Стивен Спилберг (; Синсинати, 18. децембар 1946) амерички је режисер, сценариста и продуцент.
Син је инжењера електронике Арнолда и пијанисткиње Ли. Прву награду је добио са 13 година за четрдесетоминутни филм Escape to Nowhere (снимљен осмомилиметарском камером). Са краткометражним филмом Amblin' је освојио прву награду на фестивалу у Атланти. Тај успех му је омогућио и потписивање првог уговора са продуцентском кућом Јуниверзал. Први велики успех је постигао с филмом Ајкула (-{Jaws}-, 1975).
Спилберг је један од најутицајнијих режисера данашњице. Добитник је три Оскара и награде за животно дело. За најбољу режију и фотографију (Шиндлерова листа из 1993. године) и најбољу режију за филм (Спасавање редова Рајана из 1998. године).
Почетак каријере (1968—1975)
Његов први професионални рад на телевизији било је режирање једног од сегмената за пилот епизоду серије -{Night Gallery}-. Исечак који је снимио звао се Очи, а у главној улози наступила је Џоун Крафорд. Она и Спилберг остали добри пријатељи све до њезине смрти. Након тога и епизоде серије -{Marcus Welby M.D.}-, Спилберг је добио први дугометражни задатак: епизоду серије -{Name of the Game}- која се звала -{L.A. 2017}-. Ова СФ епизода импресионирала је -{Universal Studios}- па су му понудили краткорочни уговор.
Одушевљени његовим радом, шефови студија потписали су с њим уговор за три телевизијска филма. Први је био Двобој, о монструозној цистерни која покушава да смакне с пута мањи ауто. Други филм био је -{Something Evil}- који је требало да буде снимљен и капитализован на основи популарности тада најпродаваније књиге, Егзорцист, која још није била пренесена на платно. Одрадио је уговор снимивши ТВ филм -{Savage}-, с Мартином Ландауом у главној улози. Спилбергов први биоскопски филм био је -{The Sugarland Express}-, о брачном пару које прогања полиција зато што су вратили своје одузето дете. Критичари су хвалили филм и спомињали како је на видику нови велики режисер, али филм је прошао врло лоше у биоскопима.
Студијски продуценти Ричард Занук и Дејвид Браун понудили су Спилбергу режирање филма Ајкула, хорор филма према роману Петера Бенчлија. Филм о морском псу убици освојио је три Оскара (за монтажу, музику и звук), а зарадио је преко 100 милиона долара у биоскопима, што је био нови амерички рекорд по бокс-офис заради. Раље су прославиле Спилберга, а осим тога постао је један од најмлађих америчких мултимилионера, што је Спилбергу дало велики степен аутономије у бирању следећих пројеката. Филм је био номинован за Оскара за најбољи филм те је означио прву од три сурадње с глумцем Ричардом Драјфусом.
Краљ блокбастера (1975—1993)
Одбивши режирање филма Ајкула 2, Спилберг и глумац Ричард Драјфус поновно су удружили снаге на филму о НЛО-овима, Блиски сусрети треће врсте 1977. Био је то један од ретких филмова за које је написао сценарио. Филм је био велики биоскопски хит, а Спилберг је зарадио прву номинацију за Оскара за режију и шест других номинација. Освојио је Оскара у две категорије (сниматељ - Вилмос Зсигмонд и за звучну монтажу - Франк Е. Варнер).
Спилбергов успех с -{mainstream}- и комерцијалним филмовима дочекан је с презиром међу филмским критичарима. Његов филм 1941, високобуџетна фарса из Другог светског рата, разочарала је и публику и критику."1941, Box Office Information." The Numbers, September 27, 2012. За следећи филм удружио се с пријатељем Џорџом Лукасом, креатором Ратова звезда, на акцијском пустоловном филму, Отимачи изгубљеног ковчега, првом из серије филмова о Индијани Џоунсу. Био је то израз његова поштовања напетим серијалима из златног доба Холивуда, с Харисоном Фордом (с којим је Лукас претходно сарађивао у филмовима Ратови звезда) у улози археолога и пустолова Индијане Џоунса. Постао је најуспјешнији филм 1981. те зарадио неколико номинација за Оскара, између осталих и оне за режију (друга Спилбергова номинација) и најбољи филм (други Спилбергов филм номинован за најбољи филм). Отимачи се још сматрају школским примером акцијског жанра.
