Зоран Рајковић (Крушевац, 4. децембар 1949) српски је сликар, послератне генерације, који је на ликовну сцену Србије ступио након дипломирања на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду, 1974. године.
Креативно надарен, пресудно уметнички образована, Зоран Рајковић је свој сликарски опус, у коме се примарно определио за слику, започео у временском периоду промена у уметности (задњих деценија 20. века), у коме се све више негирало штафелајно сликарство а истицала неликовна средства (инсталација, концепт, фото, видео). Радећи дуго и предано, са променљивим интересовањем, Зоран је кроз вишедеценијски период „ликовног сазревања“, прво (од 1977. до 1985), исказао „сопствени свет“ урбаног човековог простора (фасаде, дворишта, врата...), да би с краја 20. века све више, али обазриво и поступно, мењао концепцију слике а затим и форме. У том периоду предметност на његовим сликама попримила је апстрактни облик, који се све више померао као опсервацији мотива у решавању проблема сликовне површине. Тако на Зорановим сликама мотив више није био јасно препознатљив.мр Лазар Стојновић, Предговора у каталогу самосталне изложбе Зорана Рајковића у Уметничкој галерији у Крушевцу, 1998. год.
Зоран Рајковић је члан УЛУС-а од 1978. године, у статусу самосталног уметника. Предсесник је удружења ликовних уметника из Крушевца и јеан од његових оснивача 2011. године. Од 1974. године, учесник је многобројних ликовних колонија и колективних изложби у земљи и иностранству. Самостално своје слике излаже од 1977. године.
Живот и каријера Зоран Рајковић рођен је у Крушевцу 4. децембра 1949. године, од оца Радомира (1922—2001), комерцијалисте у Хемијској индустрији „Жупа“ Крушевац и друштвено-спортског радника (председник и потпредседник Фудбалског клупа Напредак из Крушевца) и мајке Симке (1927—2005), девојачко (Новаковић), учитељице у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Крушевцу. Има млађег брата Звонка Рајковића, професора физичке културе и председника хуманитарног удружења „Добра нарав“ из Крушевца - популарних „Баксуза, угурсуза и намћора“.
Зоран је основно и средње школовање похађао у Крушевцу. По завршетку Гимназије 1968. године уписао се прво на вајарски, да би након две године прешао не сликарски одсек Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду, на коме је дипломирао 1974. године у класи професора Раденка Мишевића. Током студија наставу је похађао и код наша позната сликарке, проф. Цуце Сокић.
По повратку са студија у родни Крушевац, Зоран је радио као професор ликовне културе, више од двадесет година, у Машинско електротехничкој школи у Крушевцу, све до одласка у слободне уметнике 1998. године. мини|Зоран је до преране смрти супруге и сликарице Невенке, имао њену подршку, а данас ствара и заједнички излаже са сином Матијом признатим српским сликаром.М.Рајковић, Породично и судбински везани за уметност, Град, Крушевац, 25.11.2014. Зоран Рајковић је већи део живота провео у складном браку, са прерано преминулом, Невенком Рајковић (1949—2005), признатом српском сликарком,Лазар Стојановић, Невенка Рајковић: поетика сликарства поростора, светлости и усамљености, Крушевац, Скупштина општине, 2006. са којом је три деценије стварао и излаго слике на бројним групним и самосталним (породичним) изложбама. У том браку два сликара, родио се и трећи, син Матија Рајковић (1980),Лазар Стојановић, Матија Рајковић – слике и цртежи , Ликовни живот. стр. 41, бр. 109/110, Земун, октобар 2004. који је са усађеним уметничким генима родитеља, постао признати српски сликар.Слободан Ценц, Плодови сликарског дрвета Рајковића, Град. стр. 15, бр. 409, 12. март 2010. Крушевац
Члан је УЛУС-а од 1978. године и председник Удружења ликовних уметника Крушевца, чији је један од оснивача, 2011. године.
Учесник је многобројних ликовних колонија у земљи и иностранству. Радови му се налазе у приватним колекцијама, радним организацијама и установама културе у Србији и иностранству. Рајковићев избор из библиографије, радио и телевизијских интервјуа и емисија садржи више од 200 јединица. Добитник је више награда и признања за вишедеценијски стваралачки рад.
Своју нову инспирацију и надахнуће пронашао је у супрузи Анђелки Рајковић (рођено Јовановић), здравственом раднику у Болничком центру Крушевац, са којом живи и ствара у браку од 2016. године.
