2002

2002. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — У земљама Европске уније уведена нова валута Евро. 3. јануар — Савет Агенције за санацију и ликвидацију банака предложио Народној банци Југославије да отвори стечај над Београдском банком, Југобанком, Инвестбанком и Беобанком због неликвиндости и незаконитости у пословању. 6. јануар — Случајеви сексуалног злостављања у Католичкој цркви: Бостон Глобе је објавио резултате истраживања који ће довести до кривичног процеса петорици свештеника. 6. јануар — Велика депресија у Аргентини: прелазни председник Едуардо Духалде девалвира пезос; банкарски улози у доларима су претворени у пезосе по званичном курсу. Аргентинска привреда је пала 28% од 1998, већина живи у сиромаштву. 6/7. јануар — На Божићној литургији се први пут огласила звона Храма Светог Саве. 7. јануар — Француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. 7. јануар — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између верника Српске православне цркве и присталица непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица. 17. јануар — У Београду је по потерници Интерпола ухапшен Алија Делимустафић. 17. јануар — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова. 18. јануар — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. 21. јануар — Немачки дипломата Михаил Штајнер именован за шефа УНМИК-а. 22. јануар — БиХ постала пуноправни члан Парламентарне скупштине Савета Европе. 23. јануар — У Пакистану отет Даниел Пеарл, новинар Вал Стрит Журнала кога отмичари оптужују да је агент ЦИА-е (убијен 1. 2.). 27. јануар — Експлозија у складишту оружја у Лагосу, Нигерија, услед чијих последица страда преко 1.000 људи. 29. јануар — Амерички председник Џорџ Буш у својој Посланици о стању нације први пут користи израз "Осовина зла" како би описао Ирак, Иран и Северну Кореју. 31. јануар — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама. 31. јануар — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација о праведнијем светском поретку.

Фебруар

август — 24. фебруар — Зимске олимпијске игре у Солт Лејк Ситију 12. фебруар — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење Слободану Милошевићу. 14. фебруар — Усвојен Закон о локалној самоуправи у Србији - шира овлашћења за локалне власти и нови начин избора функционера. 15. фебруар — Сахрана британске принцезе Маргарете, тачно 50 година од сахране њеног оца Џорџа VI; последњи наступ краљице мајке. 15. фебруар — Први пут се Сретење обележава као Дан државности Србије. 20. фебруар — Пожар у возу на линији Каиро-Луксор, званично 383 мртвих. 22. фебруар — Анголски грађански рат: Вођа УНИТА-е Жонас Савимби је убијен; његов заменик и наследник Антонио Дембо је смртно рањен, преминувши три дана касније. Влада је прогласила прекид ватре у марту. 22. фебруар — После седам година, трећа фаза грађанског рата у Шри Ланки је завршена (последња рунда следи 2006-2009). 23. фебруар — Током председничке изборне кампање у Колумбији, припадници левичарског покрета ФАРК киднапују кандидаткињу Ингрид Бетанкур (ослобођена у акцији 2008). 23. фебруар — Влада Србије Зорана Ђинђића почиње турнеју „Србија на правом путу“ посетом Златиборском округу. 27. фебруар — 58 људи, углавном хиндуистичких ходочасника, погинуло је у запаљеном возу у Гуџарату - за то су окривљени муслимани, након чега су у тој индијској држави избили крвави нереди, са преко 1.000 мртвих. 27. фебруар — Роми признати као национална мањина у СРЈ. 28. фебруар — 1. март — СФОР-ова акција хапшења Радована Караџића у Челебићима није успела.

Март 1. март — У Авганистану америчке снаге покренуле операцију Анаконда. 7. март — На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.

