3. фебруар је тридесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 331 дан (332 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1377 — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу. 1509 — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија. 1591 — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига. 1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа. 1787 — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс. 1807 — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис. 1813 — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца. 1830 — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453. 1867 — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи. 1870 — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу. 1881 — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. 1913 — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход. 1917 — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат. 1919 — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације. 1941 — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској. 1943 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург. 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца. 1958 — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга. 1959 — Амерички музичари Бади Холи, Ричи Валенс и Џ. П. Ричардсон су погинули у паду авиона код Клир Лејка, Ајова. 1969 — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације. 1973 — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре. 1977 — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике. 1981 — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке. 1989 — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез. 1994 — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. 1995 — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке. 1996 — У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба. 1998 — Амерички војни авион „ЕА-6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 m погинуло свих 20 људи. 2000 — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова. 2002 — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено. 2003 — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства. 2006 — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. Египатски путнички брод „Ал Салам 98" је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено. 2008 — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке. 2015 — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.
Рођења 1807 — Џозеф Џонстон, амерички генерал и војсковођа. (прем. 1891) 1809 — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент. (прем. 1847) 1826 — Волтер Баџот, енглески писац, економиста и новинар. (прем. 1877) 1859 — Хуго Јункерс, немачки инжењер и пројектант авиона. (прем. 1935) 1874 — Гертруда Стајн, америчка књижевница. (прем. 1946) 1887 — Мијат Мијатовић, српски адвокат и певач. (прем. 1937) 1893 — Гастон Жулија, француски математичар. (прем. 1978) 1898 — Алвар Алто, фински архитекта. (прем. 1976) 1909 — Симон Вејл, француска филозофкиња, хришћански мистик и политичка активисткиња. (прем. 1943) 1924 — Војо Станић, црногорски сликар и вајар. (прем. 2024) 1933 — Полде Бибич, словеначки глумац. (прем. 2012) 1936 — Светислав Вуковић, српски радијски и ТВ водитељ, новинар и текстописац. (прем. 2019) 1939 — Мајкл Чимино, амерички редитељ, сценариста, продуцент и писац. (прем. 2016) 1943 — Блајт Данер, америчка глумица. 1946 — Стивен Макхати, канадски глумац. 1950 — Морган Ферчајлд, америчка глумица. 1950 — Памела Франклин, британска глумица. 1955 — Момир Рнић, српски рукометаш и рукометни тренер. 1958 — Милутин Достанић, српски математичар. (прем. 2014) 1958 — Радоје Чупић, српски глумац и позоришни режисер. (прем. 2026) 1960 — Јоахим Лев, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1964 — Михаел Румениге, немачки фудбалер. 1968 — Владе Дивац, српски кошаркаш. 1970 — Ворвик Дејвис, енглески глумац, сценариста, продуцент, редитељ, комичар и писац. 1975 — Маркус Шулц, немачко-амерички ди-џеј и музички продуцент. 1976 — Ајла Фишер, аустралијска глумица и списатељица. 1976 — Тијана Дапчевић, македонско-српска музичарка. 1977 — Деди Јанки, порторикански музичар, музички продуцент и глумац. 1978 — Жуан Капдевила, шпански фудбалер. 1978 — Метју Нилсен, аустралијски кошаркаш. 1984 — Сад ел Харти, фудбалер Саудијске Арабије. 1985 — Џастин Долман, амерички кошаркаш. 1985 — Андреј Костицин, белоруски хокејаш на леду. 1988 — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер. 1988 — Абиола Дауда, нигеријски фудбалер. 1989 — Габор Каса, српски бициклиста. 1989 — Слободан Рајковић, српски фудбалер. 1998 — Марко Илић, српски фудбалски голман.
Смрти 994 — Вилијам IV Аквитански, аквитански војвода. (рођ. 937) 1014 — Свен I Рашљобради, дански краљ. (рођ. 960) 1116 — Коломан, угарски и далматинско-хрватски краљ. (рођ. отприлике 1070) 1161 — Инге I Грбави, норвешки краљ. (рођ. 1131) 1399 — Џон од Гента, белгијско-енглески политичар. (рођ. 1340) 1451 — Мурат II, османски султан. (рођ. 1404) 1468 — Јохан Гутенберг, немачки проналазач. (рођ. 1398) 1862 — Жан Батист Био, француски физичар, астроном и математичар. (рођ. 1774) 1915 — Вељко Чубриловић, српски учитељ. (рођ. 1886) 1924 — Вудро Вилсон, амерички државник. (рођ. 1856) 1925 — Оливер Хевисајд, енглески електротехничар, математичар и физичар. (рођ. 1850) 1935 — Хуго Јункерс, немачки инжењер и пројектант авиона. (рођ. 1859) 1955 — Василиј Блохин, совјетски генерал-мајор. (рођ. 1895) 1959 — Бади Холи, амерички музичар. (рођ. 1936) 1959 — Ричи Валенс, амерички музичар. (рођ. 1941) 1959 — Џ. П. Ричардсон, амерички музичар. (рођ. 1930) 1975 — Ум Култум, египатска певачица, глумица и текстописац. (рођ. 1898) 1989 — Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог. (рођ. 1899) 1989 — Џон Касаветес, амерички филмски режисер и глумац. (рођ. 1929) 1994 — Фредерик Коплстон, енглески историчар филозофије, језуит и филозоф. (рођ. 1907) 1997 — Бохумил Храбал, чешки књижевник. (рођ. 1914) 2005 — Ернст Мајр, немачко-амерички биолог. (рођ. 1904) 2010 — Јован Буљ, саобраћајни милиционер. (рођ. 1939) 2011 — Марија Шнајдер, француска глумица. (рођ. 1952) 2011 — др. Јелена Милоградов-Турин, астроном, професор Природно-математичког факултета у Београду, председник Астрономског друштва Србије. (рођ. 1935) 2016 — Јожеф Каса, српски политичар, економиста и банкар мађарског порекла. (рођ. 1945) 2016 — Џо Аласки, амерички глумац који је позајмио глас Душку Дугоушку и Патку Дачи. (рођ. 1952) 2019 — Мати Никенен, фински ски скакач. (рођ. 1963) 2019 — Новак Бошковић, српски рукометаш. (рођ. 1989) 2019 — Децл, руски музичар. (рођ. 1983)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Максима Исповедника Блаженог Максима Грка Светог мученика Неофита Свету мученицу Агнију
Референце
203