Бокељима (или архаично Бокези од ит. Bocchesi - "становници, житељи Боке") се сматрају становници Боке Которске (градови Котор, Тиват, Рисан и Херцег Нови, а у историјском смислу и Будва) која се налази у југозападном делу данашње Црне Горе. Већина их је православне вероисповести, док постоји и један број католика. Бокељи су доминантно српског порекла и српског националног осећаја и идентитета.
Бокељи имају и своју народну ношњу и сви, без обзира на верско опредељење, славе крсну славу, карактеристичан српски православни обичај. По истраживању академика Славка Мијушковића, код Бокеља католичке вере постојала је свест о црногорском пореклу, славили су и даље крсне славе и поштовали обичаје..
Историја мини|десно|270п|Бокељи по етничкој структури, према попису из 2003. године Простор Боке которске су у 7. веку населила српска племена, а читава област је током највећег дела средњег века била у саставу српских држава. У то време, Бока Которска није постојала као посебна административна целина. Њене границе су повучене тек након потоњих млетачко-турских ратова у 17. и 18. веку. Од тог времена усталио се и геополитички појам Боке Которске, а њени становници су прозвани Бокељима. Као такви, разликовали су себе од суседних Херцеговаца на једној и Црногораца на другој страни.
Петар I Петровић Његош није Бокеље сматрао Црногорцима, него Приморцима, а да та два дела српског народа раздваја по регионалној припадности доказују и његове посланице и писма. Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца : Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године , Петар I је написао:
Познати Бокељи
Стјепан Митров Љубиша (писац и национални радник) Висарион Љубиша (архимандрит цетињског манастира и епископ Захумско-рашке епархије, митрополит црногорски) Дионисије Миковић (свештеник, публициста, књижевник, етнограф и национални радник) Борко Паштровић (артиљеријски мајор и четнички војвода) Св. Стеван Штиљановић (последњи кнез паштровски, добротвор и светитељ) Стефан Паштровић (штампар и баштиник вјере) Раде Андровић (легендарни паштровски јунак из друге половине XVIII. вијека) Андрија Змајевић (књижевник, барско-дукљански надбискуп и примас краљевства Србије) Иво Визин (познати поморац из Прчања) Матија Змајевић (Руски адмирал) Мато МршаMato Mrsa (поморски капетан и учитељ поморства) Нико Луковић Антун Добровић Рудолф Сарделић Јосип Ђелчић Илија Синдик Марко Цар Антон Станичић Мирко Комненовић (Патриота, Народни посланик, Градоначелник Херцег-Новог, Министар) Озана-Катарина (Јована) Косић Леополд (Богдан) Мандић (светац и исповедник) Лазо Марков Костић Томо Ђуров Милиновић Петар Желалић Јован Мирковић Стеван Вукотић (први Србин, Црногорац и јужни Словен који је опловио свијет) Петар Замбелић Петар Ивелић (Гроф, Генерал руске војске) Васо Брајовић (Добровољац у ратовима за ослобођење Грчке) Стјепан Зановић Саша Балић (Црногорски фудбалер са интернационалном каријером) Андрија Палташић Никола Ђурковић (Народни херој Југославије) Никола Маловић Горан Комар
Референце и напомене
Литература
Спољашње везе Симо Матавуљ: Бока и Бокељи Бока и которски округ, запис Павла Аполоновича Ровињског Вук Караџић: Бока которска Нешто о Сербљима на мору Петар II. Петровић Његош: Глас Каменштака Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови Српски глас Боке Милан Вуксановић-Пуовић, Истина о Србима католицима из Боке Васо Ј. Ивошевић, Први књижевни часопис међу Бокељима
Категорија:Срби Категорија:Бока которска Категорија:Људи по регијама