Популациона генетика је дисциплина генетике која се бави проучавањем процеса наслеђивања и варијабилности особина на нивоу популације.
Сваку популацију могуће је дефинисати генетички: на нивоу гена тако што се утврди учесталост њихових алела, на нивоу хромозома утврђивањем различитих врста промена у њима, нпр. структурних као што су инверзије или транслокације.
Судбина гена, који се налазе у јединкама, уско је везана са популацијама у којима те јединке живе. Укупан збир свих гена у једној популацији назива се генски фонд.
Тако дефинисање одредиће генетичку структуру популације као учесталост генских алела. Ако се та учесталост алела одржава сталном из генерације у генерацију онда се за популацију каже да је у равнотежи што се може представити Харди-Вајнберговом једначином.
Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су:
1. неслучајна укрштања
2. генетички дрифт
3. миграције
4. мутације
5. природна селекција
Литература
Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985. Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986. Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991. Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001. Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002. Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
Спољашње везе
Бионет школа
Категорија:Демографија Категорија:Популациона генетика