8. фебруар је тридесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 326 дана (327 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

421 — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија. 1347 — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина. 1560 — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније. 1587 — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849 — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком. 1861 — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата. 1863 — Пруска и Русија склопиле савез да би угушиле револуцију у Пољској. 1904 — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат. 1924 — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне. 1937 — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника. 1940 — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника. 1942 — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур. 1942 — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поделе, на устанак против окупатора у Другом светском рату. 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941. 1963 — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф. 1975 — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“. 1984 — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ. 1989 — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде. 1993 — У несрећи изазваној сударом војног авиона "Сухој" и путничког "Тупољев" близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона. 1994 — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате. 2002 — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре. 2003 — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру. 2006 — Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда. У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године

2010 — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

Рођења 1405 — Константин XI Палеолог Драгаш, византијски цар. (прем. 1453) 1727 — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог. (прем. 1817) 1792 — Каролина Августа Баварска, супруга Франца II, цара Светог римског царства. (прем. 1873) 1819 — Џон Раскин, енглески сликар и критичар уметности. (прем. 1900) 1820 — Вилијам Т. Шерман, амерички војник, пословни човек, просветни радник и писац. (прем. 1891) 1828 — Жил Верн, француски писац, песник и драматург, најпознатији по научно-фантастичним романима. (прем. 1905) 1830 — Абдул Азиз, османски султан. (прем. 1876) 1834 — Дмитриј Мендељејев, руски хемичар, аутор Периодног система хемијских елемената. (прем. 1907) 1878 — Мартин Бубер, јеврејски филозоф. (прем. 1965) 1880 — Франц Марк, немачки сликар. (прем. 1916) 1883 — Јозеф Шумпетер, аустријски економиста. (прем. 1950) 1888 — Идит Еванс, енглеска глумица. (прем. 1976) 1911 — Елизабет Бишоп, америчка песникиња и списатељица. (прем. 1979) 1921 — Лана Тарнер, америчка глумица. (прем. 1995) 1923 — Небојша Поповић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2001) 1925 — Џек Лемон, амерички глумац. (прем. 2001) 1926 — Радмила Савићевић, српска глумица. (прем. 2001) 1930 — Петар Банићевић, српски глумац. (прем. 2006) 1931 — Џејмс Дин, амерички глумац. (прем. 1955) 1932 — Џон Вилијамс, амерички композитор, диригент и пијаниста. 1933 — Бранислав Црнчевић, српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар. (прем. 2011) 1938 — Лидија Пилипенко, српска балерина. (прем. 2020) 1941 — Ник Нолти, амерички глумац, продуцент и модел. 1953 — Мери Стинберџен, америчка глумица. 1955 — Итан Филипс, амерички глумац. 1959 — Маурисио Макри, аргентински политичар, бизнисмен и грађевински инжењер, председник Аргентине (2015—2019). 1960 — Бенигно Акино III, филипински политичар, 15. председник Филипина (2010—2016). (прем. 2021) 1963 — Душко Радиновић, црногорски фудбалер. 1966 — Христо Стоичков, бугарски фудбалер и фудбалски тренер. 1968 — Гари Колман, амерички глумац и комичар. (прем. 2010) 1970 — Алонзо Морнинг, амерички кошаркаш. 1977 — Роман Костомаров, руски уметнички клизач. 1980 — Немања Цветковић, српски фудбалер. 1983 — Кори Џејн, новозеландски рагбиста. 1984 — Панајотис Василопулос, грчки кошаркаш. 1985 — Брајан Рендл, амерички кошаркаш. 1987 — Хави Гарсија, шпански фудбалер. 1987 — Каролина Костнер, италијанска клизачица. 1989 — Зек Гилфорд, новозеландски рагбиста. 1990 — Клеј Томпсон, амерички кошаркаш. 1995 — Мијат Гаћиновић, српски фудбалер. 1995 — Габријел Дек, аргентински кошаркаш.

Смрти 538 — Севир Антиохијски, патријарх антиохијски. 1204 — Алексије IV Анђео, византијски цар. (рођ. 1182) 1250 — Роберт I од Артоа, гроф Артоа. (рођ. 1216) 1265 — Хулагу-кан, монголски владар. (рођ. 1217) 1296 — Пшемисл II, краљ Пољске. (рођ. 1257) 1314 — Јелена Анжујска, српска краљица, жена краља Уроша I, ктитор манастира Градац. (рођ. 1236) 1587 — Мери Стјуарт, шкотска краљица. (рођ. 1542) 1640 — Мурат IV, османски султан. (рођ. 1612) 1676 — Алексеј Михајлович Романов, руски цар. Отац Петра Великог. (рођ. 1629) 1696 — Иван V Алексејевич, руски цар. (рођ. 1666) 1709 — Ђузепе Торели, италијански виолиниста. (рођ. 1658) 1725 — Петар I Алексејевич Романов, руски цар, познат као Петар Велики. (рођ. 1672) 1849 — Франце Прешерен, словеначки песник (рођ. 1800) 1921 — Петар Кропоткин, руски револуционар и географ. (рођ. 1842) 1936 — Чарлс Кертис, амерички политичар. (рођ. 1860) 1943 — Персида Миленковић, велика српска ктиторка и задужбинарка. (рођ. 1857) 1957 — Џон фон Нојман, мађарски математичар. (рођ. 1903) 1957 — Валтер Боте, немачки физичар. (рођ. 1891) 1959 — Вилијам Џозеф Донован, генерал-мајор војске САД. (рођ. 1883) 1975 — Роберт Робинсон, енглески хемичар, добитник Нобелове награде за хемију. (рођ. 1886) 1998 — Халдоур Лакснес, исландски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1902) 1999 — Ајрис Мердок, ирска књижевница и филозофкиња. (рођ. 1919) 2007 — Ана Никол Смит, америчка манекенка и глумица (рођ. 1967) 2008 — Десимир Тошић, српски публициста, књижевник и политичар. (рођ. 1920) 2013 — Јосиф Татић, српски глумац. (рођ. 1946) 2016 — Александар Виторовић, српски књижевник и новинар. (рођ. 1926)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Ксенофонта и Марију, и синове њихове Јован и Аркадије Преподобног Симеона Ветхиа Светог Давида - цара грузијског

Референце

208