30. јануар је тридесети дан у години у Грегоријанском календару. 335 дана (336 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

1018 — Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава I завршен је Немачко-пољски рат. 1648 — Потписивањем Минстерског мира окончан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске. 1649 — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. 1661 — Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио. 1661 — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова. 1826 — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост. 1841 — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза. 1847 — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско. 1862 — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор. 1913 — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи. 1933 — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар. 1937 — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе. 1937 — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора. 1943 — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина. 1945 — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа. 1964 — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967 — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан. 1968 — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму. 1969 — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција. 1972 — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. 1992 — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку. 1995 — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи. 2000 — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале. 2003 — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине. 2007 — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Windows Vista, после више од пет година од публиковања претходног Windows оперативног система (Windows XP). 2021 — Срушио се војни хеликоптер у планинском подручју на истоку Кубе и свих пет чланова посаде је погинуло.

Рођења 1804 — Сима Андрејевић, српски трговац, хуманиста и црквено-просветни добротвор. (прем. 1882) 1882 — Френклин Делано Рузвелт, амерички политичар, 32. председник САД. (прем. 1945) 1927 — Улоф Палме, шведски политичар, 22. и 26. премијер Шведске. (прем. 1986) 1929 — Исаму Акасаки, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2014). (прем. 2021) 1930 — Џин Хекман, амерички глумац и писац. (прем. 2025) 1937 — Борис Спаски, руски шахиста. (прем. 2025) 1937 — Ванеса Редгрејв, енглеска глумица. 1939 — Јован Миладиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1982) 1940 — Борис Подрека, словеначко-италијански архитекта. 1941 — Дик Чејни, амерички политичар, 45. потпредседник САД. (прем. 2025) 1943 — Јанош Месарош, српски сликар. 1950 — Вељко Влаисављевић, словеначки гинеколог и академик, инострани члан састава Српске академије науке и уметности. 1951 — Фил Колинс, енглески музичар, музички продуцент и глумац. 1951 — Енди Андерсон, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе -{The Cure}-. (прем. 2019) 1956 — Дарко Рундек, хрватски музичар, песник, редитељ и глумац. 1973 — Џејлен Роуз, амерички кошаркаш. 1974 — Кристијан Бејл, енглески глумац. 1974 — Оливија Колман, енглеска глумица. 1975 — Жунињо Пернамбукано, бразилски фудбалер. 1976 — Гоце Христов, македонски фудбалер. 1981 — Димитар Бербатов, бугарски фудбалер. 1981 — Питер Крауч, енглески фудбалер. 1983 — Славко Вранеш, црногорски кошаркаш. 1985 — Жисела Дулко, аргентинска тенисерка. 1985 — Бранислав Митровић, српски ватерполиста. 1986 — Лукас Биља, аргентински фудбалер. 1989 — Јосип Пиварић, хрватски фудбалер. 1991 — Нина Мицић, српска сноубордерка. 1992 — Филип Ђуричић, српски фудбалер. 1994 — Никола Чворовић, српски кошаркаш.

Смрти 1948 — Орвил Рајт, амерички пилот и конструктор авиона. (рођ. 1871) 1948 — Махатма Ганди, вођа покрета за независност Индије. (рођ. 1869) 1951 — Фердинанд Порше, аустријски аутомобилски инжењер, творац Фолксваген „бубе“. (рођ. 1875) 1986 — Густав Шебеш, мађарски фудбалски играч и тренер. (рођ. 1906) 1990 — Слободан Марковић-Либеро Маркони, новинар и књижевник. (рођ. 1928) 2006 — Слободан Бода Марковић, редитељ, уредник Драмског програма Радио Београда. (рођ. 1935) 2007 — Сидни Шелдон, амерички књижевник и сценариста. (рођ. 1917) 2012 — Живан Сарамандић, оперски певач, првак Опере Народног позоришта у Београду. (рођ. 1939)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Антонија Великог Светог Цара Теодосија Великог Светог мученика Георгија Новог

Референце

130