10. фебруар је четрдесет први дан у години у Грегоријанском календару. 324 дана (325 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1258 — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат. 1763 — Француска, Шпанија и Велика Британија су потписале Париски мир којим је завршен Седмогодишњи рат и Француска остала без колонија у Северној Америци. 1824 — Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа. 1841 — Британски парламент је усвојио Акт о унији којим је укинуо скупштине Доње Канаде и Горње Канаде и образовао Провинцију Канада уместо њих. 1846 — Војска Британске источноиндијске компаније је поразила војску краљевства Сика у бици код Собраона, пресудној бици Првог англо-сикског рата. 1878 — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти. 1879 — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака. 1891 — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. 1906 — Поринут је бројни брод ХМС Дреднот, по ком је име добила цела генерација бродова и који је покренуо трку у наоружању између Велике Британије и Немачке. 1923 — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку. 1940 — Премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ. 1942 — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „-{Chattanooga Choo Choo}-“. 1947 — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке. 1962 — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела. 1964 — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач „Војаџер“, при чему је погинуло више од 80 морнара. 1967 — Ратификован је 25. амандман на устав САД. 1989 — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета Демократске странке поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке странке. 1996 — Рачунар IBM-а назван „Дубоко плаво“ је победио светског првака у шаху Гарија Каспарова. 1997 — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део. 2000 — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији. 2001 — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено. 2006 — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова. Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре. 2009 — Први случајни судар при хипербрзини између два цела сателита у ниској Земљиној орбити се догодио када су се сателити Иридијум-33 и Космос-2251 сударили и уништили један другог.
Рођења 1785 — Клод Луј Навје, француски инжењер и физичар. (прем. 1836) 1843 — Милутин Гарашанин, политичар и публициста. (прем. 1898) 1878 — Васа Стајић, политичар и књижевник, председник Матице српске. (прем. 1947) 1890 — Борис Пастернак, руски књижевник, нобеловац. (прем. 1960) 1894 — Харолд Макмилан, британски политичар. (прем. 1986) 1897 — Џудит Андерсон, аустралијска глумица. (прем. 1992) 1898 — Бертолт Брехт, немачки писац драма, позоришни теоретичар. (прем. 1956) 1899 — Џевдет Сунај, турски политичар и војник. (прем. 1982) 1901 — Стела Адлер, америчка глумица. (прем. 1992) 1902 — Волтер Хаузер Братен, амерички физичар. (прем. 1987) 1920 — Миливоје Томић, српски глумац (прем. 2000) 1921 — Северин Бијелић, српски и југословенски глумац. (прем. 1972) 1927 — Константин Бабић, композитор, професор Факултета музичке уметности у Београду. (прем. 2009) 1929 — Џери Голдсмит, амерички композитор. (прем. 2004) 1935 — Мирослав Блажевић, хрватски фудбалски тренер. (прем. 2023) 1936 — Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта у Београду, директор ТВ Београд. (прем. 1997) 1950 — Марк Спиц, амерички пливач, олимпијски рекордер. 1950 — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар и економиста. (прем. 1994) 1952 — Ли Сјенлунг премијер Сингапура. 1953 — Драгољуб Ђуричић, југословенски бубњар. (прем. 2021) 1962 — Клиф Бартон, амерички музичар. (прем. 1986) 1967 — Лора Елизабет Дерн, америчка глумица. 1968 — Петар Поповић, шведски хокејаш српског порекла. 1970 — Осне Сејерштад, норвешка новинарка и књижевница. 1972 — Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица. (прем. 2015) 1974 — Елизабет Бенкс, америчка глумица, продуценткиња и редитељка. 1976 — Карлос Хименез, шпански кошаркаш. 1981 — Ендру Џонсон, енглески фудбалер. 1982 — Младен Ракчевић, црногорски рукометаш. 1982 — Џастин Гатлин, амерички атлетичар. 1985 — Јонас Мачиулис, литвански кошаркаш. 1985 — Пол Милсап, амерички кошаркаш. 1986 — Џош Акојон, америчко-нигеријски кошаркаш. 1986 — Виктор Троицки, српски тенисер. 1986 — Радамел Фалкао, колумбијски фудбалер. 1991 — Ема Робертс, америчка глумица, манекенка и певачица. 1995 — Стерлинг Браун, амерички кошаркаш. 1997 — Клои Грејс Морец, америчка глумица и манекенка. 1997 — Лили Кинг, америчка пливачица.
Смрти 1126 — Вилијам IX од Аквитаније, војвода Аквитаније, гроф Поатјеа и вођа Крсташког рата. (рођ. 1071) 1163 — Балдуин III Јерусалимски, јерусалимски краљ. (рођ. 1130) 1307 — Темур-кан, цар Кине. (рођ. 1265) 1576 — Хенри Стјуарт, лорд Дарнли, краљ Шкотске. (рођ. 1545) 1755 — Шарл Луј Монтескје, француски књижевник и политичар. (рођ. 1689) 1829 — Папа Лав XII. (рођ. 1760) 1837 — Александар Сергејевич Пушкин руски књижевник. (рођ. 1799) 1865 — Хајнрих Ленц, немачки физичар. (рођ. 1804) 1879 — Оноре Домије, француски графичар, сликар, вајар и карикатуриста. (рођ. 1808) 1891 — Соња Коваљевска, математичар, писац и борац за женска права. (рођ. 1850) 1912 — Џозеф Листер, британски хирург и истраживач. (рођ. 1827) 1913 — Константинос Циклитирас, грички атлетичар. (рођ. 1888) 1917 — Џон Вилијам Ватерхаус, британски сликар. (рођ. 1849) 1918 — Абдул Хамид II, турски султан. (рођ. 1842) 1923 — Вилхелм Конрад Рендген, немачки физичар. (рођ. 1845) 1932 — Едгар Валас, енглески писац и сценариста. (рођ. 1875) 1939 — Папа Пије XI. (рођ. 1857) 1944 — Ежен Мишел Антонијади, грчки астроном. (рођ. 1870) 1950 — Марсел Маус, француски социолог. (рођ. 1872) 1957 — Лора Инголс Вајлдер, америчка списатељица. (рођ. 1867) 1960 — Алојзије Степинац, загребачки надбискуп, кардинал, блаженик католичке цркве и сарадник са усташама. (рођ. 1898) 1979 — Едвард Кардељ, словеначки политичар. (рођ. 1910) 1998 — Морис Шуман, министар иностраних послова Француске. (рођ. 1911) 1999 — Пеко Дапчевић, генерал-пуковник, командант Прве армије ЈА. (рођ. 1913) 2005 — Артур Милер, амерички књижевник. (рођ. 1915) 2008 — Рој Шајдер, амерички филмски глумац. (рођ. 1932) 2014 — Ширли Темпл, америчка глумица и дипломата (рођ. 1928). 2014 — Ненад Лукић, српски фудбалер. (рођ. 1968) 2021 — Горан Даничић, српски филмски, позоришни и телевизијски глумац . (рођ. 1962)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Јефрема Сирина Преподобног Исака Сирина Преподобног Паладија, пустињака сиријског Преподобног Јефрема Печерског
Референце
210