Божур () је род вишегодишњих биљака из истоимене породице (-{Paeoniaceae}-). То је зељаста или полудрвенаста биљка са подземним кртоласто задебљалим стаблом, са двојно, тројно или вишеструко дељеним, наизменично распоређеним листовима. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Плод је у облику мешка са већим бројем крупног семена. Цвета на пролеће од марта до маја. Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Некад у школској, а данас само у народној медицини употребљава се цвет, ређе кртола и семе (-{Paeoniae flos, tuber et semen}-), за лечење падавице, великог кашља, за умиривање узбуђеног нервног система, за лечење хемороида и др. Биљка је отровна и није довољно испитана ни хемијски ни клинички. У народу се још понегде употребљава божур као лек. Нису ретки случајеви тровања, јер нестручњаци не знају ни дозу ни начин употребе божура. У корену има танина, етарског уља, масти, шећера, неких алкалоида и других непознатих састојака. Хомеопатска медицина употребљава свеж корен.
У цвету има танина и пеонидина (једна гликозидна антоцијанска боја). Он се употребљавао некад против епилепсије, а данас још понегде против грчевитог кашља и као састојак чаја за димљење и кађење астматичара.
У семену има масног уља, шећера, танина, смоле и боје. И оно се некад употребљавало против епилепсије. Изазива повраћање. Код нас га употребљавају жене за уређивање менструације, и тако најлакше долази до тровања.
Не препоручује се употреба божура за лечење.
У Србији постоји пет врста заштићеног дивљег божура:Завод за заштиту природе Србије: „Сачувајмо дивље божуре у Србији“, приступ 17.5.2013 обични божур () на Тари, Голини (код Зајечара) () са стаништем у Делиблатској пешчари степски, усколисни или танколисни божур () мушки божур () косовски божур () најраспрострањенији, са стаништем у источној Србији
Народна имена Народна имена за -{Paeonia officinalis}-: арапче, божурак, божурић, брозгва, деветак, духовска ружа, женски божур, краљев цвијет, курјак, мачур, прстеник, тројачке роже, тројашка рожица, туркарица.
За -{Paeonia corallina}-: божур, мосур, мушки божур, планински божур, трава од три рошчића, црљени божур.
За -{Paeonia peregrina}-: бажур, божур, брозгва, косовски божур.
Врсте Зељасте врсте (око 30 врста): -{Paeonia abchasica}- -{Paeonia anomala}- -{Paeonia bakeri}- -{Paeonia broteri}- -{Paeonia brownii}- -{Paeonia californica}- -{Paeonia cambessedesii}- -{Paeonia caucasica}- -{Paeonia clusii}- -{Paeonia coriacea}- -{Paeonia daurica}- -{Paeonia daurica subsp. mlokosewitschii}- -{Paeonia emodi}- -{Paeonia hirsuta}- -{Paeonia intermedia}- -{Paeonia japonica}- -{Paeonia kesrouanensis}- -{Paeonia lactiflora}- -{Paeonia macrophylla}- -{Paeonia mairei}- -{Paeonia mascula}- (синоним -{Paeonia corallina}-) -{Paeonia obovata}- -{Paeonia officinalis}- -{Paeonia parnassica}- -{Paeonia peregrina}- -{Paeonia rhodia}- -{Paeonia sinjiangensis}- -{Paeonia sterniana}- -{Paeonia steveniana}- -{Paeonia tenuifolia}- -{Paeonia tomentosa}- -{Paeonia veitchii}- -{Paeonia wittmanniana}- Дрвенасте врсте (око 8 врста) -{Paeonia decomposita}- -{Paeonia delavayi}- -{Paeonia jishanensis}- (синоним -{Paeonia spontanea}-) -{Paeonia ludlowii}- -{Paeonia ostii}- -{Paeonia qiui}- -{Paeonia rockii}- (синоним -{Paeonia suffruticosa subsp. rockii}-) -{Paeonia lutea''}-
Види још Строги природни резерват Косовски божур — Газиместан
Референце
Литература
Јован Туцаков: Лечење биљем. Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
Категорија:Saxifragales