Јанко Чмелик (; Стара Пазова, 16. новембар 1905 — Хрватска Митровица, 12. мај 1942) био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Потицао је из сиромашне земљорадничке породице војвођанских Словака из Старе Пазове. Пошто му је отац умро пар година након завршетка Првог светског рата, убрзо након основне школе је са мајком почео да се бави земљорадњом. Пошто нису имали довољно земље, радио је као надничар код богатијих сељака. Како је од најранијих дана осетио тежак земљораднички живот био је опозиционо опредељен. Посећујући читаоницу Словачког народног дома дошао је у додир са комунистима и 1935. године постао члан тада илегалне Комунистичке партије.
Био је веома друштвено активан и утицао је на пољопривредне раднике и сиромашне сељаке да се организују и боре за боље услове живота. Од 1936. је био секретар партијске ћелије, а од 1937. године секретар Месног комитета КПЈ у Старој Пазови. Учествовао је у организацији штрајка пољопривредних радника у Старој Пазови, а активно је радио и са омладином. Од 1938. је вршио дужност секретара Среског комитета КПЈ за Стару Пазову, а 1940. је био изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Срем. Политички је деловао и кроз Словачку читаоницу, где је био члан Управе.
Веома активно је радио на развијању задружног покрета, а током 1939. године радио је на стварању организације Задружне омладине. Због своје активности, био је изабран за председника Земљишне заједнице, која је спровела одлуку о подели дела државне земље беземљашима. Због политичке активности био је у немилости режима Краљевине Југославије, а велепоседници су му забрањивали да долази на њихова имања и „подбуњује раднике”. Његова кућа била је састајалиште комуниста, у којој су одржаване партијске конференције, значајне за револуционарну активност у овом делу Срема.
Учествовао је у Априлском рату, 1941. године, а након капитулације Југословенске војске био је одведен у заробљенички логор у Немачку. Јуна 1941. године успео је да изађе из логора и врати се у Стару Пазову, где се одмах повезао са партијском организацијом. У току припрема за оружани устанак, био је именован за политичког секретара Среског комитета КПЈ задужен за рад у старопазовачком срезу. Активно је радио на окупљању људи, формирању и учвршћивању ударних група, успостављању партијских веза и др. Као члан Окружног комитета, радио је на формирању Подунавског партизанског одреда, а учествовао је и у прихватању групе робијаша-комуниста који су августа 1941. године побегли из сремскомитровачког затвора.
Услед издаје Гордане Ивачковић, која је била члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, усташка полиција му је поставила заседу и ухапсила га 19. новембра 1941. године у Старој Пазови. Приликом хапшења Јанко је покушао да побегне, али је био рањен. Одведен је у усташки штаб где је мучен, али пошто је био у тешком стању пребачен је у земунску болницу на лечење. Фебруара 1942. године је из болнице био пребачен најпре у затвор у Руми, а потом у Вуковару. Усташка полиција је знала да је један од организатора комунистичке организације у Старој Пазови и хтела је да га присили да открије своје сараднике, због чега је у току истраге био подвргнут страшном мучењу — гулили су му кожу с леђа и сврдлом бушили кости на ногама.
Упркос свим мучењима, Јанко је упорно ћутао и никога није одао, због чега га је Преки суд у Вуковару 2. маја 1942. године осудио на смрт. Стрељан је 12. маја у тадашњој Хрватској Митровици, заједно са групом родољуба из Срема, а на стрељање је изведен на носилима. Сахрањен је на гробљу у Старој Пазови, а његово име је уписано у Алеји хероја на спомен-гробљу у Сремској Митровици.
За народног хероја проглашен је 25. октобра 1943. године.
Биографија Рођен је у породици војвођанских Словака. Његови родитељи отац Јано и мајка Зузана имали су поред њега још троје деце — ћерке Мару и Ержу и сина Паља. Породица се бавила земљорадњом, али су били сиромашни, је су поседовали свега два јутра земље. Како би се економски одржали, морали су да узимају земљу у аренду (закуп). Године 1912. Јанко је кренуо у основну школу, који је похађао у Словачкој народној школи која се налази иза словачке евангелистичке цркве и која од 1959. године носи његово име. Након завршене школе, 1916. године остао је кући и са родитељима се бавио земљорадњом. У току Првог светског рата његов отац је био мобилисан у Аустроугарску војску и послат у Галицију на руски фронт, па се Јанко заједно са мајком и старијим сестрама морао бринути о домаћинству. Не дуго по завршетку рата, отац је 1921. године умро од последица рањавања, па је Јанко тада са свега 16 година постао најстарија мушка глава у кући.
лево|мини|200п|Родна кућа Јанка Чмелика, пре реконструкције Као је одмалена почео уз родитеље да се бави земљорадњом, а од очевог одласка на фронт и тежим пољским пословима, Јанко је временом постао узоран земљорадник. Иако је био сиромашан и са мало поседа, у својој средини је сматран узорним земљорадником, јер се доста интересовао за развој пољопривреде и читао литературу са саветима за побољшање приноса. Касније је засадио свој виноград и правио вино које је продавао. Како његов посед није био довољан да би од њега издржавао читаву породицу, одлазио је да ради додатно. Након завршене вршидбе у Старој Пазови, власници вршалица у одлазили у околна села и где су вршили житарице, а Јанко је често био у групи сељака које су власници вршалица водили са собом и који су им помагали у овом послу. У јесењим данима, Јанко је са својом коњском запрегом радио за накупце жита и превозио им жито од Старе Пазове до Старих Бановаца, где су утоварани на шлеп на Дунаву.