Годину дана касније, Спилберг се вратио научнофантастичном жанру, с филмом Е. Т.. Била је то прича о пријатељству дечака и ванземаљца који се покушава вратити у свемир. Е. Т. је постао финансијски најуспјешнији филм свих времена, све док га није надмашио један други његов филм, Парк из доба јуре, 1993. Е. Т. је био номинован за мноштво Оскара, између осталих и за најбољи филм и режију. У исто време, Спилберг је био повезан с продукцијом филма Полтергајст. Спилберг и Џорџ Лукас снимили су нови филм о Индијани Џоунсу, Индијана Џоунс и уклети храм. Рецензије филма су биле нешто мање позитивне него за његова претходника, иако је филм био хит у биоскопима. Критике су биле усмерене на мањак енергије у односу на оригинал и на нетачан приказ културе Источне Индије. 1983. и 1984. Спилберг је снимио два нова успешна филма, Зона сумрака и -{The Goonies}-.
Године 1985, је објавио филм Боја пурпура, адаптацију истоименог романа Алис Вокер, који је добио Пулицерову награду, о генерацији потлачених афроамеричких жена (Вупи Голдберг и Опра Винфри) током Велике економске кризе у Америци (Дени Главер одиграо је насилног кућног старјешину). Филм је финансијски био неуспјешан, али критичари су поздравили успешан Спилбергов заокрет према драмском жанру. Роџер Иберт прогласио га је најбољим филмом године, а касније га је уврстио у своју збирку великих филмова. Филм је номиниран за 11 Оскара, укључујући две номинације за Вупи Голдберг и Опра Винфри. Међутим, Спилберг није зарадио номинацију за режију. Године 1987,, како се Кина почела отварати свету, Спилберг је снимио први амерички филм у Шангају још од тридесетих година, адаптацију аутобиографског романа Ј. Г. Баларда, Царство сунца. Филм је зарадио похвале критике, номинован је за неколико Оскара, али није остварио очекивану зараду у биоскопима. Критичар Ендру Сарис прозвао га је филмом године, а касније га уврстио међу најбоље филмове деценије.
Након два заласка у драмски жанр, Спилберг је снимио још једног Индијана Xоунса, названог Индијана Џоунс и последњи крсташки поход, а уз Харисона Форда наступио је и Шон Конери. Филм је примио позитивне критике и остварио велику зараду. Након тога Спилберг се поново удружио са Ричардом Драјфусом за филм Увек о вратоломном пилоту који гаси шумске пожаре. Био је то његов први романтични филм, а доживио је неуспех у биоскопима те примио различите критике.
Спилберг је 1991. снимио филм Кука, о средовечном Петру Пану (којег је глумио Робин Вилијамс), који се враћа у Недођију. С бројним прерадама сценарија, променама глумаца и мешаним критикама, филм је успео да заради 119 милиона долара само у Америци (буџет је био 70 милиона). Године 1993, Спилберг се вратио пустоловном жанру с адаптацијом романа Мајкла Крајтона, Парк из доба јуре, о диносаурусима убојицама. С револуционарним специјалним ефектима за које се побринуо студио -{Industrial Light and Magic}-, пријатеља Џорџа Лукаса, филм је постао један од десет финансијски најуспешнијих филмова свих времена у Америци, уз његов пређашњи Е. Т.. Парк из доба јуре био је први филм који је користио ДТС технологију, пројект у који је инвестирао и Спилберг.
Спилбергов филм Шиндлерова листа темељен је на истинитој причи Оскара Шиндлера, човека који је рискирао властити живот како би спасио 1100 људи од холокауста. Шиндлерова листа донела је Спилбергу његовог првог Оскара за режију (проглашен је и најбољим филмом). Иако је филм постигао велики успех, Спилберг је изјавио како је употребио профит од филма да успостави фонд Шоах, непрофитну организацију која би архивирала филмска сведочења преживелих из холокауста. Неки критичари тврде како је Шиндлерова листа најпрецизнији приказ холокауста, а 1999. Амерички филмски институт га је уврстио на 9. место 10 најбољих филмова икад снимљених.
