мини|Контејнерски брод -{BW Fjord}- мини|Француска национална полиција користи неколико начина превоза, сваки од њих има своје предности.
Превоз или транспорт представља кретање људи, животиња или добара са једног места на друго. Видови превоза су ваздушни, железнички, друмски, водени, кабловски, цевоводни и свемирски. Превоз се такође може гледати подељен у инфраструктуру, возила и пословање. Превоз је важан, јер омогућава трговину између људи, што је основа за развој цивилизације.
Инфраструктура за превоз се састоји од одређеног броја инсталација, што укључује путеве, железнице, ваздушне и водене линије, канале и цевоводе, као и терминале као што су аеродроми, железничке станице, аутобуске станице, складишта, терминале, складишта за пуњења горива (укључујући пристаништа и бензинске пумпе) и луке. Терминали могу бити кориштени за размену путника и терета, као и за одржавање.
Возила која путују на овим мрежама су аутомобили, бицикли, аутобуси, возови, камиони, људи, хеликоптери, бродови и барже, свемирске летелице и ваздухоплови. Операције се баве начином на који се управља возилима и процедурама прописаним за ту сврху, укључујући финансирање, законитост и политику. У индустрији превоза, операције и власништво инфраструктуре могу бити јавни или приватни, зависно од државе и начина.
Путнички превоз може бити јавни, где оператори омогућавају сервисе по распореду, или приватни. Теретни превоз је постао фокусиран на контејнеризацију, иако се превоз расутих материјала користи за велике количине трајних роба. Превоз игра важну улогу у економском расту и глобализацији, а већина типова узрокује загађење ваздуха и заузима велике земљине површине. Иако у великој мери уз субвенцију владе, добро планирање превоза је основа за прављење тока саобраћаја и смањења гужви.
Начин превоза
Начин превоза је решење које употребљава одређени тип возила, инфраструктуре и операције. Превоз особа или терета може укључивати један или неколико начина, с тим што се овај други случај зове интермодални или мултимодални превоз. Сваки начин има своје предности и мане, те се бира за употребу зависно од трошка, могућности и руте.
Људи
мини|усправно|Превоз људском снагом остаје у сталној употреби у државама у развоју.
Превоз људском снагом, облик одрживог превоза, јесте превоз људи или добара кориштењем људске снаге мишића, у облику ходања, трчања и пливања. Модерна технологија допушта машинама употребу људске снаге. Превоз људском снагом остаје популаран због мањих трошкова, слободног времена, физичких вежби и заштите околине; некад је то једини доступан облик, посебно у неразвијеним или неприступачним регијама.
Иако су људи могу да ходају без инфраструктуре, превоз може бити побољшан кориштењем путева, посебно када људи користе возила, попут бицикала. Возила на људски погон обухватају и помагала за кретање у различитим условима, као што су чамци на води, скије за путовање по снегу, чак и летелице на људски погон.
Животиње
Превоз животињским погоном је кориштење радних животиња за премештање људи и добара. Људи могу јахати неку животињу директно, користити је као товарну за пренос добара, или их искористити самостално или у тиму, да вуку санке или запрежна кола.
Ваздух
мини|-{Air France Airbus A318}- слеће на лондонски аеродром Хитроу.|alt=White jet aircraft coming into land, undercarriage fully extended. Under each wing is a turbofan engine
Ваздухоплов фиксних крила, уобичајено зван авион, јесте летелица тежа од ваздуха где је кретање ваздуха у односу на крила кориштено за узгон. Појам се користи за разликовање овог од хеликоптерa, авиона ротацијских крила, где кретање помичућих површина релативно на ваздух прави узгон. Жироплан је ваздухоплов који има истовремено и непомична и ротирајућа крила. Авион са фиксним крилима има распон од малих тренерских и рекреацијских ваздухоплова до великих авиокомпанија и војних теретних авиона.
