мини|десно|330п|Наредник Михајло Петровић (1884-1913), први српски војни пилот у току обуке, Француска 1912. Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979 а српску број 1.

Историја српског и југословенског војног ваздухопловства званично почиње 24. децембра 1912. године када начелник Главног ђенералштаба војвода Радомира Путника доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, а за њено седиште одређен је Ниш. Овим је Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. До 1920. године било је ангажовано у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега представља окосницу војног ваздухопловства новоформиране државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1920. до 2006. године било је апсорбовано у југословенским ваздухопловним снагама различитих назива.

Оснивање

Идеја о увођењу ваздухоплова у Српске оружане снаге први пут се појавила у деветнаестом веку и планирана је за 1893. годину. Међутим, прве мере у вези са формирањем војног ваздухопловства у Србији предузете су тек 1901. године, када је инжињеријски капетан Коста Милетић упућен у Русију на двогодишње школовање у Техничко-аеронаутичкој школи на Волковом пољу код Петровграда.„Србија над Србијом – Коста Милетић, наш први аеронаут“, Политикин забавник, бр. 3071, Јово Симишић, 2010. По повратку са школовања у Србију, новембра 1902. године, предложио је формирање балонског одељења, које није озбиљно разматрана све до почетка 1904. године, када је постао ордонанс краља Петра. Тада ступа у додир са високим официрима којима представља своју идеју. Резултат тог предлога је била набавка два балона са колима за водоничке боце, које су пуковник Милан Туцаковић и капетан Коста Милетић допремили из Аугзбурга у Ниш. Припреме за формирање српског војног ваздухопловства текле су споро; убрзане су 1912. године уочи балканских ратова. мини|лево|240п|<center>Блерио XI, један од првих српских војних авиона, у првој ваздухопловној бази на Трупалском пољу код Ниша у зиму 1912/13. године.(Видео:Блерио XI у лету)

Након конкурса на који се пријавио 171 кандидат, изабрана су тројица официра и тројица подофицира, која су крајем маја 1912. године почела са усавршавањем у ваздухопловним школама Луја Блериа и Мориса Фармана, на аеродрому Етамп, код Париза, у Француској. Отпутовали су: пешадијски капетан Милош Илић, инжињеријски капетан Јован Југовић, артиљеријски поручник Живојин Станковић, коњички наредник Михајло Петровић, пешадијски поднаредник Миодраг Томић и артиљеријски поднаредник Војислав Новичић.„Радо Србин иде у авијатику“ , В. Новости, Драган Вујичић, 23. септембар 2014. Пошто нису знали језик домаћина, одмах се прешло на практичну обуку. С почетка су авионе „блерио” и „фарман” возили пистом као аутомобиле, потом су почели да лете с инструктором у авиону с дуплим командама, на крају самостално. Неке летелице су и слупали, али је Миленко Веснић, посланик (амбасадор) у Паризу, уз гунђање, одмах исплаћивао одштету. Наредник Михајло Петровић, први је у групи извео самостални лет и постао наш први пилот авиона са дипломом. Добио је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979, а српску број 1. До септембра исте године сви су стекли летачке дозволе, али су морали да прекину усавршавање и врате се у Србију због избијања Првог балканског рата. Након донетих закључака генералштабне комисије, начелник Главног ђенералштаба војвода Радомира Путника, 24. децембра 1912. године, доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, а за њено седиште одређен је Ниш. Самим тим је Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. Ваздухопловство је настало и развило се у оквиру рода инжињерије. Одређено је место за први аеродром на Трупалском пољу код Ниша. У састав команде ушли су сви делови тадашњег ваздухопловства: Аеропланско одељење с 12 авиона (три Блерио XI, пет Фарман 20, два Депердисен (Видео:Депердисен у лету), два РЕП и још два авиона Дукс купљена у Русији), Балонско одељење са једним везаним и једним слободним балоном, станица за производњу водоника за балоне и један вод голубије поште. Летачки састав чинило је седам школованих пилота. За команданта је постављен мајор Коста Милетић који је одмах спровео обуку и тренажу пилота, уређење аеродрома и других објеката инфраструктуре, набавку резервних делова и потрошног материјала, рад на промишљању тактике употребе балона и авиона.„Коста Милетић, први српски аеронаут“ , Аеромагазин бр. 5, Златомир Грујић, 1998. (интернет домен из прошлог века) Датум формирања Ваздухопловне каманде - 24. децембар обележава се као Дан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране и као Дан Центра за обуку Ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

Балкански ратови мини|десно|270п|Разгледница из 1913. године. Поручник Милош Илић, поручник Живојин Станковић и наредник Миодраг Томић испред авиона Блерио XI у току Балканских ратова. (Види још: Беретка) Први балкански рат почео је октобра 1912. године, Црна Гора, Бугарска, Грчка и Србија су се удружиле против Османског царства. У овом рату, Ваздухопловна команда Српске војске је имала прво борбено искуство. Фебруара 1913. године Врховна команда Српске војске донела је одлуку да се оснује експедициони Приморски аероплански одред са задатком да помогне црногорске копнене снаге против османске војске које су се утврдиле у Скадру недалеко од јадранске обале. Новооснована ваздухопловна јединица, Приморски аероплански одред, прва српска борбена ваздухопловна јединица, са 4 аероплана (Блерио XI једносед, Блерио XI двосед, Депердисен и Фарман 20) и 5 пилота, била је под командом мајора Косте Милетића. Средином марта 1913. године, ова борбена јединица је смештена недалеко од линије фронта на импровизованом летелишту у селу Барбалуши. Први извиђачки летови су изведени 20. марта 1913, од стране поручника Живојина Станковића и наредника Михајила Петровић. Током овог првог борбено-извиђачког лета у авиону Фарман ХФ 20 погинуо је наредник-пилот Петровић, чиме је постао прва жртва у историји српског војног ваздухопловства, а друга у свету (Види:Пројекат из 2011. „Меморијални центар Наредник Михајло Петровић“, који још увек није реализован ). Следећег дана, поручник Живојин Станковић и наредник Миодраг Томић успешно су извели извиђачке летове изнад непријатељских линија, а током наредних дана, пилоти Милош Илић, Станковић и Томић бацају на непријатељске положаје мале бомбе и настављају са извиђачким летовима. Занимљиву чињеницу представља то да ће се пилот Томић и Есад паша, бивши турски командант на фронту код Скадра, срести у потпуно другачијим околностима две године касније, током Првог светског рата, када је пилоту Томићу била потребна помоћ. Данас, једна улица у Београду носи назив по Есад паши. Да апсурд буде већи ни једна улица не носи назив по пилоту Томићу.