Период 1993—данас
Године 1993. Спилберг је узео четверогодишњи одмор од режирања да може провести више времена са својом породицом и да изгради свој нови студио, -{DreamWorks}-. Године 1997, је преузео кормило за наставком Парка из доба јуре, Парк из доба јуре: Изгубљени свет, који је зарадио око 230 милиона долара у домаћим биоскопима упркос подељених критика. Амистад (као и Шиндлерова листа) био је темељен на истинитој причи о побуни афричких робова. Иако су похвале критике пљуштале са свих страна, филм ипак није добро прошао у биоскопима. Спилберг је издао Амистад под етикетом свог новог студија -{DreamWorks Pictures}-, и сви његови будући филмови ће бити снимани у његовом студију.
мини|Спилберг 1999.
Године 1998, Спилберг је снимио драму из Другог светског рата, Спасавање редова Рајана, о групи америчких војника коју предводи капетан Милер (Том Хенкс) који покушавају пронаћи несталог војника у Француској. Спилберг је освојио други Оскар за режију. Реалистични приказ борбеног насиља утицали су на касније ратне филмове као што су Пад црног јастреба и Непријатељ пред вратима. Филм је, осим тога, био први велики хит његово студија, који је продуковао филм заједно са студијом -{Paramount Pictures}-. Касније су Спилберг и Хенкс продуковали телевизијску минисерију према роману Стивена Амброза, Браћа по оружју. Серија је добила мноштво награда на додели Златних глобуса и Емија.
Године 2001, Спилберг је снимио задњи пројекат свог пријатеља и режисера Стенлија Кјубрика, Вештачка интелигенција, који Кјубрик није успио снимити током свог живота. Футуристички филм о хуманоидном андроиду који жуди за љубављу ударио је темеље неким новим визуелним ефектима и понудио вишеслојну, алегоричну причу. Спилберг и глумац Том Круз сарађивали су први пут на футуристичком -{neo-noir}- филму Сувишни извештај, темељеном на краткој научнофантастичној причи Филипа К. Дика о полицијском капетану из Вашингтона који ради оделу за предвиђање и спречавање убистава. Филм је зарадио одличне критике, а веб страница -{Rottentomatoes.com}- објавила је како је 199 од 217 рецензија које су прегледали, било позитивно. Иако је критикован због изостављања неких тема из Дикове приче, филм је хваљен због футуристичке почасти филм ноиру, са својим интелигентним претпоставкама и структуром "кримића". Филм је зарадио преко 300 милиона долара у биоскопима широм света. Роџер Иберт, који га је назвао најбољим филмом 2002, похвалио је визије будућности од којих застаје дах.
Спилбергов филм Ухвати ме ако можеш говорио је о смеоним авантурама млађахног преваранта (којег је глумио Леонардо Дикаприо). Кристофер Вокен зарадио је номинацију за Оскара у категорији најбољег споредног глумца. Филм је препознатљив и по музици Џона Вилијамса и јединственој уводној шпици. Спилберг је поновно сарађивао с Томом Хенксом у филму Терминал, заједно с Кетрин Зитом-Џоунс и Стенлијем Тучијем. Била је то романтична комедија о човеку из Источне Еуропе који остаје заробљен у ваздушној луци. Критике су биле помјешане, али је филм прошао релативно добро у биоскопима. Године 2005, часопис -{Empire}- ставио је Спилберга на прво место највећих режисера свих времена. 2005. Спилберг је снимио модернизовану адаптацију романа Х. Г. Велса, Рат светова (у копродукцији фирми -{Paramount}- и -{DreamWorks}-), а у главним улогама наступили су Том Круз и Дакота Фанинг. Као и на прошлим Спилберговим филмовима, -{Industrial Light and Magic}- побринуо се за визуелне ефекте. За разлику од Е. Т.-ја и Блиских сусрета треће врсте, који су описивали пријатељске ванземаљске придошлице, Рат светова говорио је о насилним ванземаљским нападачима.