Данска () држава је у северној Европи. Део је Краљевине Данске и најјужнија нордијска земља. Налази се југозападно од Шведске, јужно од Норвешке и северно од Немачке са којом се и граничи. Између је Северног мора на западу и Балтичког мора на истоку. Главни и највећи град је Копенхаген.
Данска је развијена земља са напредном привредом и високим приходима, животним стандардом и снажном политиком социјалне заштите. Данска је један од бројних међународних организација, међу којима су НАТО, Нордијски савет, Организација за економску сарадњу и развој, ОЕБС, Савет Европе и Уједињене нације, а такође је део шенгенске зоне. Данска одржава блиске политичке, културне и језичке везе са својим скандинавским суседима. Политички систем Данске, који наглашава широки консензус, сматра се као скоро савршено управљање.
Историја
Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена нордијским народима, Данска је била дом Келтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настала и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.
250п|мини|лево|Реконструкција Викиншког брода Све до 11. века (када је дошло до покрштавања) Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли. Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.
У различитим добима краљ Данске је владао деловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и деловима Девичанских острва, Транкебаром у Индији, деловима обала Балтичког мора и данашњом северном Немачком. Сканија, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под шведску власт 1658. године. Савез са Норвешком је раскинут 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском, до 1905. године.
250п|мини|лево|Уставотворна скупштина 1849. Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и после европских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. јуна 1849. године.
После Другог шлезвичког рата 1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајину Шлезвиг-Холштајн Пруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена у Првом светском рату. Због пораза Немачке током склапања Версајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн. Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повратку Шлезвига. Године 1920. је као резултат плебисцита северни Шлезвиг враћен Данској.
Упркос неутралности Данску су Немци напали (операција Везерибунг), 9. априла 1940. године. Иако у почетку са сопственом влашћу (која се завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана током целог Другог светског рата. После рата Данска је постала једна од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се Европској економској заједници (касније Европска унија).
Влада и политика
мини|лево|125п|Краљ Фредерик X Године 1849. Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав. Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (-{primus inter pares}-). Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.
Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.
Географија
мини|десно|Мапа Данске
Данска се састоји из полуострва Јиланд (-{Jylland}-) и 405 именованих острва. Од њих је 323 насељено, а највећа су Селанд (-{Sjælland}-) и Фин (-{Fyn}-). Острво Борнхолм се налази нешто источније од остатка земље, у Балтичком мору. Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (-{Øresund}-) повезује Зеаланд са Шведском, Мост великог појаса повезује Фин са Селандом, а Мост малог појаса повезује Јиланд са Фином. Мања острва су повезана линијама трајекта.
Данска је заталасана равница, са брежуљцима чије висине не прелазе 173 m надморске висине. Највиша тачка је Ејер Бавнехој (173 m надморске висине). Велики утицај на образовање ове равнице имали су ледници током плеистоцене глацијације. Глацијални трагови најмлађе глацијације бројни су на територији Данске, осим у западном делу Јиланда где су они слабије очувани. Глацијални акумулативни облици рељефа представљени су моренама које се састоје од глацијалних и флувиоглацијалних седимената наталожених преко подинских стена. На простору Данске присутни су еолски облици рељефа представљени пустарама и динама. Бројне пустаре образоване су на челу некадашњег инландајса и састоје се од песковитог материјала. Дине се јављају у западном делу полуострва Јиланд, који није био захваћен вирмском глацијацијом.
Зиме су благе, а лета свежа. Најзначајнији градови су престоница, Копенхаген (на Селанду), Архус, Алборг (на Јиланду) и Оденсе (на Фину).
Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду крмним биљкама. Више од половине извозне вредности даје сточарство. Извозе живу стоку, месо, маслац, јаја, сир, мед и млеко. Развијен је и риболов.
Национални паркови
У Данској постоји пет националних паркова:
Име Основан Величина (-{km²}-) Слика Национални парк Ти 2008. 243.7 100п Национални парк Молс Бјерге 2009. 180 100п Национални парк Скјерн А 2010. 248.7 Национални парк Ваденско море 2010. 1339.49 100п Национални парк Нордсјеланд 2010. 390
Окрузи
Данска је подељена на 5 регија и укупно 98 општина. Регије су формиране 1. јануара 2007. године као део данске опште реформе која је заменила 13 традиционалних округа (amter). У исто време мање општине (комуне) којих је било 270, су спојене у веће целине и сад их има 98. Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба. За разлику од бивших кантона, регије не смеју наплаћивати порез, а здравствене услуге се финансирају првенствено из националног 8% пореза у комбинацији са средствима из обе владе и општина. Свако регионално веће састоји се од 41 политичара изабраних на данским општинским изборима.
Већина нових општина има популацију од 20.000 становника, иако су неке изузеци овом правилу. Централна општина (-{Hovedstaden}-) Северни Јиланд (-{Nordjylland}-) Средњи Јиланд (-{Midtjylland}-) Јужни Јиланд (-{Syddanmark}-) Селанд (-{Sjælland}-)
Гренланд и Фарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико су самоуправни, а представљени су сваки по два места у парламенту.
Демографија
Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната. Пошто не постоје званичне статистике о саставу становништва, процјењује се да је 86,1% становништва данског порекла, укључујући људе који воде порекло са Грендланда и Фарских острва. Од краја Другог светског рата, Данска је постала земља имиграције. Процењује се да у држави живи 10,5% имиграната, док су 3,3% потомци имиграната. Од 18. века па све до седамдесетих година 20. века, данска влада је водила процес "Данизације", тј. асимиловања гренландских Инуита у данску нацију.
Иако Данска има ниску стопу фертилитета, становништво расте захваљујући досељавању страних држављана. Стопа раста популације износи 0,59% годишње.
Дански је де факто национални језик Данске. Припада северном огранку Германских језика и сродан је шведском, норвешком и фарском језиком. Немачки језик се прича у мањини у јужном дијелу полуострва Јиланд и признат је као мањински језик на државном нивоу. По подацима из 2007. године било је око 25.900 говорника овог језика у јужном делу Јиланда. Фарски језик службени је на Фарским острвима и сродан је данском језику, док гренлански језик, који је службени на Гренланду, нема повезаности са данским језиком. Велика већина становништва Данске (86%) прича енглески као други језик.
Од религија у Данској, по статистикама из јануара 2020, 74,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (-{Den Danske Folkekirke}-). Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 4,4% муслимана.
Највећи градови
Књижевност
мини|лево|175п|Познати дански писац бајки Ханс Кристијан Андерсен Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800—1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга. Око 1200. Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка данских народних песми коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску. Прва штампарија основана је 1842. Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.
У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни еп „Хексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (1621—1698). Лудвиг Холберг је творац данске комедије. Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“. Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу. Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.
Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетаријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.
Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.
Образовање мини|175п|Стара опсерваторија у оквиру Универзитета у Копенхагену Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована. Девет година школе за децу од 7 до 16 година је обавезно. Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али их око 60% деце похађа. После завршених девет разреда четвртина ученика напушта школу и почиње да ради. Такође постоји и десети разред који деца могу да упишу уколико се не осећају спремнима за средњу школу. Доста ученика га похађа.
Приближно половина ученика иде на занат и нешто мало више од четвртине се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање. После гимназије млади најчешће настављају са универзитетима или академијама. Већина их прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.
Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно. Са навршених шеснаест година они од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.
У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима. Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу. Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике. Дужина часа варира од школе до школе.
Привреда