала војска из Петроварадина и Београда. Двор ће касније упутити комисију да испита узроке немира у Славонији и Срему.
Април
4. април — Пера Сегединац погубљен на точку у Будиму, због вођства у побуни. април — Нишки мухафиз Нишанџи Бећир-паша упућен за заповедника Крима, а у Ниш у мају стиже босански валија Абдулах-паша Мухсинзаде. 14. април — Немачки авантуриста Теодор вон Неухоф крунисан за краља Корзике, пошто је прошлог месеца стигао с нешто војне помоћи - у почетку има успеха, напушта острво у новембру да би тражио помоћ али ухапшен је у Амстердаму. 14. април — Портеоусови нереди у Единбургу: избијају након погубљења једног кријумчара, капетан гарде Портеоус наређује да се пуца у масу - осуђен је на смрт и на крају линчован у септембру.
Мај
4. мај — Цар Карло VI и зет Фрањо су закључили тајни уговор: Фрањо ће се одрећи Лорене у корист бившег пољског краља Лешћинског, а добиће Тоскану (1737). 26. мај — Битка код Ацкије: Французи и индијански савезници поражени од Чикасава на североистоку дан. Мисисипија.
Јун
7. јун — Нова јапанска ера је Генбун ("првобитна уљудност", до 1741). Од ове године у Јапану почиње пракса постављања имена ере на новац. 8. јун — Сијукси код Шумског језера масакрирали групу француских језуита и трговаца. 12. јун — Руско-турски ратови: Руси на јуриш заузели Перекоп. 19. јун — У Финској, под вођством Пјера Лоуиса Маупертуиса и уз помоћ Андерса Целсиуса започиње експедиција коју је организирала Француска академија наука, а којој је циљ одредити степен географске ширине. 24. јун — У Великој Британији је на снази Закон о вештичарењу, којим су криминализоване оптужбе за вештичарење и магију. 28. јун — Руско-турски ратови: Руси на челу са Минихом заузели престоницу Кримских Татара Бахчисарај - град је изгорео, укључујући хански дворац - ова руска војска се током лета због исцрпљености враћа у Перекоп па Самару. 30. јун — Руско-турски ратови: Руске снаге на челу са Ласијем заузимају након опсаде турску тврђаву Азов.
Јул
28. јул — Млетачки Сенат је, због ратне опасности, допустио православнима у Далмацији да изаберу владику - али надбискуп Вицко Змајевић је исходио повлачење дозволе, чак ће уследити рушење неколико православних цркава а Срби ће се почети селити у Аустрију.
Август
6. август — Руско-аустријски споразум: Аустрија се обавезује да ће заузети Босну, Албанију до ушћа Дрима, Влашку до Браиле и Молдавију до Прута. Аустријска војска се окупља код Смедерева, у очекивању рата са Османским царством. 12. август — Велики пожар у руској престоници Санкт Петербург, страдало 2.000 зграда и неколико палата.
Септембар
13. септембар — Утврда Чељабинск основана на мету башкирског села Силабе, како би чувала пут према Оренбургу од башкирских напада. 24. ептембар — Мир између Османског царства и Персије: Османлије препуштају Кавказ, признат је Надир-шах. 29. ептембар — У Великој Британији је на снази Закон о џину: увођењем пореза се жели смањити потрошња али долази до нереда - слабо спровођени закон опозван 1743.
Октобар
2. октобар — Синод на планини Либан: оци Маронитске цркве одобравају (арапски) текст канона, чију је латинску верзију донео папин легат Ђусеппе Симоне Асемани. Успостављена је хијерархијска организација цркве. октобар — Близу Ногалеса у Мексику, на ранчу званом Аризона, откривено сребро у виду великих плоча и лопти - трагачи ускоро долазе али их војска спречава. октобар — Издат ферман органима власти између Ниша и Подгорице о репресији непослушних - брдска племена, нарочито Васојевићи, одбијају плаћање харача, у Колашину је раније пала једна турска глава; немири су и у пиротском крају, повереницима Порте одбијају откуп жита.
Новембар
новембар — Покрет колона у приморској млетачкој Далмацији: сељаци Каштела и задарске околине ускратили плодове поседницима земље - власти ће тек 1739. позатварати вође. новембар — Исељавање из Босне у Карловачки генералат: Теодор Малбаша прешао са 100 српских породица. новембар — Руско-турски ратови: пошто је већи татарски одред пробио Украјинску линију, пљачкају околна села.
Децембар
7. децембар — Уз учешће Беџамина Франклина, у Филаделфији основана прва посвећена добровољна ватрогасна бригада у Америци. децембар — Војвода Хилдбургсхаусен стигао у Крижевце, задужен од цара да смири ситуацију у Вараждинском генералату и истражи притужбе. Након ових немира, најутицајнија особа међу официрима у генералату је кап. Петар Љубојевић.
Кроз годину
Бивши велики везир Али-паша Хећимоглу долази први пут за намесника у Босну (до 1740). У земљи је 1736-37. глад због временских непогода. Кнез-надбискуп Маинза Филип Карл вон Елтз-Кемпеник купио добро Вуковар, на коме ће касније бити изграђен Дворац Елтз. Митрополит Вићентије Јовановић склопио уговор са Емануилом Козачинским, новим руководиоцем школе у Карловцима. Ове године је изведена и трагедија Козачинског "о смерти Уроша Пјатаго, посљедњаго царја сербскаго" (објављена 1798. у преради Јована Рајића). У Београду има 400 немачких породица и још нешто других националности из Аустријског царства. У Београду банкротирала пивара браће Кепиш - дозвољено прављење пива свакоме ко плати 15 гроша по акову, у граду има још три пиваре. Обновљен живопис у манастиру Драчи код Крагујевца. На Фрушкој гори почиње градња цркве манастира Јазак (до 1758), подижу се и зграде манастира Грабовац код Сексарда (до 1741). Обновљен је и проширен манастир Подмаине код Будве. У Јерусалиму пронађено Асеманијево еванђеље, глагољски кодекс из раног 11. века. Основан Сан Хосе, данас главни град Костарике.
Рођења
Смрти
Април
21. април — Еуген Савојски, аустријски војсковођа
Септембар
16. септембар — Габријел Фаренхајт, немачки физичар. (*1686)
Децембар
__NOTOC__
Категорија:1730-е