24. јануар је двадесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 341 дана (342 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

41 — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. 1458 — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија. 1742 — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848 — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице. 1838 — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово. 1915 — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи. 1924 — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина. 1927 — Амерички војници су напали Никарагву по наређењу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату. 1927 — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској. 1937 — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству. 1943 — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки. 1946 — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију. 1972 — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје. 1978 — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама. 1983 — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора. 1984 — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља. 1986 — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе. 1986 — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном, на удаљености од око 81.500 km од планете. 1989 — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена. 1994 — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ. 1998 — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи. 1999 — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу. 2000 — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић. 2002 — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982. 2001 — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс. 2003 — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу. 2006 — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала. 2011 — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

Рођења 76 — Хадријан,римски цар (прем. 138) 1712 — Фридрих II Велики, пруски краљ (1740—1786). (прем. 1786) 1847 — Радомир Путник, српски војвода. (прем. 1917) 1862 — Идит Вортон, америчка књижевница, добитница Пулицерове награде (1921). (прем. 1937) 1871 — Јиржи Карасек зе Лвовиц, чешки песник, писац и књижевни критичар. (прем. 1951) 1887 — Жанка Стокић, српска глумица. (прем. 1947) 1900 — Рене Гијо, француски писац књига за децу. (прем. 1969) 1917 — Ернест Боргнајн, амерички глумац. (прем. 2012) 1925 — Марија Толчиф, америчка балерина. (прем. 2013) 1928 — Дезмонд Морис, британски зоолог, етолог, сликар и писац популарних антрополошких књига. (прем. 2026) 1933 — Асим Ферхатовић, југословенски фудбалер. (прем. 1987) 1940 — Вито Акончи, амерички архитекта и уметник. (прем. 2017) 1940 — Јоахим Гаук, немачки лутерански пастор и политичар, председник Немачке (2012—2017). 1941 — Нил Дајмонд, амерички кантаутор. 1943 — Шерон Тејт, америчка глумица. (прем. 1969) 1947 — Ђорђо Кинаља, италијански фудбалер. (прем. 2012) 1949 — Џон Белуши, амерички глумац, комичар и музичар. (прем. 1982) 1950 — Зоран Лаловић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и певач групе Краљевски апартман. (прем. 2015) 1950 — Данијел Отеј, француски глумац, редитељ и сценариста. 1953 — Драган Богетић, српски историчар и дописни члан САНУ. 1953 — Даница Максимовић, српска глумица. 1957 — Марк Итон, амерички кошаркаш. (прем. 2021) 1961 — Гидо Бухвалд, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1961 — Настасја Кински, немачка глумица. 1963 — Валентајн Деми, италијанска мејнстрим и порнографска глумица. 1965 — Димитрије Илић, српски глумац. 1970 — Сандра Бугарски, српска глумица. 1974 — Ед Хелмс, амерички глумац, комичар и музичар. 1975 — Ђанлука Базиле, италијански кошаркаш. 1977 — Андрија Герић, српски одбојкаш. 1977 — Мишел Хунцикер, швајцарско-италијанска ТВ водитељка, глумица, модел и певачица. 1981 — Кари Кун, америчка глумица. 1982 — Клаудија Хајл, аустријска џудисткиња. (прем. 2011) 1984 — Урош Митровић, српски рукометаш. 1984 — Јотам Халперин, израелски кошаркаш. 1986 — Миша Бартон, америчко-енглеска глумица. 1987 — Луис Суарез, уругвајски фудбалер. 1987 — Вејн Хенеси, велшки фудбалер. 1988 — Џејд Јуен, енглеска музичарка и глумица. 1988 — Дахуан Самерс, амерички кошаркаш. 1989 — Ђаре, српски репер. 1992 — Марко Дмитровић, српски фудбалски голман. 1992 — Данило Петровић, српски тенисер. 1995 — Матиц Ребец, словеначки кошаркаш. 1996 — Ксенија Кнежевић, српска певачица, најпознатија као чланица групе -{Hurricane}-. 1998 — Александар Аранитовић, српски кошаркаш. 1999 — Михаило Јовичић, српски кошаркаш. 2000 — Стефан Сантрач, босанскохерцеговачки фудбалер.

Смрти 1002 — Отон II, цар Светог римског царства. 1125 — Давид IV, цар Грузије 1366 — Алфонсо IV, краљ Арагоније. 1595 — Фердинанд II, надвојвода Аустрије 1907 — Павле Марковић-Адамов, српски књижевник, оснивач и уредник књижевног листа Бранково коло. (рођ. 1855) 1920 — Амедео Модиљани, италијански сликар. (рођ. 1884) 1924 — Марија Аделаида, велика војвоткиња Луксембурга. 1962 — Андре Лот, француски сликар. (рођ. 1885) 1965 — Винстон Черчил, енглески државник и писац. (рођ. 1874) 1983 — Џорџ Кјукор, амерички филмски режисер. (рођ. 1899) 2004 — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (рођ. 1920) 2012 — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ. (рођ. 1936).

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Теодосија Великог Блаженог Михаила Међународни дан образовања

Референце

124