Две ствари потребне за ваздухоплов су проток ваздуха преко крила ради узгона и површина за слетање. Већина ваздухоплова такође захтева аеродром са инфраструктуром ради оправке, обнављања, пуњења горивом и за укрцавање и искрцавање посаде, терета и путника. Док је велика већина ваздухоплова способна да се спушта на тло и подиже с тла, неки су у могућности спустити се на лед, снег и мирну воду.
Авијација је друга најбржа метода превоза, после ракете. Комерцијални џетови могу достићи до 955, а једномоторни авион 555. Авијација је у могућности да брзо превози људе и ограничене количине робе преко великих удаљености, али захтева велике трошкове и енергију; за кратке удаљености или за неприступачна места, могу се користите хеликоптери.Cooper et al., (1998). p. 281. Чланак из новина -{The Guardian}- од 28. априла 2009. године бележи да „СЗО процењује да у сваком тренутку има до 500.000 људи у авионима.“Swine flu prompts EU warning on travel to US. The Guardian. April 28, 2009.
Железница
мини|десно|Њујоршки метро је светски највећи рапидни транзитни систем по дужини рута и по броју станица. мини|Интерсити експрес, немачки путнички брзи воз|alt=White electric train with red cheatline emerging from tunnel in the countryside
Железнички превоз је вид превоза где се воз креће дуж две паралелне челичне шине, познате као железничка пруга. Шине су учвршћене на прагове од дрвета, бетона или челика, да би задржале сталну удаљеност једна од друге. Овај склоп је ослања на баласт у виду туцаника, који је положен на темељ од компресоване земље и шљунка.
Воз се састоји из једног или више повезаних возила који оперишу на шинама. Погон се обично остварује помоћу локомотиве, за превоз серије вагона без напајања који могу носити путнике или терет. Локомотива може бити погоњена паром, дизелом или електричном струјом којом се напаја из електричног система. Алтернативно, неки или сви вагони могу бити напајани, што је познато као вишеструка јединица. Такође, воз може бити покретан коњском снагом, кабловима, гравитацијом, пнеуматиком и гасним турбинама. Покретани вагони се крећу са много мање трења од возила са гумама на асфалтираним путевима, што чини возове енергетски ефикасније, али ипак не толико ефикасне као што су бродови.
Међуградски возови су дуголинијске услуге које спајају градове;Cooper et al., (1998). p. 279.-{}- модерне железнице великих брзина су у могућности развијања брзина до 350, али ово захтева посебно направљен колосек. Регионални и локални возови повезују градове са приградским и околним срединама, док се градски превоз одвија висококапацитетни трамвајима и метро возилима, често правећи окоснице градског јавног превоза.
Теретни возови традиционално користе бокс-вагоне, захтевајући ручни утовар и истовар терета. Од 1960-их, контејнер возови су постали доминантно решење за опште терете, док се велике количине расутог терета превозе наменским возовима.
Друм
мини|-{Harbor Freeway}- је често претрпана током сати гужве у центру Лос Анђелеса.
Друм је препознатљива рута, односно пут, између два или више места. Путеви су обично поравнати, асфалтирани, или на други начин припремљени да допусте лако путовање; иако не требају бити, а историјски више цеста је било једноставно препознатљиво без било какве формалне конструкције или одржавања. У урбаним подручјима, цесте могу пролазити кроз град или село и бити назване као улице, служећи две функције као урбани услужни простор и као рута.
Најчешће друмско возило је аутомобил; путничко возило с точковима које са собом носи мотор. Остали корисници путева су аутобуси, камиони, мотоцикли, бицикли и пешаци. Од 2010. године било је 1,015 милијарди аутомобила широм света. Путни промет нуди потпуну слободу корисницима. Ова флексибилност промена у локацији, смеру, брзини и распореду путовања није доступна за остале начине превоза, укључујући и могућност сервиса од-врата-до-врата.
Аутомобили пружају високу флексибилност са малим капацитетом, али захтевају високо кориштење енергије и површине, те су главни извор буке и загађења ваздуха у градовима; аутобуси допуштају ефикасније путовање са губитком на смањеној флексибилности.Cooper et al., (1998). p. 278. Друмски превоз камионима је често почетна и крајња фаза теретног превоза.
