27. јануар је двадесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 338 дана (339 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
447 — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина. 661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат. 1785 — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД. 1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829. 1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза. 1865 — Шпанија признала независност Перуа. 1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља. 1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији. 1926 — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију. 1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве. 1943 — Ратно ваздухопловство Америчке армије је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен. 1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц. 1964 — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином. 1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру. 1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир. 1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих. 1981 — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору. 1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре. 1991 — Посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније. 1993 — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи. 1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман. 1997 — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда. 1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности. 1999 — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињених нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва. 2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи. 2006 — Сурчински аеродром у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.
Рођења 1756 — Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор. (прем. 1791) 1777 — Лукијан Мушицки, српски епископ и књижевник. (прем. 1837) 1832 — Луис Керол, енглески писац. (прем. 1898) 1836 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (прем. 1895) 1859 — Вилхелм II од Немачке, немачки цар и пруски краљ. (прем. 1941) 1885 — Џером Керн, амерички композитор, отац модерног мјузикла. (прем. 1945) 1910 — Едвард Кардељ, словеначки и југословенски политичар, народни херој Југославије. (прем. 1979) 1916 — Стјепан Стева Филиповић, командир Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда, народни херој Југославије. (прем. 1942) 1921 — Дона Рид, америчка глумица и продуценткиња. (прем. 1986) 1932 — Зоран Прљинчевић, српски фудбалер. (прем. 2013) 1936 — Бери Бариш, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2017). 1936 — Семјуел Ч. Ч. Тинг, кинеско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1976). 1940 — Џејмс Кромвел, амерички глумац. 1944 — Ник Мејсон, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Pink Floyd}-. 1947 — Бранислав Покрајац, српски рукометаш и рукометни тренер. (прем. 2018) 1954 — Маринко Роквић, српски певач. (прем. 2021) 1956 — Мими Роџерс, америчка глумица. 1957 — Јаник Герс, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе -{Iron Maiden}-. 1961 — Драгиша Шарић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2008) 1962 — Слободан Вукосавић, српски електротехничар, академик и редовни члан састава Српске академије наука и уметности. 1964 — Бриџет Фонда, америчка глумица. 1979 — Розамунд Пајк, енглеска глумица. 1980 — Јиржи Велш, чешки кошаркаш. 1980 — Ђорђе Пантић, српски фудбалски голман. 1980 — Марат Сафин, руски тенисер. 1987 — Иван Паунић, српски кошаркаш. 1991 — Александар Игњовски, српски фудбалер. 1994 — Адин Врабац, босанскохерцеговачки кошаркаш. 1995 — Емил Роцков, српски фудбалски голман.
Смрти 1807 — Осман Пазваноглу, турски војни заповедник, управник Видинског пашалука и пријатељ Риге од Фере. (рођ. 1758) 1814 — Јохан Готлиб Фихте, немачки филозоф. (рођ. 1762) 1885 — Миша Анастасијевић, српски трговац, добротвор, родољуб и учитељ. (рођ. 1803) 1901 — Ђузепе Верди, италијански композитор. (рођ. 1813) 1942 — Петар Добровић, српски сликар и политичар. (рођ. 1890) 1972 — Махалија Џексон, америчка госпел певачица. (рођ. 1911) 1980 — Ели Финци, српски и југословенски књижевник, позоришни и књижевни критичар, есејистa и преводилац. (рођ. 1911) 1983 — Луј де Финес, француски глумац и комичар. (рођ. 1914) 2006 — Никица Калогјера, југословенски и крватски композитор, диригент, аранжер и музички продуцент. (рођ. 1930) 2006 — Јоханес Рау, немачки политичар, председник Немачке (1999—2004). (рођ. 1931) 2009 — Џон Апдајк, амерички писац, песник, критичар уметности и књижевни критичар. (рођ. 1932) 2010 — Зелда Рубинстејн, америчка глумица и активисткиња за људска права. (рођ. 1933) 2010 — Џером Дејвид Селинџер, амерички књижевник. (рођ. 1919) 2012 — Љиљана Јовановић, српска глумица. (рођ. 1930) 2014 — Пит Сигер, амерички музичар и активиста. (рођ. 1919) 2015 — Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1964). (рођ. 1915) 2017 — Емануел Рива, француска глумица и песникиња. (рођ. 1927) 2021 — Клорис Личман, америчка глумица и комичарка. (рођ. 1926) 2023 — Саша Петровић, босанскохерцеговачки глумац. (рођ. 1962)
Празници и дани сећања Србија: Дан духовностиЗакон о државним и другим празницима у Републици Србији (закон на интернету ) Српска православна црква слави: Светог Саву архиепископа српског Преподобне мученике Оце Синајске и Раитске Свету Нину, просветитељку Грузије Русија:Дан укидања опсаде Лењинграда Међународни дан сећања на жртве Холокауста
Референце
127