Александар III Македонски (, Alexandros; Пела, 20. јул 356. п. н. е. — Вавилон, 10. јун 323. п. н. е.), познатији као Александар Велики, био је краљ старогрчког краљевства Македоније. Наследио је свог оца Филипа II на престолу 336. п. н. е. у доби од 20 година, и провео је већину година владавине у дуготрајном војном походу широм западне Азије и Египта. До своје тридесете године створио је једно од највећих царстава у историји, које се протезало од Грчке до северозападне Индије., 25;"[...] his campaigns in Central Asia brought Khwarazm, Sogdia and Bactria under Graeco-Macedonian rule. As elsewhere, Alexander founded or renamed a number of cities, such as Alexandria Eschate ("Outernmost Alexandria", near modern Khojent in Tajikistan)." Био је непоражен у биткама и сматра се једним од највећих и најуспешнијих војних команданата у историји. "Alexander the Great was one of the greatest military strategists and leaders in world history."
До 16. године, Александра је подучавао Аристотел. Године 335. п. н. е., убрзо након што је преузео краљевску власт над Македонијом, кренуо је у поход на Балкан и поново успоставио контролу над Тракијом и Илиријом пре него што је кренуо на град Тебу, који је касније уништен у борби. Александар је тада водио Коринтски савез и искористио је свој ауторитет да покрене панхеленски пројекат који је предвидео његов отац, преузимајући вођство над свим Грцима у њиховом освајању Персије.
Године 334. п. н. е., напао је Ахеменидско Персијско царство и започео низ освајачких похода који су трајали 10 година. Након освајања Мале Азије, Александар је сломио моћ Ахеменидске Персије у низу одлучујућих битака, укључујући оне код Иса и Гаугамеле; потом је збацио Дарија III са престола и освојио Ахеменидско царство у целости. Након пада Персије, Македонско царство је држало огроман део територије између Јадранског мора и реке Инд. Александар је настојао да стигне до „краја света и Великог спољног мора“ и напао је Индију 326. п. н. е., постигавши важну победу над Порусом, античким индијским краљем данашњег Панџаба, у бици на Хидаспу. Због захтева својих трупа које су биле носталгичне за домом, он се на крају вратио код реке Беас и касније умро 323. п. н. е. у Вавилону, граду Месопотамије који је планирао да успостави као престоницу свог царства. Александрова смрт оставила је неизвршену додатну серију планираних војних и трговачких похода који би започели грчком инвазијом на Арабију. У годинама након његове смрти, низ грађанских ратова избио је широм Македонског царства, што је на крају довело до његовог распада од стране Дијадоса.
Са његовом смрћу која је означила почетак Хеленистичког периода, Александрово наслеђе укључује културну дифузију и синкретизам који су изазвали његови освајачки походи, као што су грчко-будизам и хеленистички јудаизам. Основао је више од двадесет градова који су носили његово име, од којих је најистакнутији град Александрија у Египту. Александрово насељавање грчких колониста и резултирајуће ширење грчке културе довело је до огромне доминације Хеленистичке цивилизације и утицаја све до Индијског потконтинента. Хеленистички период се развио кроз Римско царство у модерну западну културу; Грчки језик је постао лингуа франца региона и био је доминантан језик Византијског царства све до његовог колапса средином 15. века нове ере. Заједнице грчког говорног подручја у централној Анадолији и у далекој источној Анадолији опстале су до геноцида над Грцима током 1910-их и раних 1920-их, као и до размене грчко-турског становништва средином 1920-их. Александар је постао легендаран као класичан херој по узору на Ахила, који је истакнут у историјским и митским традицијама и грчке и негрчке културе. Његова војна достигнућа и невиђени трајни успеси у биткама учинили су га мером са којом ће се поредити многе касније војсковође, а његове тактике остају значајан предмет проучавања на војним академијама широм света.
Младост Порекло и детињство thumb|200п|Мапа Краљевине Македоније 336. п. н. е., Александрово место рођења Александар III је рођен у Пели, престоници Краљевине Македоније шестог дана античког грчког месеца Хекатомбаниона, што вероватно одговара 20. јулу 356. п. н. е. (иако је званични датум непознат). 3.5: Био је син македонског краља Филипа II и његове четврте супруге Олимпијаде (ћерка Неоптолема I, краља Епира).,, Иако је Филип имао седам или осам супруга, Олимпијада је неко време била његова главна супруга, вероватно зато што је родила Александра.
left|thumb|200п|Римски медаљон који приказује Олимпијаду, Александрову мајку Неколико легенди окружује Александрово рођење и детињство. Према античком грчком биографу Плутарху, уочи њене прве ноћи са Филипом, Олимпијада је сањала да је њену материцу погодио гром који је изазвао пламен, који се потом проширио "далеко и широко" пре него што се угасио. Нешто после венчања, каже се да је Филип видео себе, у сну, како причвршћује утробу његове жене са печатом угравираног лика лава. Плутарх је имао различита тумачења ових снова: да је Олимпијада била трудна пре брака, на које указује запечаћење њене материце; или да је Александров отац био Зевс. Антички коментатори су били подељени око тога да ли је амбициозна Олимпијада објавила причу о Александровом божанском пореклу, тврдећи да је она рекла Александру те исте приче, или је то дошло тек касније, а да Олимпијада са тим није имала везе.