Године 1924. Јанко се оженио са Катом Потран и са њом је наредне године добио сина Јанка (према обичају мушко дете је наслеђивало очево име). Као хранитељ породице, од априла 1926. до јануара 1927. године је служио скраћени војни у Другој чети 22. пешадијског пука у Куманову. Након повратка из војске, похађао је трогодишњу вечерњу пољопривредну школу, у којој је настава одржавана у току зимског периода од половине новембра до краја марта. У почетку је често одлазио у цркву, где је певао у црквеном хору, а када је након оснивања Словачке народне читаонице, формиран Земљораднички хор Јанко је напустио црквени хор и постао члан новог хора. Активно је учествовао акцији за подизање Словачког народног дома, 1928. године. Дао је добровољни новчани прилог и учествовао у радовима са својом запрегом. Након усељења Народног дома, новембра исте године, у њему је формирана народна читаоница, а Јанко је постао њен члан. Узимао је и читао разне књиге и часописе, а посебно оне који су се бавили пољопривредом. Похађао је и курсеве који су били организовани од стране Удружења земљорадника.
Почетак политичке активности Први Јанкови додири са друштвено-политичким темама појавили су се након завршетка Првог светског рата, када је дошло до пропасти Аустроугарске и стварања нове југословенске државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Како је велики број Старопазовчана, који се борио у Аустроугарској војсци био послат на Руски фронт, они су тамо били заробљавани, а током боравка у Русији су доживели Октобарску револуцију и имали контакте са бољшевицима. Након повратка у Стару Пазову, они су са доста симпатија причали о бољшевицима и њиховој борби за ново друштво једнаких, у коме неће бити капитализма и у коме ће сва власт бити у рукама радника и сељака. Многи старији људи су углавном били неповерљиви према овим причама, али су оне знатно утицале на млађе људе, међу којима је био и Јанко. Септембра 1919. године у Старој Пазови је била формирана месна организација Социјалистичке радничке партије (комуниста), која је брзо постала једна од најактивнијих и најутицајнијих партија у овом месту. У току активности пред прве парламентарне изборе, новембра 1920. године, у Старој Пазови је био заказан предизборни скуп, који су власти забраниле. Ипак повећа група људи се окупила у центру места и кренула у протестну поворку, након чега је интервенисала жандармерија и растурила скуп. Многи учесници скупа су били жестоко претучени, а један од њих је био Мишо Молнар који је од последица ових повреда преминуо 1921. године. Молнар је био ујак Јанковог друга Штефана Жиге, који је као заробљеник боравио у Русији, а након повратка је често причао о Октобарској револуцији, Лењину, бољшевицима и др. На парламентарним изборима, одржаним 1920. године, највише гласова у Старој Пазови освојила је листа Комунистичке партије (666 гласова), потом листа Народне радикалне странке (238 гласова), док су остале партије освојиле мањи број гласова. Како су Словаци чинили већинско становништво у Старој Пазови, они су углавном чинили већину чланова месне организације КПЈ, као и њених симпатизера и гласача. Након доношења Обзнане, а потом и забране рада Комунистичке партије Југославије (КПЈ), већина старопазовачки Словака је почела да подржава Хрватску републиканску сељачку странку, која је тада била једна од водећих опозиционих партија.
У време кратког послератног деловања Комунистичке партије, Јанко је био исувише млад да би се укључио у политички живот, али су на њега као сиромашног земљорадника знатно утицале приче бивших заробљеника о новом друштву једнаких, као и комунистичке демонстрације у Старој Пазови, које је са друговима посматрао и гледао како жандармерија пребија његове суграђане. С обзиром на рану очеву смрт, Јанко је веома млад осетио тежак живот сиромашног земљорадника, због чега је у политичком смислу био опозиционо расположен. Како није хтео да буде обичан гласач, већ је желео и да учествује у политичком животу, учланио се у Хрватску сељачку странку (ХСС), која се залагала за републиканско уређење, као и равноправније учешће свих нација у државним пословима. На ову Јанкову одлуку знатно је утицао његов комшија Јанко Бако, као и други његови другови, који су као и већина старопазовачких Словака подржавали ХСС. Након атентата у Народној скупштини, у коме је поред неколико посланика ХСС страдао и њихов лидер Стјепан Радић, јануара 1929. године је уведена Шестојануарска диктатура, током које је био суспендован рад свих политичких странака. Приликом обнове политичког живота у Краљевини Југославији, након укидања диктатуре, Јанко се поново укључио у рад старопазовачке организације ХСС, али се услед разочараности у политичку новог лидер Влатка Мачека постепено пасивизирао из чланства.
десно|мини|200п|Портрет Јанка Чмелика (уље на платну), рад академске сликарке Зуске Медвеђове