5. фебруар је тридесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 329 дана (330 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1573 — Битка код Кршког (1573) 1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске. 1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника. 1792 — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба. 1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас. 1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. 1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Слободна Држава Конго". 1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело. 1917 — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе. 1958 — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе. 1971 — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969. 1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе. 1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године. 1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани. 1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага. 1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе. 1997 — Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја. У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фалсификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене. 2001 — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе. 2002 — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи. 2003 — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији. 2004 — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа. 2006 — Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА. Репрезентација Француске је нови европски првак у рукомету.
Рођења 1808 — Карл Шпицвег, немачки сликар, цртач и илустратор. (прем. 1885) 1840 — Џон Бојд Данлоп, шкотски проналазач. (прем. 1921) 1848 — Жорж-Шарл Исманс, француски романописац. (прем. 1907) 1878 — Андре Ситроен, француски инжењер холандског порекла. (прем. 1935) 1884 — Вељко Петровић, књижевник и историчар уметности, председник Матице српске и Српске књижевне задруге, директор Народног музеја у Београду, академик. (прем. 1967) 1894 — Ксенија Атанасијевић, филозоф, је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године. (прем. 1981) 1906 — Џон Карадин, амерички глумац. (прем. 1988) 1912 — Јосип Палада, југословенски и хрватски тенисер. (прем. 1994) 1914 — Алан Хоџкин, британски физиолог и биофизичар. (прем. 1998) 1915 — Роберт Хофстатер, амерички физичар. (прем. 1990) 1919 — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста. (прем. 1996) 1925 — Зузана Халупова, српска сликарка наиве словачког порекла. (прем. 2001) 1929 — Фред Синовац, аустријски политичар. (прем. 2008) 1932 — Ћезаре Малдини, италијански фудбалски тренер и фудбалер. (прем. 2016) 1933 — Милош Милутиновић, бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. (прем. 2003) 1943 — Нолан Бушнел, амерички инжењер. 1943 — Мајкл Мен, амерички редитељ, сценариста и продуцент. 1946 — Шарлот Ремплинг, енглеска глумица. 1948 — Свен Горан Ериксон, шведски фудбалски тренер. (прем. 2024) 1948 — Барбара Херши, америчка глумица. 1948 — Том Вилкинсон, британски глумац. (прем. 2023) 1962 — Џенифер Џејсон Ли, америчка глумица. 1963 — Горан Јурић, хрватски фудбалер. 1964 — Лора Лини, америчка глумица. 1965 — Кике Санчез Флорес, шпански фудбалер и фудбалски тренер. 1965 — Георге Хађи, румунски фудбалер. 1966 — Рок Петрович, југословенско-словеначки скијаш. (прем. 1993) 1969 — Мајкл Шин, британски глумац. 1972 — Мери, крунска принцеза од Данске. 1973 — Трајнтје Остерхојс, холандска певачица. 1975 — Ђовани ван Бронкхорст, холандски фудбалер. 1976 — Тони Џа, тајландски глумац. 1979 — Мирко Хрговић, хрватски фудбалер. 1979 — Али ел Абдали, саудијски фудбалер. 1980 — Петар Карађорђевић (син Александра II), српски принц. 1982 — Славиша Павловић, српски писац и песник. 1982 — Родриго Паласио, аргентински фудбалер. 1984 — Карлос Тевез, аргентински фудбалер. 1985 — Кристијано Роналдо, португалски фудбалер. 1986 — Ведран Ћорлука, хрватски фудбалер. 1986 — Секопе Кепу, аустралски рагбиста. 1987 — Хана Селимовић, српска глумица. 1987 — Линус Омарк, шведски хокејаш на леду. 1987 — Кертис Џерелс, амерички кошаркаш. 1991 — Теренс Рос, амерички кошаркаш. 1992 — Нејмар, бразилски фудбалер. 1992 — Стефан де Врај, холандски фудбалер. 1995 — Аднан Јанузај, белгијски фудбалер 1999 — Алегра Пољак, српска фудбалерка. 2007 — Борис Маринковић, српски фудбалер.
Смрти 1679 — Јост фан ден Фундел, холандски писац. (рођ. 1587) 1766 — Леополд Јозеф Даун, аустријски фелдмаршал. (рођ. 1705) 1807 — Пасквале Паоли, корзикански патриота и политичар. (рођ. 1725) 1818 — Карл XIII Шведски, краљ Шведске. (рођ. 1748) 1881 — Томас Карлајл, шкотски историчар, филозоф и есејист. (рођ. 1795) 1893 — Тоша Јовановић, српски глумац. (рођ. 1845) 1922 — Кристијан де Вет, бурски генерал и политичар. (рођ. 1854) 1922 — Едуард Славољуб Пенкала, хрватски инжењер и проналазач. (рођ. 1871) 1937 — Лу Андреас-Саломе, немачка филозофкиња руског порекла. (рођ. 1861) 1941 — Јован Грчић (професор), био српски књижевник, књижевни, позоришни и музички критичар, преводилац и професор. (рођ. 1855) 1946 — Џорџ Арлис, енглески глумац, писац и режисер. (рођ. 1868) 1948 — Јоханес Бласковиц, немачки војни командант. (рођ. 1883) 1969 — Телма Ритер, америчка глумица. (рођ. 1902) 1972 — Меријен Мур, америчка песникиња и књижевна критичарка. (рођ. 1887) 1980 — Стојан Аралица, сликар. (рођ. 1883) 1993 — Џозеф Лео Менкиевич, амерички режисер, сценариста и продуцент. (рођ. 1909) 1997 — Олга Скригин, филмски монтажер. (рођ. 1927) 1999 — Невил Бонер, први Абориџин посланик у аустралијском парламенту. (рођ. 1922) 2000 — Клод Отан-Лара, француски филмски редитељ. (рођ. 1901) 2008 — Махареши-Махеш Јоги, творац Трансцеденталне медитације. (рођ. 1918) 2008 — Зоран Антонијевић - Жота, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац Југославије и спортски радник. (рођ. 1945) 2015 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1923) 2020 — Кирк Даглас, амерички глумац и продуцент (рођ. 1916)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свештеномученика Климента - епископа анкирског Шести Васељенски Сабор Светог Павлина Милостивог
Референце
205