Живи и ствара у Крушевцу у статусу слободни уметник, где поред самосталног излагања све више своје слике излаже заједно са цртежима, графикама и сликама сина Матије Рајковића, такође академског сликара.
Ликовно стваралаштво мини|„Камена улица“, 1982. — настала је у првом периоду Зорановог сликарства (1977-1985) у коме је он исказао интересовање за урбане просторе Као млад уметник, непосредно након дипломирања на Факултету ликовних уметнсоти, Зоран Рајковић, „препуштен сам себи“, са јаком жељом да успе као уметник, или нестане са ликовне сцене; две године је је трагао за самосвојственим изразом и коначно пронашао себе. Тако настаје уметниково опредељење за слику тј класичнно сликарство.
Занемарујући друге трендовске појаве, које је сматрао пролазним, настанак слике Зоран је све више сматрао неком врстом одабира, превођења или перцепције доживљаја који треба, попут мозаика пажљивим слагањем елемената, сложити у целину, и при томе форму уобличити јасним поетским ликовним говором, којим би изразио уметничко промишљање.
Сликарство Зорана Рајковића настало на основама реалистичко - интимистичке оријентације, заправо је била непрестана „уметникова борба“ у којој се непрестано борио са трендовским изазовима у сталној жељи да промовише хипотетичан свет слике, и искаже га језиком духа и осећајности.
У Зорановим ликовним представама увек је присутан човек, било у виду идеје или осећања, кога он вешто годинама исказује ствараним сликарским рукописом чија култивисаност и разумљивост сублимишу биће сликара у оквирима призора и отварају хоризонте за достизање целовитости света, живота и дела. мини|„Ерупција“, 1998 — једна из серије тамних слика, које су истовремено изражавале психичко стање уметника и стање српског друштва 90-тих година Разапет између видљивог и невидљивог, спољашњег и унутрашњег, Зоран праксом проверава стечено ликовно искуство у којем се акцент све више помера са опсервације мотива на решавање проблема сликовне површине.
Ма колико самосвојан Зоран Рајковић је подлегао и скушењима савременог, што се у његовом стваралаштву карактерише повремено изазиваним имагинацијама које су га покретала од реалног и конкретног ка редукованом и асоцијативном.
Међутим на том путу денатурализације слике сликар не прекида бесконачни низ релација са реалношћ. Он у том свету увек нешто тумачи, открива, изражава и саопштава јер за њега уметност постоји у свету представљања.
О сликарству Зорана Рајковића у коме је предметност релативизирана али не и замењена чистим апстрактним пројектом отвореним и ослобођеним сваке намере, најбоље говори цитат мр Лазара Стојновића историчара уметности:
Преласком у слободне уметнике, Зоран се једним делом приклонио изазовима поручиоца а другим делом и асоцијативном сликарству које се уклапало у његово стваралаштво и жељу за опстанак у несигурном друштву.Зоран Рајковић, Ретроспективна изложба поводом 40 година стваралаштва, Уметничка галерија Крушевац. стр. 42.
Ликовне колоније Зоран Рајковић учесник је многобројних ликовних колонија у земљи и иностранству: Ечка, Зобнатица, Студеница, Моја Вода Вршац, Аранђеловац, „Мина Караџић“ Савинац, Пале (БиХ), Москва (Русија) - Дом уметника, Рогашка Слатина (Словенија), Буљарице (Црна Гора), Гружанска Јесен Кнић, Витошевац, Цртеж - Зрењанин, Овчар бања - Чачак, Кладово, Руски Крстур, Панонија - Бачка Топола, Вишевац - Рача, Суботица, Палета - Београд, Мефест - Власинско језеро, Рача, Совљак - Богатић, 12. међународна ликовна колонија Опово, колоније ЕПС-а, Жупе на Копаонику, Југобанке и многих других.Профил, Важне ликовне колоније Зорана Рајковића, у: Опште информације о Зорану Рајковићу, на:
