17. фебруар је четрдесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 317 дана (318 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1600 — Италијански филозоф, астроном и математичар, Ђордано Бруно, спаљен је у Риму као јеретик, на основу пресуде римокатоличке инквизиције. 1800 — Представнички дом САД је изабран Томаса Џеферсона за председника и Арона Бера за потпредседника САД, чиме је решен нерешен број гласова на изборима 1800. 1854 — Уједињено Краљевство је признало независност Слободне Државе Орање. 1836 — Указом кнеза Милош Обреновића у Букурешту је основано прво српско дипломатско-конзуларно представништво под називом Српска агенција. Шеф агенције био је Михајило Герман, а секретар Јован Гавриловић. 1863 — Група грађана Женеве је основала Међународни комитет за помоћ рањенима, што ће касније постати познато као Међународних комитет црвеног крста. 1864 — Јужњачка подморница „Ханли” је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник”, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања. 1916 — Британске и француске трупе заузеле су у Првом светском рату Камерун, немачку колонију у Африци. 1942 — На брду Бубањ код Ниша Немци су као одмазду због побуне у логору Црвени крст, стрељали преко 1000 Јевреја из Ниша источне и јужне Србије. 1959 — САД су лансирале Вангард 2, први метеоролошки сателит, са циљем да мери облачност. 1966 — Француска је лансирала свој први сателит с полигона у Сахари. 1972 — Доњи дом британског парламента усвојио је закон о приступању Уједињено Краљевства Европској заједници (касније Европска унија). 1979 — Реагујући на упад вијетнамских снага у Камбоџу крајем 1978. и збацивање маоистичког режима Црвених Кмера, Кина је напала Вијетнам. 1982 — Премијер Зимбабвеа Роберт Мугабе оптужио је некадашњег саборца Џошуу Нкома, за учешће у завери и искључио га из владе. Мугабе и Нкомо водили су седамдесетих година заједничку борбу против расистичке владавине белаца у Јужној Африци. 1990 — Комунистичка партија Чехословачке искључила је из чланства бившег председника државе Густава Хусака, бившег премијера Љубомира Штроугала и још 20 високих функционера који су дошли на власт након совјетске интервенције у Чехословачкој 1968. 1992 — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали препоручио је размештање 13.000 припадника мировних снага светске организације на територији бивше Југославије. 1995 — Албанци у Тетову у Македонији почели су масовне демонстрације због одбијања власти да призна „албански универзитет” у том граду. У сукобима с полицијом погинуо је један демонстрант, а већи број је повређен. 1997 — Председник Пакистана Фарук Легхари, који је у новембру 1996. распустио владу Беназир Буто, именовао је Наваза Шарифа за новог премијера. 1999 — Током албанско-српских преговора у Рамбујеу код Париза, НАТО је усвојио оперативни план за упућивање војних снага на Косово под називом „Заједнички чувар”; начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Драгољуб Ојданић наредио је јачање борбене готовости јединица ВЈ и предузимање мера за заштиту државне границе и одбране интегритета земље. 2002 — Побуњеници у северозападном Непалу напали су владине снаге и том приликом је убијено око 130 полицајаца, војника и цивила. Преласком на евро, Француска се опростила од франка који је 641 годину био национална валута. 2003 — По налогу хашког Трибунала на Косову су ухапшени припадници расформиране Ослободилачке војске Косова (ОВК) и изручени том суду: Харадин Баља, Исак Муслиу и Агим Муртези. То је прво хапшење особа по налогу тог суда које је обавио Кфор. Против Агима Муртезија суд је повукао оптужницу због замене идентитета. У паничном изласку из једног ноћног клуба у Чикагу, 21 особа је погинула, а око 50 је повређено. 2008 — Скупштина Косова и Метохије је усвојила декларацију о независности и тиме једнострано прогласила отцепљење од Србије.