9. март — Друга интифада: Бомбаш самоубица убио 11 људи у јерусалимском Кафе Момент. 13. март — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе. 14. март — Потписан споразум о преуређењу односа између Србије и Црне Горе. Споразум потписали тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, високи представник ЕУ Хавијер Солана, потпредседник савезне Владе Мирољуб Лабус, премијер Србије Зоран Ђинђић и највиши црногорски функционери: Филип Вујановић и Мило Ђукановић. 14/15. март — Потпредседник Владе Србије Момчило Перишић и први секретар амбасаде САД ухапшени у мотелу у близини Београда, док је први предао одређена војна документа. 22. март — ММФ одобрава кредит од 800 милиона долара СРЈ. 22. март — Афера „Дијамант“: Генерални директор Саво Кнежевић притворен у вези са контроверзном приватизацијом. 24. март — Земунски клан отима бизнисмена Милију Бабовића - пуштен након 40 дана и исплате 10,5 милиона евра. 24. март — 74. додела Оскара: „Леп ум“ (најбољи филм) и „Господар прстенова: Дружина прстена“ освајају по четири награде од осам, односно 13 номинација; најбољи страни филм је босански „Ничија земља“. 27. март — Друга интифада, масакр за Песах: бомбаш самоубица убија тридесет цивила у хотелу Парк у Нетањи, Израел одговара два дана касније операцијом „Одбрамбени штит“ на Западној обали. Овог месеца, 135 Израелаца, углавном цивила, погинуло је у интифади

Април 4. април — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. 11. април — Бивши министар српске полиције, Влајко Стојиљковић, извршио самоубиство испред зграде савезне Скупштине у Београду.

11. април — Експлозија испред синагоге на туниском острву Џерба, у којој је погинуло 19 људи, углавном немачких туриста. 11 - 14. април — Неуспели пуч у Венецуели против Уга Чавеза, након провокативних промена на челу нафтне компаније PDVSA. 16. април — Холандска влада Вима Кока дала је симболичну оставку након извештаја о паду Сребренице (редовни избори, на којима Кок не учествује, су следећег месеца). 19. април — Црногорски премијер Филип Вујановић поднео је оставку. 21. април — Други круг парламентарних избора у Мађарској: Фидес повећава своју релативну већину, недостаје му шест места. Петер Међеши постаје премијер у мају после Виктора Орбана, предводећи коалицију социјалиста и слободних демократа (до 2004, Орбан се враћа 2010). 24. април — Босна и Херцеговина се придружила Савету Европе. 24. април — Јак земљотрес код Гњилана. 25. април — Генерал Драгољуб Ојданић стиже у Хаг (добровољна предаја).

26. април — Бивши ученик гимназије у немачком граду Ерфурту отворио ватру на своје учитеље и остале ученике, убивши том приликом 16 особа пре него што је починио самоубиство.

Мај

9. мај — У руском граду Каспијск, експлозија бомбе током параде поводом Дана победе усмртила је 43 и ранила најмање 130 људи. 15. мај — Бивши председник РСК Милан Мартић предао се Хашком трибуналу. 15. мај — Југословенски динар постао конвертибилан за текућа међународна плаћања. 15. мај — Избори у Холандији: највише гласова за опозиционе хришћанске демократе Јана Петера Балкенендеа (премијер до 2010), странка покојног Фортујна на другом месту. 17. мај — Нишки споразум који је имао за циљ да превазиђе питање односа између СПЦ и непризнате МПЦ. 20. мај — Источни Тимор постаје независан након индонежанске владавине 1975-99. и администрације УН. 24. мај — Председништво ДОС-а одлучује да замени 50 најнередовнијих посланика у Скупштини Србије. 24. мај — Самит у Москви Путин-Буш: потписан је Споразум о смањењу стратешких офанзивних наоружања (СОРТ, на снази 2003-2011). 25. мај — Песма Евровизије у Талину, Естонија: победила је Мари Н. из Летоније. 26. мај — Посланица СРС Наташа Јовановић баца воду на председницу Скупштине Наташу Мићић у Скупштини Србије. 27. мај — Пади Ешдаун је нови високи представник у Босни и Херцеговини, замењујући Волфганга Петрича (до 2006) - јачање централних институција. 28. мај — Ванредни самит НАТО-а у Риму: Основан Савет НАТО-Русија. 31. мај до 30. јун - Светско првенство у Јапану и Јужној Кореји. У финалу, бразилска репрезентација је победила Немачку са 2:0, а Роналдо је постигао оба гола.