Самосталне изложбе Година Место одржавања и назив изложбе1977. Крушевац, Уметничка галерија1981. Крушевац, Технички школски центар1984. Крушевац, Уметничка галерија1987. Вараждин (Хрватска), Изложбени ликовни салон1989. Трогир (Хрватска), Атриј музеја1990. Чачак , Ликовни салон Дома културе1993. Крушевац, Уметничка галерија Народног музеја Крушевац, Салон уметности "Слово љубве" Златибор, Конгресни центар – Хотел Чигота1994. Златибор, Конгресни центар – Хотел Чигота1995. Крушевац, Галерија “Артем”1998. Крушевац, Уметничка галерија Народног музеја Крагујевац, Уметничка галерија Народног музеја Горњи Милановац, Музеј Рудничко Таковског краја2006. Крагујевац, Модерна галерија Народног музеја2012. Жалец (Словенија), Савинов ликовни салон – ЗКШТ Крушевац, Народни музеј, изложба портрета „Савременици“ 2013. Опово, Галерија „Јован Поповић“2014. Пирот, Галерија “Чедомир Крстић” Вршац, Велика галерија Културног центра Београд, Галерија Народног универзитета „Божидар Аџија“ 2015. Крушевац, Галерија „Дар“, Слике Чачак, Ретроспективна изложба Ликовни салон Дома културе, Крушевац,Ретроспективa Уметничка галерија Народног музеја. Трстеник, Слике, Ликовни салон Дома културе Београд, Галерија '73, Породица Рајковић, слике., Печат број 393, 30.10.20152016. Београд,Слике, Галерија Југоекспорт Ниш, Зоран и Матија Рајковић, ГСЛУ Ниш, Павиљон у Тврђави.2018. Пожаревац, Слике, Галерија савремене уметности Народног музеја.Е. Б. 2019. Рашка, Слике, Галерија Центра за културу "Градац" Нови Пазар, Слике, Галерија Мултимедијалног центра - ММЦ
Колективне изложбе <center> {| class="wikitable" |- ! Година !! Место одржавања и назив изложбе |- |<center>1974. || Београд, Ауторска агенција, Галерија УЛУС |- |<center>1977. до 2012. || Октобарска изложба у Крушевцу |- |<center>1978. || Београд, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Нови чланови УЛУС–а Београд, Културни центар,Београд инспирација сликара Београд, Крагујевац, Пролећна изложба УЛУС-а |- |<center>1979. || Београд, Културни центар, Београд инспирација сликара |- |<center>1980. || Београд, Зајечар, Чачак, Краљево, Београд - Инспирација сликара |- |<center>1981. || Београд, НОБ у делима уметника Југославије, Београд Чачак,Краљево,Крушевац,Вараждин, Изложба друштва Западног Поморавља |- |<center>1982. || Београд, Ниш, Краљево, Нови Сад, Пролећна изложба УЛУС-а Сомбор, Суботица, Зрењанин, Кикинда, Уметници Крушевца Београд, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, 23. Октобарски салон |- |<center>1983. || Шибеник, Сплит, Корчула, Бенковац, Вис, Книн, Ластово, Сликари Крушевца |- |<center>1985. || Београд, Јубиларна изложба УЛУС-а Београд, Ниш, Крагујевац, 26. Октобарски салон |- |<center>1989. || Крушевац, Уметничка галерија, Бој на Косову шест векова |- |<center>1991. || Београд, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, 32. Октобарски салон |- |<center>1994. || Врњачка Бања, Замак културе, изложба ЛК “Пејзаж Врњачке Бање” |- |<center>1995. || Горњи Милановац, Модерна галерија, 1. сазив ЛК „Мина Караџић“ |- |<center>1996. || Чачак, Мало анале, Пејзаж као повод уметничком делу (по позиву) Горњи Милановац, Светски бијенале минијатуре (по позиву) |- |<center>1997. || Ваљево, Ликовна сцена Крушевца `97 Алексинац, Београд – Руски дом, Пролећна изложба УЛУА |- |<center>1998. || Горњи Милановац, Светски бијенале минијатуре (по позиву) Москва (Русија), Графички колектив Чељускинска |- |<center>2003. || Крушевац, Дом синдиката, Галерија „У пролазу“, уметници Крушевца |- |<center>2004. || Горњи Милановац, Модерна галерија, 10. сазив ЛК „Мина Караџић“ Крушевац, Галерија Крушевачког позоришта, Ротари клуб |- |<center>2007. || Београд, Галерија Руског дома, Колекција ЛК “Кнић 1996–2006“ Горњи Милановац, Модерна галерија - Пролећна изложба (по позиву) |- |<center>2010. || Београд, Галерија Кућа Ђуре Јакшића, Фонд „Св. Никола“ |- |<center>2011. || Различитост заједништва, Арт-Србија, Ковин (11 градова Србије) Чачак, Ликовни салон Дома културе, Фонд „Св. Никола“