Рођења 624 — Ву Цетјен, кинеска царица. (прем. 705) 1490 — Шарл III Бурбон, француски војсковођа и војвода. (прем. 1527) 1519 — Франсоа од Гиза, француски ратник и политичар. (прем. 1563) 1740 — Орас-Бенедикт од Сосира, швајцарски физичар. (прем. 1799) 1781 — Рене Лаенек, француски лекар и изумитељ. (прем. 1826) 1817 — Едуар Тилж, луксембуршки политичар. (прем. 1904) 1836 — Густаво Адолфо Бекер, шпански песник и приповедач. (прем. 1870) 1859 — Николај Гамалеја, руски лекар и научник (ум. 1949) 1862 — Мори Огај, јапански физијатар, преводилац, романописац и песник. (прем. 1922) 1865 — Силвије Страхимир Крањчевић, хрватски књижевник. (прем. 1908) 1877 — Андре Мажино, француски политичар. (прем. 1932) 1883 — Тодор Манојловић, српски песник, драматичар, есејиста. (прем. 1968) 1887 — Јозеф Бех, луксембуршки политичар. (прем. 1975) 1888 — Ото Штерн, немачко-амерички физичар. (прем. 1969) 1914 — Артур Кенеди, амерички глумац. (прем. 1990) 1925 — Хал Холбрук, амерички глумац. (прем. 2021) 1929 — Алехандро Ходоровски, чилеанско-француски редитељ, песник, писац, глумац, продуцент, композитор и музичар. 1934 — Алан Бејтс, енглески глумац. (прем. 2003) 1935 — Хрвоје Шаринић, хрватски политичар. (прем. 2017) 1936 — Стипе Шувар, хрватски политичар. (прем. 2004) 1936 — Џим Браун, амерички глумац и играч америчког фудбала (прем. 2023) 1937 — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалник и писац једночинки. (прем. 1998) 1938 — Венијамин Мићић, српски архимандрит. 1940 — Матија Барл, југословенски и словеначки глумац и продуцент. (прем. 2018) 1944 — Идриз Хошић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер. 1945 — Бренда Фрикер, ирска глумица. (прем. 2026) 1946 — Андре Дусолије, француски глумац. 1954 — Рене Русо, америчка глумица. 1955 — Мо Јен, кинески књижевник и професор. 1957 — Миодраг Марић, југословенски и српски кошаркаш. 1958 — Радослав Миленковић, српски глумац и редитељ. 1962 — Лу Дајмонд Филипс, амерички глумац. 1963 — Мајкл Џордан, амерички кошаркаш. 1967 — Ото Хорват, српски писац. 1970 — Доминик Персел, аустралијски глумац. 1971 — Дениз Ричардс, америчка глумица и модел. 1972 — Бојана Грегорић, хрватска глумица. 1972 — Били Џо Армстронг, амерички музичар, фронтмен панк-рок бенда Грин деј. 1972 — Тејлор Хокинс, амерички бубњар. (прем. 2022) 1973 — Горан Буњевчевић, српски фудбалер. (прем. 2018) 1973 — Рафаел Ибанез, француски рагбиста. 1981 — Џозеф Гордон-Левит, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. 1981 — Парис Хилтон, америчка глумица, модел, дизајнерка, музичарка, наследница Хилтон хотелског ланца. 1982 — Адријано Леите Рибеиро, бразилски фудбалер. 1983 — Селита Ебанкс, кајманска манекенка и глумица. 1983 — Попи Морган, енглеска порнографска глумица, модел и режисерка. 1984 — Марћин Гортат, пољски кошаркаш. 1987 — Анте Томић, хрватски кошаркаш. 1991 — Бони Рајт, енглеска глумица, режисерка, сценаристкиња и продуценткиња. 1991 — Ед Ширан, енглески музичар. 1993 — Марк Маркез, шпански спортски мотоциклиста. 1994 — Никола Жижић, црногорски кошаркаш. 1995 — Медисон Киз, америчка тенисерка. 1995 — Вељко Симић, српски фудбалер. 1996 — Саша Питерсе, америчка глумица и музичарка. 2002 — Андрија Катић, српски фудбалски голман.
Смрти 306 — Теодор Тирон, хришћански светитељ и великомученик. 364 — Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду). (рођ. 331) 440 — Месроп Маштоц, јерменски лингвиста. (рођ. 361. или 362) 923 — Ел Табари, персијски научник и историчар. (рођ. отприлике 1191) 1220 — Теобалд I, војвода Лорене. (рођ. 839) 1371 — Јован Александар, цар Бугарске. (рођ. 1301) 1600 — Ђордано Бруно, италијански филозоф, астроном. (рођ. 1548) 1673 — Молијер, француски комедиограф и глумац. (рођ. 1622) 1788 — Морис Кентен де ла Тур, француски сликар. 1843 — Еустахија Арсић, прва српска књижевница. (рођ. 1776) 1856 — Хајнрих Хајне, немачки песник. (рођ. 1797) 1874 — Адолф Кетле, белгијски астроном, математичар, статистичар и социолог. (рођ. 1796) 1909 — Џеронимо, индијански поглавица. (рођ. 1829) 1934 — Алберт I од Белгије, краљ Белгије. (рођ. 1875) 1946 — Дороти Гибсон, америчка глумица, певачица и модел. (рођ. 1889) 1961 — Нита Налди, америчка глумица. (рођ. 1894) 1970 — Шмуел Јосиф Агнон, израелски књижевник. (рођ. 1888) 1982 — Телонијус Манк, амерички џез пијаниста. (рођ. 1917) 1986 — Џиду Кришнамурти, индијски филозоф и писац. (рођ. 1895) 1994 — Ренди Шилтс, амерички новинар и књижевник. (рођ. 1951) 1998 — Ернст Јингер, немачки књижевник, филозоф и војно лице. (рођ. 1895) 2004 — Хосе Лопез Портиљо, мексички адвокат и политичар. (рођ. 1920) 2005 — Омар Сивори, аргентински фудбалер, један од најбољих фудбалера свих времена. (рођ. 1935) 2019 — Шабан Шаулић, српски певач фолк музике, музичар и продуцент (рођ. 1951)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Исидора Пелусиота Преподобног Николаја Исповедника Светог новомученика Јосифа
Референце
217