Након Бугарског напада на Брегалницу у Србији започео је Други балкански рат. Први извиђачки лет извео је Миодраг Томић, а после Томића и Станковић се прикључује, да би током месец и по дана, колико је трајао рат са Бугарима, пилоти извели 21 извиђачки задатак од чега је Томић извршио 14 лета. Током једног лета изнад Криве Паланке, Томић је приметио бугарски аероплан у ваздуху, пошто ниједан од њих није имао оружје код себе, поздравили су један другога са махањем руке.

Велики рат

Српски фронт мини|десно|270п|Први наоружан авион двосед Блерио 11-2 (Blerio XI Genie) са митраљезом Шверцлозе М.08. Пилот Миодраг Томић и извиђач-стрелац Милутин Михаиловић на Српском фронту, маја 1915. Исцрпљено у балканским ратовима, Ваздухопловна команда дочекала је мобилизацију уочи Првог светског рата недовољно припремљена, Аеропланска Ескадра имала 9 аероплана од чега 7 у летном стању. Пет аероплана и три пилота су премештена на импровизовано летилиште у Дабића пољу, недалеко од Ваљева. Са овог летилишта, капетан Живојин Станковић и потпоручник Војислав Новичић са Блериом двоседом, и потпоручник Миодраг Томић са Блериом једноседом, извршили су 13. августа 1914. године први борбени лет у Великом рату. Постављен задатак им је био да извиде непријатељске мостобране уочи првог сукоба са непријатељом, који ће касније у историји постати познат као Церска битке. Тога дана, командант Треће армије ђенерал Павле Јуришић-Штурм био је присутан полетању авијатичара са официрима свога штаба.

За потребе Прве армије са задатком извиђања борбених положаја основано је Аеропланско одељење на челу са пилотом Мидорагом Томићем. На повратку са једног таквог задатка 27. августа 1914, према селу Јевремовац, Томића је над Мишарским пољем напао аустроугарски авион, са којег је извиђач-стрелац отворио ватру из пиштоља. Како Томић није био наоружан, морао је да се спасава наглим понирањем.Споменица Српског војног ваздухопловства - Миодраг Томић , приређивачи Огњен М. Петровић и Александар М. Огњевић, Крушевац – Београд, 2014. године. Ово је била - највероватније - прва размена ватре између два авиона у историји. У тим првим летовима често су се сусретали са аустроугарским авионима током којих су пилоти отварали ватру из револвера и карабина. Непријатељска авијација у то време је бивала све активнија и аустријски авиони стално су залазили дубље у српску позадину. Након победе у Колубарској бици на Српском фронту је током 1915. године завладало затишје. Међутим, у то доба непријатељ, K.u.K. Luftfahrtruppen, успоставио је велику надмоћ у ваздуху. Да би се успоставила равнотежа снага у ваздуху, марта 1915. године из Француске је као појачање стигла комплетна аеропланска ескадрила МФС.99 са 10 нових авиона „Фарман 11“ као и 2 нова авиона двоседа типа „Блерио 11-2“, који су прикључени српској ескадри. Француска ескадрила држала је фронт од Смедерева до Лознице, а Српска ескадра од Смедерева до Голубца. На једном аероплану „блерио“ уграђен је стандардни митраљез типа Шварцлозе М.08 чиме је постао први наоружана српски авион.Споменица Српског војног ваздухопловства - Миодраг Томић , стр. приређивачи Огњен М. Петровић и Александар М. Огњевић, Крушевац – Београд, 2014. године. У то доба, у Пожаревцу је основана и прва пилотска школа, али је обука те друге групе српских пилота настављена у Француској. Две велике ваздушне победе над непријатељским авионима остварене су 9. и 23. јуна. О једној од првих ваздушних борби изнад Београда, у уторак 13. јула 1915. године, између крхких летелица оставио је сведочанство у свом ратном дневнику пилот-извиђач на авиону „Лојд Ц1“ из 15. летачке сатније:

Српски пилот-извиђач Ђорђе Рош који је летео са Бањице априла 1915. године у Фарману 11 оставио је такође занимљиво сведочанство:

Исте 1915. формирано је 12 сигналних станица у рејонима Дринске, Тимочке и Комбиноване дивизије, чији је задатак био праћење и обележавање налета аустроугарских авиона који су бомбардовали српске положаје и градове.Хероји небеске страже - обележен Дан 126. бригаде ВОЈИН и службе ВОЈ, Ваздухопловни билтен бр. 7, јул 2012. Претходно су домаћи стручњаци преправили два брзометна топа „Круп“ модел 1903. од 75 милиметара чиме је основан противавионски вод. Из једног модификованог топа, 30. септембра 1915. године, Радоје-Рака Љутовац из пука „Танаско Рајић“ успео је да обори авион типа „Румплер Ц1“.