Питагора са Самоса (; око 570 — око 495. п. н. е.)William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans, p. 173. Cambridge University Press је био антички филозоф и математичар, оснивач питагорејске школе.
За Питагору се обично везује Питагорина теорема о односу дужине хипотенузе (-{c}-) и дужине двеју катета (-{a, b}-) у правоуглом троуглу (-{c² = a² + b²}-).
Биографија Питагорини аутентични списи нису сачувани, а скоро ништа се не зна засигурно о његовом животу. Најранији извори о Питагорином животу су кратки, двосмислени и често сатирични.
Питагора се родио око 569. п. н. е. као син Мнесарха, резача драгога камена, на острву Самос. Вероватно је да је по наређењу самскога тиранина Поликрата путовао у Египат, да боље упозна установе египатских свештеника (Isocr. Bus. 28). Због несугласица с Поликратом, а можда и само због одвратности према његовој тиранији, преселио се у Кротон у јужној Италији или Великој Хелади, где су се, откако је Јонија под персијском влашћу почела да опада, створила нова средишта хеленске просвете и моћи.
Питагора је у Кротону основао морално-религиозно братство (братство Питагорејаца), коме је био задатак морално васпитање чланова. Као какав калуђерски или витешки ред, оно је имало своја правила и неговало строг начин живота (-{Plat. Resp. 600 Β}-). Наиме, придржавали су се строгих правила у исхрани.
Политичко мишљење Питагорејаца било је конзервативно-аристократско, и зато су их у току 6. века демократи више пута гонили, домове им спаљивали и растурањем синедрија уништавали им савез. Те партијске борбе приморале су старог Питагору да се пресели у Метапонтију 509. п. н. е, где је, веома слављен и дубоко поштован, и умро 500. п. н. е.
Учење
Питагори са Самоса приписује се да је први употребио име филозофија (φιλοσοφία) за тражење истине и знања, а себе је назвао филозофом. Изгледа да сам ништа није написао, него су његови ученици пренели његова знања, која су записана после Питагорине смрти. Питагора се сам бавио музиком и математиком. Учење које се везује за Питагору и његову школу развили су тек његови ученици. Међу његовим ученицима било је много жена. Чак је и његова супруга Теона Кротонска била његова ученица.
У математици је ширио знање о тзв. Питагориној теореми, али исказ теореме био познат вековима пре појаве Питагоре. Сматрао је да се универзум као целина може објаснити математичким поступцима. Ово мишљење битно одваја Питагорејце од Милећана, који су тражили смисао универзума у ватри, води или бесконачном. Ова филозофија је битно утицала на Платона и Галилеја.
Питагорејци су често нудили прилично натегнута виђења математичких односа, на основу мистичних претпоставки, а не на основу логике. Каснији Питагорејци су од бројева стварали „грађевинске блокове” од којих је саграђен Свемир. Заслуга која се може приписати овој школи је развитак космологије у којој су Земља, Сунце и Месец сферног облика.
Помицањем кобилице на монохорду — тај оглед приписује се Питагори — нашло се да висина тона зависи од дужине жице, тј. да музички интервали зависе од одређених математичких пропорција (-{Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss}-). Додуше, прави узрок тону јесу треперење жице и ваздушни таласи, квалитет тона зависи од бројних односа у трептајима, али у време кад материја и особине нису тачно разликоване, кад су, штавише, особине више важиле но материја, лако се стекло уверење да су математички односи и закони основа свему кад су већ у тону.
Млађи Питагорин ученик био је анатом Алкмеон из Кротона.
По њему су називе добили и неки фрактали (дрво и лаута).
Питагорејство
Питагора је основао тајно друштво познато као Питагорејско братство које је било посвећено неговању врлине и изучавању математике. Братству и његовом оснивачу приписују се поједини изуми научне вредности попут чаше умерености која ради по хидрауличким принципима. Користила се као дисциплинска мера и показатељ да је умереност битна.
Питагорејско братство је имало велики утицај на будуће езотеријске традиције, попут масонерије и розенкројцеризма (ружокрсташи), окултних група које су, с почетка, такође изучавале математику и тврдиле да су се развиле из Питагорејског братства.
Напомене
a. „Тачни датуми његовог рођења и смрти не могу бити прецизно одређени, али, под претпоставком да је истинита изјава Аристоксенуса да је напустио Самос као би избегао Поликратову тиранију, у доба када је имао четрдесет година, његово рођење би се могло датирати у 570. годину пре нове ере, или неколико година раније. Дужина његовог живота је различито процењивана у античко време, али се сви извори слажу да је доживео дубоку старост, и да је, највероватније, умро са седамдесет пет или осамдесет година.“ -{William Keith Chambers Guthrie, }-. стр. 173, -{Cambridge University Press}-
Референце
Литература
Петер Ј. Кинг: Сто филозофа (живот и дјело највећих светских мислилаца), Загреб, 2005. Diogenes Laërtius, Vitae philosophorum VIII (Lives of Eminent Philosophers), c. 200 AD, which in turn references the lost work Successions of Philosophers by Alexander Polyhistor — Porphyry, Vita Pythagorae (Life of Pythagoras), c. 270 AD — Porphyry, Life of Pythagoras, translated by Kenneth Sylvan Guthrie (1920) Iamblichus, De Vita Pythagorica (On the Pythagorean Life), c. 300 AD — , translated by Kenneth Sylvan Guthrie (1920) Apuleius, following Aristoxenus, writes about Pythagoras in Apologia, c. 150 AD, including a story of his being taught by Zoroaster—a story also found in Clement of Alexandria. Hierocles of Alexandria, Golden Verses of Pythagoras, c. 430 AD
Спољашње везе
"Pythagoras of Samos", The MacTutor History of Mathematics archive, School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews, Scotland "Pythagoras and the Pythagoreans, Fragments and Commentary", Arthur Fairbanks Hanover Historical Texts Project, Hanover College Department of History , Department of Mathematics, Texas A&M University -{"Pythagoras and Pythagoreanism", The Catholic Encyclopedia}-
Категорија:Старогрчки филозофи Категорија:Вегетаријанци Категорија:Старогрчки математичари * Категорија:Историја филозофије Категорија:Мистици Категорија:Езотеристи Категорија:Онтолози