20. мај — Независност Источног ТимораEast Timor Government: „History of East Timor“, pristup 13.4.2013 23. мај — На заседању Скупштине Србије, дошло до тежих инцидената између посланика владајућег ДОС-а и опозиционе Српске радикалне странке. Радикалска посланица, Наташа Јовановић, насрнула на председницу парламента Наташу Мићић, поливши је том приликом бокалом воде. 24. мај — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.

Јун

1. јун — Ступили сду на снагу Споразум између Европске заједнице и земаља ЕУ и Швајцарске о слободном кретању лица и Одлука о закључивању седам споразума са Швајцарском Конфедерацијом. 10. јун — На паркингу испред београдског хотела „Југославија“, убијен генерал српске полиције Бошко Буха.

11. јун — Мандати 21 посланика ДСС-а у парламенту Србије су одузети, због неправилности у седницама. 13. јун — САД су се повукле из Споразума о противбалистичким ракетама (ABM), након истека шестомесечног отказног рока. Следећег дана, Русија објављује да се повлачи из споразума СТАРТ II из 1993. (није ни ступио на снагу, заобишао га је прошломесечни SORT). 16. јун — Парламентарни избори у Француској: Савез за народни покрет, нова странка коју је основао председник Жак Ширак, освојила је апсолутну већину. 18. јун — Успостављен Дијалог за азијску сарадњу. 21. јун — Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен на 10 година затвора. 22. јун — У Прагу откривен Споменик жртвама комунизма са натписом "Споменик жртвама комунизма је посвећен свим жртвама - не само онима који су били затворене или погубљене, него и онима чији су животи уништени од стране тоталитарне диктатуре". 24. јун — Председник Коштуница смењује начелника Генералштаба ВЈ Небојшу Павковића, нови је Бранко Крга (до 2005). 25. јун — У САД избија скандал WorldCom, највећи рачуноводствени скандал у америчкој историји - на крају је утврђено да је имовина ове телефонске компаније прецењена за 11 милијарди долара. 29. јун — Разоткривени су разни случајеви сексуалног злостављања у Католичкој цркви у САД, Ирској и на Филипинима.

Јул

1. јул — Ступио је на снагу Римски статут, којим је основан Међународни кривични суд овлашћен за гоњење починилаца геноцида, злочина против човечности, ратних злочина и злочина агресије. САД и Русија нису ратификовале статут, Кина га није ни потписала. 1. јул — 72 особе су погинуле у судару руског путничког авиона са теретним авионом изнад јужне Немачке. 3. јул — Стив Фосет је облетео свет балоном за нешто више од 13 дана. 9. јул — Организација афричког јединства престаје да постоји, а замењује је Афричка унија. 14. јул — На паради поводом Дана пада Бастиље покушан је атентат на Жака Ширака. 18. јул — У Србији је усвојен закон којим се Ресор државне безбедности трансформише у Безбедносно-информативну агенцију (БИА). 26. јул — Савезни уставни суд поништио је одлуку о одузимању 21 мандата ДСС-у. Председништво ДОС-а је потом објавило одлуку о искључењу ДСС-а из те коалиције. 27. јул — Скниловска трагедија: Судар два украјинска авиона током аеромитинга на аеродрому у Лавову узрокује смрт 85 људи.

27. јул — Драган Чедић (32), у Лесковцу, за само пола сата рафалима из аутоматске пушке yбио седам особа, а четири ранио.

Август

3. август — Љубиша Буха Чуме је упуцан у Земун Пољу, његов телохранитељ је убијен.