Вода
мини|лево|Саграђен од стране Холанђана за превоз зачина, данас се користи од стране локалних рибара као пут до мора, Негомбо холандски канал, Шри Ланка мини|Трајект аутомобила|alt=White ferry with ramps in the up-position, moored at jetty
Водени превоз је кретање у смислу воденог превозног средства попут барке, брода, пловила или једрилице кроз водену површину, попут мора, океана, језера, канала или реке. Потреба за пловности је честа за водени превоз, правећи труп доминантним аспектом ове конструкције, одржавања и изгледа.
У 19. веку први пароброд је развијен, користећи парни мотор за вожњу точкова са лопатицама или пропелера за покретање брода. Пара је произвођена у бојлеру користећи дрво и угаљ и доводи се кроз парни спољни мотор са унутрашњим сагоревањем. Сада већина бродова има унутрашњи мотор с унутрашњим сагоријевањем користећи благо рефинирани тип петролеја звани бункер гориво. Неки бродови, као што су подморнице, користе нуклеарну енергију да произведу пару. Рекреацијска или едукацијска лађа и даље користи моћ ветра, док неке мање лађе користе унутрашње моторе СУС да возе један или више пропелера, или у случају млазних пловила, унутрашњи водени млазњак. У плитким газ подручјима, летелица на ваздушном јастучету се покреће великим потискивачким вентилаторима.
Иако спор, модерни морски превоз је високо ефикасна метода превоза великих количина добара. Комерцијална возила, скоро 35.000 у броју, носила су 7,4 милијарде тона робе у 2007. години. The United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD) 2007, p. x and pp. 32. Превоз водом је значајно јефтинији него ваздушни превоз за трансконтинентално морепловство; кратколинијско морепловство и трајекти остају одрживи у приобалним подручјима.Cooper et al., (1998). p. 280.
Остали начини мини|Транс-Аљаска нафтовод за сирову нафту|alt=Oil pipeline winding through cold Alaskan country-side. In the background are mountains, partly snow-capped
Превоз цевоводима шаље добра кроз цеви; најчешће се шаљу течности и гасови, али пнеуматске цеви такођер могу слати чврсте капсуле користећи компресовани ваздух. За течности/гасове, било која стабилна течност или гас може бити послат кроз цевовод. Систем кратких растојања постоје за канализацију, цистерне, воду и пиво, док се мреже на већом удаљеностима користе за нафту и природни гас.
Кабловски превоз је начин превоз при коме се возила померају кабловима уместо унутрашњим извором снаге. Најчешће се користи са стрмим нагибима. Типична решења укључују ваздушни трамвај, лифтове, ескалаторе и ски-лифтове; неки од ових су такођер категоризирани као конвејерски превоз.
Свемирски лет је превоз ван Земљине атмосфере у спољни свемир кориштењем свемирских летелица. Док су велике количине истраживања отишле у технологију, ретко се користе осим да поставе сателите у орбиту, те ради извршења научних експеримената. Ипак, човек се спустио на Месец, а сонде су послате на све планете Сунчевог система.
Подорбитални свемирски летови су најбржи од постојећих и планираних превозних система са места на Земљи према удаљеним местима на Земљи. Бржи превоз може бити постигнут кроз део ниске Земљине орбите, или да трајекторија буде још бржа користећи пропулзију ракете која то усмерава.
Елементи
Инфраструктура
мини|Мостови, као Голден гејт, допуштају цестама и пругама прелаз преко воде.
Инфраструктура је фиксна инсталација која допушта возилу да делује. Састоји се од пута, терминала и постројења за паркирање и оправку. За жељезницу, цевоводе, цесту и кабловски превоз, целокупан пут којим возило путује мора бити изграђен. Ваздушни и водени бродови имају могућност да избегну овај захтев, јер ваздушна линија и морска линија не морају да буду направљене. Ипак, они захтевају фиксну инфраструктуру на терминалима.