14. фебруар је четрдесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 320 дана (321 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1014 — Римски папа Бенедикт VIII озваничио увођење спорног уметка Filioque у обредну (литургијску) праксу Римске цркве. 1663 — Канада постала француска краљевска провинција. 1797 — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду у бици код рта Свети Винсент, на крајњем југу Португалије. 1804 — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању буне против дахија. За вођу изабран Карађорђе Петровић. 1835 — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав. На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевско-сербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела. 1859 — Орегон је постао 33. савезна држава САД. 1879 — Чилеанска војска је окупирала боливијску луку Антофагасту, што је био повод за Пацифички рат. 1912 — Аризона је постала 48. савезна држава САД. 1922 — Италијански инжењер Гуљелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске. 1929 — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“. 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца. 1946 — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради ENIAC, први електронски рачунар опште намене. 1956 — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза. 1958 — Ирачки краљ Фејсал II и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала. 1972 — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла. 1989 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне. 1997 — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998. 1998 — Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду. 2000 — У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ. 2001 — Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад. 2002 — Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке. У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта. 2003 — Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године. После шест година живота, првом клонираном сисару, овци Доли, убризгана смртоносна инјекција због симптома прогресивне болести плућа. 2005 — Бивши либански премијер Рафик Харири је убијен када је детониран експлозив поред којег је прошао његов аутомобил, што је покренуло Кедарски револуцију. 2006 — Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој. 2007 — На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. 2018 — У средњој школи "Стоунмен Даглас" у Паркланду на Флориди долази до школске пуцњаве. 17 људи је погинуло док је повређено између 14 и 20.
Рођења 1368 — Жигмунд Луксембуршки, цар Светог римског царства. (прем. 1437) 1404 — Леон Батиста Алберти, италијански сликар. (прем. 1472) 1483 — Бабур, први цар Могулског царства. (прем. 1530) 1804 — Теодор Павловић, први секретар Матице српске. (прем. 1854) 1840 — Милка Гргурова, позоришна глумица. (прем. 1924) 1869 — Чарлс Томсон Рис Вилсон, шкотски физичар. (прем. 1959) 1879 — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. (прем. 1964) 1882 — Џон Баримор, амерички глумац. (прем. 1942) 1895 — Макс Хоркхајмер, немачки филозоф и социолог. (прем. 1973) 1898 — Фриц Цвики, швајцарско-амерички физичар и астроном. (прем. 1974) 1902 — Телма Ритер, америчка глумица. (прем. 1969) 1912 — Тибор Секељ, светски путник, географ, новинар. (прем. 1988) 1914 — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој. (прем. 1967) 1929 — Михајло Викторовић, српски глумац. (прем. 1998) 1930 — Реља Башић, хрватски глумац. (прем. 2017) 1942 — Ендру Робинсон, амерички глумац. 1943 — Мејсио Паркер, амерички музичар. 1944— Алан Паркер, енглески редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020) 1944 — Јосип Пирмајер, југословенски и српски фудбалер. (прем. 2018) 1945 — Ханс-Адам II, кнез Лихтенштајна. 1950 — Јосипа Лисац, хрватска певачица. 1951 — Кевин Киган, енглески фудбалер и тренер. (прем. 2026) 1952 — Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Српске. (прем. 1992) 1967 — Мануела Малејева, бугарска тенисерка. 1967 — Марк Руте, холандски политичар. 1970 — Сајмон Пег, британски глумац, комичар, сценариста и филмски продуцент. 1972 — Саша Ћурчић, српски фудбалер. 1973 — Тајус Едни, амерички кошаркаш. 1976 — Лив Кристине, норвешка певачица и текстописац. 1977 — Кадел Еванс, аустралијски бициклиста. 1978 — Ричард Хамилтон, амерички кошаркаш. 1978 — Даријус Сонгајла, литвански кошаркаш. 1978 — Данај Гурира, зимбабвеанско-америчка глумица и драматург. 1983 — Никола Ковачевић, српски одбојкаш. 1983 — Роки Елсом, аустралијски рагбиста. 1983 — Бакари Сања, француски фудбалер. 1985 — Филип Сендерос, швајцарски фудбалер српског и шпанског порекла. 1987 — Единсон Кавани, уругвајски фудбалер. 1988 — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер. 1988 — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер. 1992 — Фреди Хајмор, енглески глумац. 1992 — Кристијан Ериксен, дански фудбалер.Christian Eriksen profile at the Tottenham Hotspur F.C. website 1996 — Лукас Ернандез, француски фудбалер.
Смрти 269 — Свети Валентин, римски свештеник и лекар. (рођ. 226) 869 — Ћирило, византијски мисионар и хришћански светац. (рођ. 827 или 828) 1043 — Гизела Швапска, царица Светог римског царства. (рођ. 990) 1140 — Собјеслав I, војвода Чешке. (рођ. отприлике 1075) 1318 — Маргарета Француска, краљица Енглеске. (рођ. 1282) 1400 — Ричард II, енглески краљ. (рођ. 1367) 1405 — Тамерлан (Тимур Хроми), татарски емир, један од највећих освајача у историји. (рођ. 1336) 1549 — Ил Содома, италијански сликар. (рођ. 1477) 1714 — Марија Лујза Савојска, краљица Шпаније. (рођ. 1688) 1779 — Џејмс Кук, енглески морепловац и истраживач. (рођ. 1728) 1831 — Висенте Гереро, мексички генерал и политичар. (рођ. 1782) 1891 — Вилијам Т. Шерман, амерички генерал. (рођ. 1820) 1915 — Елизабета Рос, британски лекар-добровољац у Србији за време Првог светског рата. (рођ. 1878) 1929 — Том Берк, амерички атлетичар. (рођ. 1875) 1943 — Давид Хилберт, немачки математичар. (рођ. 1862) 1950 — Карл Гуте Јански, амерички физичар. (рођ. 1905) 1952 — Маурис де Вале, белгијски бициклиста. (рођ. 1896) 1976 — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка. (рођ. 1904) 1993 — Вељко Миланковић, командант јединице Вукови са Вучијака. (рођ. 1955) 1994 — Андреј Чикатило, совјетски серијски убица. (рођ. 1936) 1995 — У Ну, бурмански политичар. (рођ. 1907) 1997 — Марија-Маја Чучковић, позоришна и филмска глумица. (рођ. 1935) 1999 — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (рођ. 1932) 2002 — Нандор Хидегкути, мађарски фудбалер и тренер. (рођ. 1922) 2003 — Овца Доли, први клонирани сисар. (рођ. 1995) 2004 — Марко Пантани, италијански бициклиста. (рођ. 1970) 2005 — Рафик Харири, либански предузетник и политичар. (рођ. 1944) 2006 — Шошана Дамари, израелска певачица. (рођ. 1923) 2013 — Роналд Дворкин, амерички правни мислилац. (рођ. 1931) 2015 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер. (рођ. 1920) 2018 — Морган Цвангирај, зимбабвеански политичар. (рођ. 1952)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог мученика Трифуна Свете мученике Перпетуа, Фелицита, Сатира, и друге с њима Преподобног Петра Галатијског Римокатоличка црква слави: Светог Валентина Светог Ћирила и Методија
Референце
214