На дан када се Александар родио, Филип је припремао опсаду града Потидеје на полуострву Халкидики. Истог тог дана, Филип је добио вест да је његов генерал Парменион победио комбиновану илирску и пеонску војску и да су његови коњи победили на Олимпијским играма. Речено је и да је на тадашњи дан Артемидин храм, у Ефесу, један од Седам светских чуда, изгорео. Ово је навело Хегесија Магнезијског да каже да је храм изгорео јер је Артемида била одсутна, присуствоваши Александровом рођењу., Такве легенде су се можда појавиле када је Александар већ био краљ, а можда и по самом његовом подстицају, да би се показало да је он натчовечан и предодређен за величину од зачећа.
thumb|200п|Археолошко налазиште Пеле, у Грчкој, Александрово место рођења У његовом раним годинама, Александра је одгајала лекарка, Ланика, сестра Александровог будућег генерала Клита Црног. Касније у детињству, Александра су подучавали строги Леонида, рођак његове мајке, и Лисимах из Акарнаније. Александар је одгајан у маниру племенитих македонских омладинаца, учивши да чита, свира лиру, јаше, бори се и лови. Када је Александар имао десет година, трговац из Тесалије је донео Филипу коња којег је понудио да прода за тринаест талената. Коњ је одбијао да буде узјашен, и Филип није желео да га узме. Александар је, међутим, уочивши коњев страх од сопствене сенке, затажио од оца да он покуда да га укроти, што му је на крају успело. Плутарх је изјавио да је Филип, пресрећан због овог испољавања храбрости и амбиције, у сузама пољубио свог сина, рекавши: „Дечаче мој, мораш да нађеш краљевство довољно велико за своје амбиције. Македонија је премала за тебе” и купио му је коња. Александар га је назвао Букефал, што значи „глава вола”. Букефал је пратио Александра све до Индије. Када је коњ умро (због старости, према Плутарху, у тридесетој години), Александар је именовао град по њему - Букефалију.,,
Образовање thumb|200п|Хеленистичка биста младог Александра Великог, вероватно из Птолемејског Египта, 2−1. век п. н. е., сада у Британском музеју Када је Александар имао 13 година, Филип је почео да му тражи учитеља и размишљао је о академцима као што су Исократ и Спеусип, овај последњи је чак нудио и оставку на месту управљања академијом како би преузео функцију Александровог учитеља. На крају, Филип је изабрао Аристотела и обезбедио је храм Нимфеј у Мијези као учионицу. У замену за Александрово подучавање, Филип је пристао да поново изгради Аристотелов родни град Стагеиру, који је Филип уништио, и да га поново насели куповином и ослобађањем бивших грађана који су постали робови и помиловањем оних који су послати у прогонство.,,
Мијеза је била као интернат за Александра и децу осталих македонских званичника, попут Птолемеја, Хефестиона и Касандра. Многи од тих ученика ће постати Александрови пријатељи и будући генерали, а биће познати и као „сапутници”. Аристотел је подучавао Александра и његове сапутнике о медицини, филозофији, моралима, религији, логици и уметности. Под Аристотеловим учењима, Александар је развио страст према Хомеровим делима, а посебно према Илијади; Аристотел му је дао копију са белешкама, коју је Александар касније носио са собом у походима.,
Александар је могао да цитира Еурипида по свом сећању.
Током своје младости, Александар је био упознат и са прогнаним Персијанцима на македонском двору, који су неколико година добијали заштиту Филипа II јер су се супротстављали Артаксерксу III. Међу њима су били и Артабаз II и његова ћерка Барсина, могуће будућа Александрова љубавница, која је боравила на македонском двору од 352. п. н. е. до 342. п. н. е., као и Аминапес, будући Александров сатрап и персијски племић по имену Сисин. Ово је македонском двору дало добро познавање персијских несугласица, а можда је чак и утицало на неке од новина у управљању македонском државом.
У Суди, византијској енциклопедији из 10. века, пише да је Анаксимен из Лампсака био такође један од Александрових учитеља, и да је Анаксимен такође пратио Александра у његовим походима.
Наследник Филипа II Регентство и успон Македоније
thumb|200п|Филип II Македонски, Александров отац Када је имао 16 година, Александрово образовање под Аристотелом се завршило. Филип II је водио рат против Трачана на северу, поставивши Александра као регента и наследника престола.
За време Филиповог одсуства, трачанско племе у Маедији је подигло побуну против Македоније. Александар је брзо реаговао и отерао их са њихове територије. Територија је колонизована и основан је град по имену Александропољ.,,
По Филиповом повратку, Александар је послат са малом силом да обузда побуне у јужној Тракији. У походу против грчког града Перинта, Александар је наводно спасао живот свом оцу. У међувремену, град Амфиса је почео да обрађује земље које су биле свете за Аполона близу Делфија, светогрђе које је Филипу дало прилику да даље интервенише у грчким пословима. Док је Филип био заузет у Тракији, Александру је било наређено да прикупи војску за поход на јужну Грчку. Забринут да би и друге грчке државе могле да интервенишу, Александар је учинио да изгледа као да се уместо тога спрема да нападне Илирију. Током овог превирања, Илири су напали Македонију, али их је Александар поразио.
Филип и његова војска су се придружили његовом сину 338. п. н. е., и кренули су на југ кроз Термопил, заузевши га након упорног отпора тебанског гарнизона. Затим су окупирали град Елатеју, удаљен само неколико дана марширања од Атине и Тебе. Атињани, предвођени Демостеном, гласали су за тражење савеза са Тебом против Македоније. И Атина и Филип су послали амбасаде да придобију наклоност Тебе, али је Атина победила у надметању.,, Филип је кренуо на Амфису (наводно поступајући по захтеву Амфиктионске лиге), заробивши плаћенике које је тамо послао Демостен и прихвативши предају града. Филип се затим вратио у Елатеју, пославши последњу понуду мира Атини и Теби, коју су је обе одбиле.,,
thumb|200п|План битке код Херонеје